Interview

ibrahim hadžić

Šejtan je vodio rat na prostoru bivše Jugoslavije

Ozbiljno verujem da je đavo (šejtan) vodio rat na prostoru bivše Jugoslavije. Drukčije se to ne može protumačiti. Mnogi su mislili da je to pozorišna šala. Lakmus za patriotizam. Sećam se rečenice vojnika Bosanca (znam da je bio Bosanac po akcentu), sa terena u Sloveniji, na samom početku rata. Dok čuči u nekakvom žbunu kaže: Sve je to igra, oni nas kao napuštaju, a mi im kao ne damo, a iza njega gore kamioni, jauču ljudi. I moja dva vrlo pribrana prijatelja, zapravo prijatelj i prijateljica, na moj iskazani strah onim što se događa i u šta se to može pretvoriti, glasio je: „Hajde bogati, šta si se uplašio (pretvoriše me u kukavicu), ništa se neće dogoditi“. Ja se i dalje družim sa te dve osobe i ne smem da im ponovim njihovu rečenicu jer bi se naljutili na mene, kazali bi da oni to nisu nikada izgovorili. I njih je đavo bio ošamutio, smradom ratnim uspavao. Kasnije su njih dvoje bili sjajni borci protiv Miloševićevog režima. Eto, to je đavolja rabota. To samo đavoli mogu tako nešto da učine magličastim, bezosećajnim, nešto što je zbilja ili još jače sâm život, a da se to dok se događa ne da na pravi način sagledati. U pesmi „Nepomenik“ ja kažem da za Boga imaju 3-4 imena a za đavola i preko 50

Ekkv 05 S

Magi je nešto drugo

Ekatarina jeste opozicija, ali ne namerna. Nismo sedeli i definisali šta je u stvari naš rock and roll i pravili nešto suprotno od toga. Mi smo, a i ja sama, vremenski jako uslovljeni. Godinama, događajima kod nas i u svetu. Narativnost koja je postojala proisticala je baš iz takvog vremena kakve su bile osamdesete. Sećaš se Šarlove "Ona se budi" i stripa koji je Kordej radio na osnovu te pesme. Sve to posedovao je i Bora, koji je u to vreme harao Jugoslavijom

Sinead 01 S

Retro intervju: Sinead O'Connor

Pesme "Drink Before The War" se posebno stidim

Oktobar 1997: Sinead O'Connor je bila odsutna s muzičke scene još od prethodnog albuma "Universal Mother" iz 1994. godine. Ovih dana ponovo je aktuelna EP izdanjem „Gospel Oak" i govori za XZ o novom materijalu i svom privatnom životu...
Tomislav Perušić

Srpsko-albanski odnosi iz studentskog ugla

Srbija će jednog dana morati da prizna Kosovo

Nikada nas u rat nije uvukao neki građanin ili seljak, u rat nas uvek vodi država. Pa ako joj dozvolimo da manipuliše nama i proizvodi propagandu mržnje, opet će nas uvući u rat, za to su uvek jako velike šanse
Amila Buturović

Intervju: Amila Buturović, profesorka Univerziteta York u Torontu

Veza između svjetovnog i sakralnog domena treba biti dijaloška, ne antagonistička

Za vrijeme ove pandemije vidimo sličan raspon uloga koju vjerske ustanove igraju, od onih koje zanemaruju preporučene mjere distanciranja i predostrožnosti i nastavljaju sa obrednim okupljanjima do onih koje odbijaju fatalističke narative o božanskoj volji i ukazuju na važnost poštivanja nauke i medicine da nas zdravstveno zbrinu, ali i pozivaju na vjerska učenja o ljubavi prema bližnjem svom kroz podršku, savjesnost, humanističku etiku, itd. Osim toga, ove krizne situacije često dovode do onoga što su psiholozi Christina i Stanislaw Grof nazvali spiritual emergency, naime, nagon i potreba za nekom vrstom spasenja u kriznim momentima kada je ugrožen vlastiti život ili život najbližih, što plasira vjeru i sakralne ustanove na vrlo važno mjesto u trenutnoj situaciji. U Kanadi se od samog početka razgovara o važnosti uključivanja vjerskih zajednica i lidera u kolektivnoj borbi protiv pandemije. A s obzirom na to da je u Kanadi, po zadnjim procjenama, zastupljeno oko 15-20 različitih religija i denominacija, govorimo o angažovanoj suradnji vjerskih zajednica sa sekularnim zdravstvenim i drugim državnim institucijama oko brige za one koji nemaju mogućnost da se sami suoče sa krizom ovih razmjera
Bohumil Hrabal

Razgovor sa samim sobom

U pisanju je najlepše upravo to što niko nije prinuđen da piše

Trudim se da ne samo sebi već i ljudima kažem da je biti literata isto što i biti alatničar ili vozač kamiona na dugim prugama, trudim se da ljudima kažem da je pisanje i umetnost uopšte, da je to radost od igre, radost zbog savlađivanja suprotnosti, radost koja kao sunce pobeđuje oblake i patnje. Govorim ljudima da je u pisanju najlepše upravo to što niko nije prinuđen da piše i muči se pisanjem, da je umetnost odvajkada slobodna igra slobodne mašte koja se umackala stvarnošću. Mislim da je u pisanju i literaturi najlepše upravo to što ta igra predstavlja zabavu sa savlađivanjem motiva koji prkose, što čovek koji piše mora da se nauči veštini da usredsredi sve svoje snage na trenutke one velike ludorije: kako višedimenzionalni svet prebaciti u retke jednodimenzionalnog teksta koji protiče
Dragan Radulović

