Interview

Hulio Kortasar

Bio sam mnogo srećniji dok nisam bio poznat

Reći ću nešto što ne bi trebalo jer niko ne bi povjerovao, ali uspijeh mi ne pričinjava zadovoljstvo. Drago mi je što mogu živjeti od onoga što napišem, pa se moram nositi sa popularnom i kritičkom stranom uspijeha. Ali kao čovjek, bio sam mnogo srećniji dok nisam bio poznat, mnogo srećniji. Sada ne mogu otići u Latinsku Ameriku ili Španiju, a da me ne prepoznaju na svakih deset metara i zatraže autograme, zagrljaje. To je veoma dirljivo jer se radi o čitaocima koji su pretežno veoma mladi. Srećan sam što vole ono što radim, ali je prilično stresno za mene kada je u pitanju privatnost. Ne mogu otići na plažu u Evropi; za pet minuta pojavi se fotograf. Izgledam tako da je nemoguće maskirati se; da sam niži mogao bih se obrijati i staviti naočare za sunce, ali sa svojom visinom i dugim rukama prepoznaju me izdaleka

Dragoljub Stanković

Temelji srpskog društva nalaze se u masovnim grobnicama

Govori se o beloj kugi, o srpskom narodu koji nestaje, izdajama, spasenju, sve kolektivistički jer nam je takav kulturni model, oduvek. Spasenje je, međutim, uvek individualno. Smrt dolazi samo po vas i sa vama nestaje ceo svet. Nacionalisti su nezrele, korumpirane jedinke, oni umiru u krdu, mnoštvu, jer i nemaju ličnost, slobodu koja je odgovornost, ne priznaju da neko može da misli svojom glavom jer prvi oni to ne umeju. Lažna smrt dolazi posle lažnog života. To je najstrašnije što mogu poželeti sebi, činjenicu da nisam ni živeo svoj život, nego sam se vodio nekakvim šemama i unapred datim obrascima. Niče je pisao o “samo svojoj smrti” kao o uzvišenom cilju. Književnost je najbolji način da se stekne uvid u svet, sopstveno mišljenje i osećanje, izgradi slobodna ličnost koja će kasnije delovati svojim primerom na druge. Svu komplikovanost i finoću, protivurečnost sveta i života ona pokušava da fiksira estetski

Teresa Forcades

Intervju: Teresa Forcades

Sakrament braka između homoseksualnih osoba

Sakrament je kada nevidljivo učiniš vidljivim. Iskreno, kada vidim dvoje ljudi koji su zajedno 50 godina i još uvijek se šale, obožavam to, jer oni ti daju nadu u čovječanstvo. To je sakrament. Sakramentalni dio je ta predanost koju oni imaju jedno za drugo, a ne seksualna podudarnost zbog koje imaju djecu, što je također dobro, ali nije to sve. To je zapravo moj argument za sakrament braka između homoseksualnih osoba. Jer, poznajem puno parova čija me ljubav dirnula, i homoseksualnih i heteroseksualnih
Podrugljivci 3

Anes Osmić o “Podrugljivcima“, prvoj web seriji za mlade

Mladi se prepoznaju u istom bolu

Serija “Podrugljivci” je prva web serija za mlade u BiH u kojoj se kroz perspektivu mladog čovjeka govorio o ratnoj prošlosti i traumama iz djetinjstva. Anes Osmić je autor i scenarista serije, a Nejra Latić Hulusić je producentica i rediteljica serije. Za njih je ovo važan umjetnički projekat jer daje mladima današnjice priliku da u likovima prepoznaju sebe, svoje iskustvo te im daje motivaciju i snage da nastave dalje na hrabrom putu zacjeljenja kako ličnih tako i kolektivnih rana. Koliko je bilo izazovno snimati seriju i kako je tekla saradnja s mladim glumcima i glumicama, ispričao je autor Anes Osmić
Done63

Novi koncept samoizdavaštva

Književna zadruga: Akcija umjesto glorifikacije prošlosti

Književna zadruga je platforma koju su pokrenuli “ono troje s Bookstana” - Vanja Šunjić, Arman Fatić i Adnan Bajrović. Osim velikog prijateljstva, povezala ih je i ljubav prema književnosti, pisanju i stvaranju. Svjesni koliko je mladim autorima i autoricama izdavanje prve knjige u BiH mukotrpan i dugotrajan proces, odlučili su da djeluju konkretno i objave svoje rukopise samoinicijativno. Kako je nastala Književna zadruga, s kojim izazovima su se suretali i kada će izaći njihove knjige (“Srce je u obliku trougla”, “Sarajevski san” i “Meddah i fildžan”), čitajte u intervjuu sa Vanjom Šunjić i Armanom Fatićem
Bohumil Hrabal

Retro intervju: Bohumil Hrabal

Zgražavam se zbog toga što još postojim na ovome svetu

Trudio sam se oduvek da kažem ono što je bilo upereno protiv bilo kakvih konvencija. Borio sam se protiv toga da ljudi budu maloumni i malodušni. Nastojao sam da ono što se dogodilo, bude opisano na umetnički način, ali ne kao optužba, već kao svedočenje o faktima koje ljudi dobro poznaju, o kojima pričaju u krčmi ili kod kuće, ali krišom. Ne treba govoriti krišom, već naglas, na trgu, da bi to čula javnost. A moj način opštenja sa ljudima je pisanje; ja nisam nikakav govornik, moglo bi se čak reći da sam loš govornik. Ja sam samo pisac, i uvek sam se trudio da tu glasnost unesem u svoju literaturu
Hane Hejgor Viemose

