Interview

Milan Petrović

Pitalica: Milan Petrović, klavijaturista, kompozitor i tekstopisac

Da mogu, ukinuo bih oružje

Bio sam talentovani košarkaš, a voleo sam i slikanje. Lako mogu da se ispoljim u drugim vrstama umetnosti, ali to traje samo toliko koliko traje trenutna inspiracija i vrlo je amaterski. Zato se držim onoga što mi najbolje ide i radim na sebi, ne bi li to u budućnosti bilo bolje
Fii 01 S

120 otkucaja u minuti: Robin Campillo, Aranud Valois, Nahuel Pérez Biscayart

Dirljiva istorijska drama

Film „120 otkucaja u minuti“ biće prikazan u okviru devetog Merlinka festivala 9. decembra u 21:00 u Velikoj sali Doma omladine Beograda i nakon projekcije biće organizovan razgovor sa režiserom Robinom Campillom.
Copic 01 S

Retro intervju iz 1975. godine: Branko Ćopić

Pisac mora govoriti istinu o svijetu

Jedan od najpopularnijih jugoslovenskih pisaca otvorio je dušu novinarki Duge, koja je krajem 1975. od Branka Ćopića između ostalog saznala: kako je završilo njegovo vojevanje u đačkom bataljonu predratne Jugoslavije, koje su to torbe "hranile" partizansku vojsku, koja ga je poznata književnica predložila za prvu značajniju nagradu, te zašto u svojim delima "beži" od savremenih tema.
Ratt 04 S

Retro intervju iz 1995. godine: Bogdan Bogdanović

Srbi su u ovom ratu izgubili i dušu i čast

Moja braća Srbi nisu svesni razmera tragedije u koju su uvukli i druge i sebe. Otpočeli su dekompoziciju srpske nacije i njeno moralno ubistvo. Srbi su rat izgubili, to je gotovo, ali su izgubili i dušu, izgubili su čast, izgubili su sve, jer posle izgubljene duše i časti ne ostaje ništa više. Sve je potrošeno. I to je rezultat srpskog nacionalizma, te neverovatne ludačke istrajnosti u stvaranju velike Srbije. A unesrećili su susedne narode, o čemu sam već govorio, i u tom ludilu ima i elemenata samoubistva cele moje nacije. Inače, sve su države i nacije i dobijale i gubile ratove, vrlo važno, ali je važno i strašno to što su Srbi u ovom ratu, ponavljam, izgubili i dušu i čast.
Bojana Kovač

Pitalica: Bojana Kovač

Volela bih da budem Homer Simpson

Volela bih da imam moć da ukinem laž, licemerje i ugrožavanje drugih ljudi. Da posedujem čarobni štapić kojim bih sve to eliminisala
Aatols 02 S

Retro intervju: Lav Nikolajevič Tolstoj, 1905.

Jedino zlo je kad ljudi čine nepravdu

Prije četrdeset ili pedeset godina, kad sam bio mlad, među seljacima nije bilo ljekara i seljaci su se vrlo dobro osjećali bez njih. Ne, bolest nije zlo; smrt nije zlo. Jedino zlo je kad ljudi čine nepravdu.
Orso 01 S

Retro intervju: Orson Welles

Tito je poslednji živi velikan našeg doba

Jedino što ne volim u Jugoslaviji je isuviše masna hrana, koja mi ne prija jer imam veoma slabu jetru. Da, ima još nešto - belo vino vam je suviše jako...
Damir Karakaš

Pitalica: Damir Karakaš

Prirodna pozicija pisca je da bude u nesporazumu sa svojom okolinom

Sviram harmoniku grahu, a nekad mu i zapjevam. Kada kuham sviram i pjevam grahu i tako ručak bude puno bolji. Nemam kućnog ljubimca, a pod tušem pjevam svašta, zadnji put „Ja imam šarene oči, novac nikad neće doći“, od Discipline kičme
Pasolini 07 S

