Knjige

Dijj 01 S

Čupanje iz kandži poznatog sveta

Da bi porekao lažljivu knjišku poeziju (koja danas, na žalost, ne zatvara svoja prljava usta), Vojislav Despotov se, kao i svi mi, odao prekomernom isticanju sopstvene telesnosti, telesnosti sveta i same ljudske inteligencije, kroz esejizam koji je ponekad bio nerazumljiv, ali jedno beše uvek jasno: ogrezli u stvarnosti koja nam se nije dopadala, mi smo morali, kako je to učinio i sam pesnik, da svoje postojanje ponovo pronađemo, ali ovog puta kao čistu magiju - bekstvo u kosmos. Bežeći iz literature a i iz bedne stvarnosti Vojislav Despotov stvorio je novu energiju jezika, novo pevanje, ne bi li se iščupao iz kandži poznatog sveta.

Done28

Iščekivanje Varvara

Zato jer varvari danas će doći./ I naš vladar izišo je/ dar noseći pred njihovog vođu. Povelju/ drži u ruci, pergamen gdje utisnuti/ najveća su zvanja, titule i časti...

klod mone

Beleške iz Moneove kuhinje (1)

Svedočanstvo autentične gurmanske prošlosti

Službeni glasnik objavio je knjigu “Beleške iz Moneove kuhinje” koju je napisala Kler Žoaj. Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva. Iz knjige “Beleške iz Moneove kuhinje” prenosimo nekoliko delova
Beograd 01 S

Pošta sa crvenim sandučetom

Ljubavno predgrađe Beograda

U našoj razrivenoj, razidanoj varoši sad je doba grubih, bračnih priželjkuša i naše hronike skandala pune su priča, koje uzalud nazivamo ljubavnim. Beda podvođenja po krojačkim salonima, zagušljivi eastanci po zemunskim hotelima, nemaju nikakve veze sa natpisom ovoga članka
Bbfant3

Srce moje niz dve duge šine

Testament bludnoga sina

Proteraj čamac, niz krvotok moj pre no što mi kose osede,/ Biće kao da je petao sa bunjišta probudio moje detinjstvo/ Sa kljunom s one strane neba, zaboden u srce jedne zvezde/ Od jutra blede!
Fernando Pesoa

Pustite me da budem list što treperi na vetru

Napomena

Skeptičan a sujeveran, monarhista sa anarhoidnim idejama, hrišćanin i gnostik sklon okultizmu i mistici, ironični sanjar, sentimentalni cinik koji je na samrti tražio da mu se dodaju naočari, kao da se svakim svojim postupkom i stavom rugao „nezajažljivoj banalnosti“ života. Smatrajući književnost najprijatnijim načinom da se ignoriše stvarnost, Pesoa, iako ubeđen u proročku i mesijansku ulogu pesnika, sa gorkom ohološću poriče mogućnost svoje ovozemaljske slave (Jasmina Nešković)
Aavdi 03 S

Pouzdani štit od zla, mržnje i nasilja

Pesnički credo Damira Avdića

Poezija Damira Avdića na prvi pogled ili posluh deluje sasvim jednostavno, nema tu nikakvog hermetizma, nema komplikovanih zapretenih metafora, nema šifrovanog jezika, nema mnogo posla za tumače i ostale književne kritičare. Već na drugi pogled stvari deluju nešto komplikovanije, pokazuje se da je narečena jednostavnost tek puki privid oka naviklog da složenost traži tamo gde je najčešće nema
Gargantua i Pantagruel

Najveći parodičar sveta

Rableova žetva

Službeni glasnik i Zavod za udžbenike objavili su Sabrana dela Stanislava Vinavera u 18 knjiga. Ovo kapitalno delo koje je priredio Gojko Tešić dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici 2015. Prvo kolo Vinaverovih Sabranih dela dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na 57. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Nakon mnogo decenija, konačno je celokupno delo jednog od naših najvećih pisaca i jezičkih volšebnika dostupno čitaocima. U šestom tomu “Videlo sveta” skupljeni su neki Vinaverovi eseji o francuskoj književnosti. Iz ove knjige prenosimo nekoliko odabranih tekstova, a prvi je o genijalnom Rableu, čiji je roman “Gargantua i Pantagruel” preveo upravo Vinaver
Karl Malden

Priča o mom životu: Kako sam uspeo (5)

Gari Kuper, holivudska zvezda koja gaji kukuruz

Službeni glasnik objavio je prošle godine memoarsku knjigu američkog glumca srpskog porekla Karla Maldena pod naslovom “Kako sam uspeo” u prevodu Aleksandre Minić i Nikole Rabrenovića. Memoari Oskarovca Karla Maldena, u kojima opisuje svoj život u srpskoj emigrantskoj zajednici u Americi, ali i o uspešnoj filmskoj karijeri u kojoj su mu partneri bili najveće filmske zvezde svih vremena, zaslužuju posebnu pažnju, jer je reč o umetniku srpskog porekla koji je stekao najveću svetsku slavu iz zlatnog doba Holivuda. Ova knjiga je zanimljiva priča o ostvarenju američkog sna novodošlog. Prenosimo deo Maldenovih memoara u nekoliko nastavaka
Snowa 01 S

Zar ove zveri mogu živeti bez sunca?

Lopov

On je ukrao, uhvatili su ga, i pošao je u ovaj Sibir, a Olja je klonula duhom; nije pošla, razume se. Sad njena glupa glavica tone u čipkasti jastuk, a noge su joj daleko od prljavog snega.
Done16

Srce na krstu razuzdanih udova

Izmisliću za tebe ružu

Đavolja služba večnog Obožavanja/ Prokletstvo moga tela s mojim duhom/ Koje vređa budućnost i proklinje prošlost/ Stvara od svih jecaja automatsku muziku...
Aakri 22 S

Mesec dana borbe protiv smrti

Rat je bio jači

Setio sam se da je Vojislav Despotov, osim na stotine svojih poetskih pronalazaka, smislio i jedan, sudbinski. Proglasio je, jedne godine, Mesec dana borbe protiv smrti. Malo zatim, kad minu taj jesenji mesec, on reče da je to malo i proglasi Godinu dana borbe protiv smrti. Ali i to prođe, pa smo se suočili sa projektom pod imenom Život borbe protiv smrti. I to je trajalo.
Bukks 01 S

Tamo su vrtovi, hramovi

Čuvar knjiga

U sumnjivoj zori/ otac moga oca spase knjige./ Evo ih u kuli u kojoj obitavam,/ podsećaju me na dane koji pripadahu drugima
Auss 14 S

Holokaust kao kultura

Turobna svetkovina smrti

Vitalno društvo mora održavati budnim i neprestance obnavljati svoja saznanja i svijest o sebi, o svojim uvjetovanostima. A ukoliko presuđuje kako je teška, turobna svetkovina smrti holokausta neizostavljiv dio te svijesti, takva odluka neće se temeljiti na pukoj sućuti ili žaljenju zbog počinjenoga, već na živoj vrijednosnoj prosudbi. Holokaust je vrijednost, jer je kroz neizmjerne patnje odveo do nemjerljiva znanja i stoga se u njemu kriju neizmjerne količine moralne zalihe.