Intervju: Hane Hejgor Viemose, spisateljica

Kada je žena bitnik, onda joj svaki čas naprave dete

Da, i ja sam videla srodnost s njima. Kao i s američkim bitničkim piscima kao na primer Keruakom. Ali postoji suštinska razlika kada pišeš iz ženske perspektive. Kada je žena bitnik, onda joj svaki čas naprave dete, često abortira, ima menstruaciju i hrani decu za koju zapravo nije u stanju da se brine, ili u svakom slučaju mora mnogo, baš mnogo da se napregne da bi preuzela odgovornost za njih, decu mislim, a s tim se muški bitnički pisci, najblaže rečeno, uopšte nisu baktali
Tarko 01 S

Retro intervju iz 1988.

Andrej Tarkovski o smislu u umetnosti

Nikada nisam shvatio šta je filmska umetnost. Mnogi, koji su išli u Institut za film, već su znali šta je to. Za mene je bila zagonetka. I više od toga, kada sam završio filmski institut, uopšte nisam znao šta je film — nisam ga osećao. Nisam u njemu video svoj poziv
Trro 02 S

Pozajmljeni intervju: Ibrica Jusić

Moja cijela karijera je umjetnički eksces

Na moje koncerte dolaze i prabake i bake i mame i unuci i ja volim reći da je mene stvorilo vrijeme i usmena predaja. Ljudi su prije rata iz Evrope znali zvati turističku zajednicu u Dubrovniku da provjere kad ja sviram na skalinama da tome prilagode svoje godišnje odmore. Isto kao što se jedna Amerikanka u mene zaljubila, a njezin muž je bio veliki producent i dobar saksofonist i da mu žena ne bi bježala svake godine, on je meni organizirao koncert u Carnegie Hallu. Isto tako u Parizu 1974. gledam otvaranje Opera Housea i mislim: „Majko moja, šta bih dao da mogu ovdje zapjevati…” Ko da me dragi Bog čuo, godinu dana poslije Tereza i ja dobivamo poziv da nastupamo po Australiji, ne po klubovima za migrante, nego po koncertnim dvoranama od kojih je jedna bila i Sidney Opera House
Velibor Čolić 3

Interview: Velibor Čolić, književnik

Egzil je po definiciji poraz

Jednom zgodom su me upitali na jednom francuskom radiju imam li stvarno savjet za novodolazeće emigrante. Imam, odgovorio sam - postanite što je moguće brže kršćani i bijelci! Tri su vrste ljudi, napisao je Aristotel, živi, mrtvi i oni koji su na moru. Jedno od ključnih pitanja sljedećih godina na Zapadu i u Europi uopće bit će naš odnos prema drugom, prema drukčijem, prema strancu. I tu rastemo ili padamo. Zajedno. I mi i oni
Nenad Rizvanović

Pozajmljeni interview: Nenad Rizvanović

Čitanje je i dalje subverzivna aktivnost

Nenad Rizvanović (Osijek, 1968) je pisac, kritičar i urednik. Uređivao je više dnevnih novina, časopisa i biblioteka, vodio književne tribine i festivale. Autor je knjiga „Trg Lava Mirskog“, „Dan i još jedan“, „Zemlja pleše“, „Sat pjevanja“, „Valceri iz Translajtanije“ i „Longplej“, koja je nedavno izašla u izdavačkoj kući Buybook
Indexi 02 S

Pozajmljeni intervju: Ismet Nuno Aranautalić

Indeks broj jedan

„Ja volim reći da su Indexi opstali tako dugo jer ih je vezivalo najjače dvokomponentno ljepilo: prijateljstvo i muzika. Rad u grupi donosi mnoge prednosti. Imate sve što vam je potrebno kako biste stvorili nešto od ideje do realizacije. Radite, popravljate sve dok niste zadovoljni. Imate i ozbiljne kritičare (članove grupe), ali oni imaju zajednički cilj da sa vama naprave nešto što će se rado slušati“ kaže u razgovoru za dvomjesečnik „Journal“ osnivač Indexa
Slavoj Žižek 2

Pozajmljeni intervju: Slavoj Žižek

Pandemija je samo test za stvarnu krizu

Slavoj Žižek jedan je od najpoznatijih i najutjecajnijih svjetskih filozofa. Postao je poznat kroz svoje radove o Jacquesu Lacanu i psihoanalizi i kritici kapitalizma. Žižek je profesor na Filozofskom institutu Sveučilišta u Ljubljani i direktor Birkbeck Instituta za humanističke znanosti Sveučilišta u Londonu. Njegova knjiga Pandemija!: Covid-19 potresa svijet – izišla u Njemačkoj u studenom
Cvijetic 02 S

Interview: Darko Cvijetić

Svaki trijumf vodopada besmislen je pred vatrom

Do 1991. godine svijet mi se okretao jednom brzinom, zatim… udarac i kočenje koje još traje. To je zvuk koji pišem. Dva života s ratom između