Poslednji intervju s Pjerom Paolom Pazolinijem

Svi smo u opasnosti

"Ovaj razgovor je vođen 1. XI (1975), između četiri i šest sati popodne, nekoliko sati pre Pazolinijevog ubistva. Želim da naglasim da ovaj naslov nije bio moja već njegova ideja. Tačnije, na kraju razgovora, kada smo se, kao i ranije, u nekim stvarima našli na suprotnim stranama, pitao sam ga da li bi hteo da sam da neki naslov za intervju. Malo se zamislio, rekao kako to nije važno, promenio temu, da bi nas onda nešto vratilo na motiv koji se često provlačio kroz njegove odgovore. „To je klica, suština svega“, rekao je. „I ne znate ko sve ovog časa razmišlja da vas ubije. Uzmite to kao naslov, ako hoćete. ’Zato što smo svi u opasnosti’.“ (Furio Colombo, l’Unità, 9. V 2005.)
marina krleža

Pitalica: Marina Krleža, spisateljica i urednica portala Seksoteka

Ako svi krenemo od sebe, možemo stvoriti prekrasan svijet

Voljela bih da svi na svijetu postanu najbolja i najljepša verzija sebe te da umru vraćanjem u najsretniji trenutak koji im se u životu dogodio. Veliki sam pacifist, hedonist i filantrop. Moje želje za čovječanstvo nekome su vjerojatno utopističke i idealističke. Ja pak vjerujem da, ako svi krenemo od sebe, možemo stvoriti prekrasan svijet. Tome će čovječanstvo itekako težiti u budućnosti
Tarkov 01 S

Andrej Tarkovski, poslednji intervju (1986)

Stvarati bolju duhovnu atmosferu za ceo svet

Vera - to je jedino što zaista postoji u čoveku. Volter je rekao: "Da nema Boga - trebalo bi ga izmisliti" ne zato što on nije verovao, on je u to verovao. Materijalisti daju Volterovim rečima strašni smisao. Vera je jedina stvar koja može spasiti čoveka. To je moje čvrsto uverenje. Inače kako? To je jedina stvar koja u čoveku nesumnjivo postoji. Sve ostalo je fikcija.
Iluo 03 S

Razgovor sa Žan-Polom Sartrom (1980)

O tome ništa nismo znali

Malarme je, u svakom slučaju, ženstven na drugačiji način. Recimo radije da uopšte nema muževnost jednog muškarca. Što se tiče Flobera i Bodlera, moguće je, a čak i vrlo verovatno, da su imali homoseksualne odnose. Za Bodlera je to izvesno, a može se reći daje Flober godinama bio zaljubljen u svog prijatelja Maksima. Dakle, bilo je nečega ženskog i u jednom i u drugom.
Igor Marojević

Intervju: Kako sam postao junak sopstvenog romana

Morao sam da kaznim Igora Marojevića

Ako sam dozvolio sebi da životnu građu nekih, pre svega devojaka, ali i konkretnih muškaraca, koristim i ponešto izvrćem, pri čemu im se u društvu koje se nezaustavljivo survava mora desiti ponešto loše, minimum korektnosti mi je bio da ubedljivo najgora sudbina iznenadi lika pod imenom i prezimenom Igor Marojević. Zato sam morao da brutalno kaznim tog Igora Marojevića
dušica

Pitalica: Dušica Labović, književnica

Voljela bih da se rodim u nekoj drugoj zemlji

Očistila bih ostrvo otpada koje u razmjerima Australijskog kontinenta pluta godinama u Atlanskom okeanu; dovela bih do minimuma korišćenje prirodnih resursa planete Zemlje; poslala bih u zatvor svakog doktora koji za spasavanje ljudskih života traži ogromne sume novca; izmislila bih lijek protiv najgore bolesti i nikome ga ne bih naplatila
Brucce 02 S

Bruce LaBruce: Patrijarhat je sjebao svijet

Pornografija kao posljednji feministički tabu

Kontroverzni kanadski redatelj, fotograf i esejist Bruce LaBruce jedan je od istaknutijih predstavnika filmskog žanra – 'new queer cinema' unutar kojeg beskompromisno promiče radikalnu antiestablišmentsku i punkersku queercore estetiku. Tabuizirane teme poput skin fetišizma, nasilnosti i terorizma svrstale su LaBruceov opus među najprovokativnije nezavisne filmaše današnjice.