Intervju: Dragan Radulović, predsjednik Matice Crnogorske

Odbrana sekularne Crne Gore pred snažnim udarom opšte klerikalizacije

Da budem sasvim precizan: smatram da je Zakon o slobodi vjeroispovijesti odbrana sekularne Crne Gore pred snažnim udarom opšte klerikalizacije koja se sprovodi posljednjih 30 godina. To je glavni politički značaj Zakona. Neće se tim Zakonom napraviti neka nova Crkva, niti obnoviti stara, niti nešto treće… Zakon to ne reguliše. Mene zanima da se država Crna Gora njime pozicionira kao vlasnik kulturnih dobara koja se nalaze na njenoj teritoriji, i da se zaustavi jedan, od davnih dana, rastući trend klerikalizacije društva, i da se učvrsti institucionalni okvir sekularne države Crne Gore – građanske, multikonfesionalne, multikulturalne. A u ovaj dio za obnavljanje Crkava, ili njihovo stvaranje, u to se ne bih upuštao. I ne bih ukrštao dvije različite argumentacije. Jednostavno, držao bih se odbrane sekularne Crne Gore, a crkvu bih prepustio vjernicim
Danna 01 S

Jak aktivistički poriv

Dana Budisavljević – filmom protiv nepravde

Imam jak aktivistički poriv. Kad mislim da nešto treba popraviti, kad vidim neku nepravdu na koju mislim da mogu utjecati, tome se dam u potpunosti. Način na koji smo distribuirali DDB zapravo je isto aktivistički, nema sličnog primjera u domaćem filmu da je netko odradio toliko premijera, toliko bio s publikom
Bane 01 S

Retro intervju: Bane, Sunshine

Ništa lično

Odmah bi da odluče da li smo uz vlast ili ove druge, kao da ne postoji sredina i pravo da imaš vlastito mišljenje
Svetislav Basara

Intervju: Svetislav Basara, pisac

Kosovo i Velika Srbija su prekonoć postali lažna religija

Padanje u ropstvo je uvek posledica ropskog mentaliteta, koji se eufemistički predstavi kao "nesloga", vidljivog i u današnjoj Srbiji. Postustanička (i do dandanašnja) ideja vodilja je, dakle, bila, ne izgraditi modernu državu, ne pokrenuti ekonomiju, nego se osvetiti za Kosovo i restaurirati davno propalo Dušanovo carstvo. Ta se ideja rađa u vreme kad Srbija, koja je i danas razvaljena i siromašna, raspolaže sa oko dva i po miliona stanovnika, nikakvom industrijom i beznačajnim sredstvima. Ali Kosovo i Velika Srbija su prekonoć postali lažna religija, koja - kako kaže Paul Tilih - u početku daje nadahnuće, natprirodnu snagu, sklonost mučeništvu i fanatizam istovetne onima koje daju autentične religije, ali koje, za razliku od autentičnih religija, nužno završavaju u dezintegraciji
Milorad Popović

Intervju: Milorad Popović, pisac

Amfilohije je duhovni brat Radovana Karadžića

Amfilohije je duhovni brat Radovana Karadžića, koji je devedesetih svojim guslanjem, svojim govorima i činjenjem sokolio rušitelje Jugoslavije, agresore na Dubrovnik i ostale jugoslovenske gradove. Danas saveznike za svoj nečasni naum pokušava da pronađe među žrtvama krvoprolića koje je podržavao. Otkako je 1990. na Cetinju ustoličen kao mitropolit, Amfilohijeva zavjetna misao je da ukine Crnu Goru i sve crnogorsko i da je prisajedini Srbiji. Kako bi to sproveo u djelo, Amfilohije se ne libi da se udruži sa „Turcima“, Latinima“ i „Šiptarima“, sa svima koje je kleo i proklinjao, kojima je prijetio i protiv kojih je huškao
Nedda 03 S

Retro intervju iz 1991: Neda Arnerić

Ne moramo da budemo Jugoslavija

Ne moramo da se zovemo Jugoslavija, ako to nekome smeta, neka se skidaju i petokrake ako to nekom smeta, ali da ostanemo zajedno. A ne da se, na najnižem nivou, uz pucnjavu i bratoubilački rat razilazimo i rasprčakavamo
Fuurlan 01 S

Mira Furlan, glumica

Glumac je uvijek na nuli

Podsećamo se intervjua sa Mirom Furlan koji je objavljen u e-novinama 2008. godine: Moj sin je bio sa mnom na snimanju „Turneje” nekoliko dana i reći ću vam šta je on rekao o ovim krajevima i zašto ne bi volio doći ovdje da živi. On je sa devet godina rekao da ne bi htio doći ovamo živjeti jer su ljudi previše grubi prema djeci i prema životinjama i ja na to nisam imala šta da kažem
Jasmin Agić

Intervju: Jasmin Agić, pisac

Goranovu „Jamu“ trebalo bi štampati i dijeliti ljudima po ulici

Goran je zaklan negdje u okolini Foče, istog onog mjesta na kojem su četnici 1992. orgijali u svojoj bestijalnosti, opet klali, opet palili kuće, opet izgonili ljude iz njihovih domova. A za razliku od onoga rata u ovome su evoluirali svoje zločinačko ponašanje tako što su silovali stotine žena. Goranovu „Jamu“ trebalo bi štampati i dijeliti ljudima po ulici, njegova bi bista morala stojati u svakom bosanskom gradu u kojem su počinjeni genocid i masovni zločini. Ja - koliko vidim - danas malo ko uopšte zna ko je bio Ivan Goran Kovačić, a opisao je sudbinu Bošnjaka do u tančine, proročki, samo što je njegova opomena ostala potpuno neshvaćena