Knjige

Krakk 01 S

Kraken

Pod tutnjavom gornjih dubina, duboko, duboko u ponornom moru, kraken sniva svoj drevni i nenastanjeni san bez snova. Bledi odsjaji se uzburkuju oko njegove mrke prilike; golemi sunđeri hiljadugodišnjeg rasta i visine nadimaju se na njemu, a u dubini čkiljavog svetla, bezbrojne i ogromne hobotnice mlate džinovskim pipcima zelenkastu ukočenost iz tajnih ćelija i čudesnih špilja

Gojja5

Sablast

A kad stigne zora siva,/ Prazno mesto gde uživah/ Mrznuće te lednim dahom./ Kao drugi nežnostima,/ Nad tobom, nad tvojim snima...

Rses 06 S

Pod snijegom je led

Dvanaestorica

Mota se snijeg, vjetar ludi./ I dvanaest ide ljudi./ Puške crni remeni prate,/ Okolo – vatre, vatre, vatre…/ Zgužvan kačket, cigara u zubima,/ Robijaški, valjda, znak na leđima!/ Sloboda, sloboda,/ Bez krsta, eh, brata!
Elektromagnetizam

Treba spoznati istinu o svemu što je stvoreno

Dva brata

Prosu se zvijezda i u padu zasja, a dječakove se misli u isti čas vinuše sa zemaljskih isparivanja gore do sjajnog meteora. Zvijezde na nebu treperile, pa se činilo kao da duge zlatne niti vode od njih do zemlje
Aakri 06 S

Kad bih umeo da osećam!

Teško tebi ako si rođen slobodan

Kako je sve zbrkano! Neuporedivo je bolje gledati nego misliti, i bolje čitati nego pisati! Ono što vidim, može da me obmane, ali ga barem ne smatram delom sebe. Ono što čitam, može da mi se ne dopadne, ali ne moram da se kajem što sam ga napisao. Kako sve postaje bolno ako o tome mislimo potpuno svesni da mislimo, kao duhovna bića u kojima se odigralo ono drugo udvajanje svesti zahvaljujući kome znamo da znamo
Kafasn3

Srce pod kotač kamiona

Kako se pripremam

Zatim se ponovno napijem/ i izrugujem svemu što drugi misle o književnosti./ Stvar je, zapravo, izrazito komična./ Netko će kupiti moju iskrenu patnju/ nazvat će me pjesnikom...
Aakri 24 S

Stara gospođa sa bidermajerskom kapicom

Stranputice na putu do sebe sama

Kasnije sam još više puta sretao žene koje su svojim sedim glavama doticale visine herojskog i olimpskog sveta, Listovu ćerku Kozimu Vagner, oštru, strogu a ipak veličanstvenu sa njenim patetičnim gestovima, Ničeovu sestru Elizabetu Ferster, gizdavu, malu, koketnu, ćerku Aleksandra Hercena Olgu Monod, koja je kao dete često sedela na Tolstojevom kolenu
Parii 01 S

Luda i naga i izvrnuta

U srcu sveta

U toj svetlosti hladnoj i živoj, podrhtavajućoj i kao nestvarnoj/ Pariz je kao zaleđena slika neke biljke/ Koja se ponovo rađa iz svog pepela, utvara tužna/ Razapeta uzicama i bez doba, sa kućama i ulicama
fernando pessoa

Alberto Kaeiro: Čuvar stada

Bolestan u celini

Kad sam bolestan, moram da mislim suprotno od onog što mislim kad sam zdrav (Inače ne bih ni bio bolestan). Moram da osećam sve suprotno od onog što osećam kad me zdravlje dobro služi, moram da obmanjujem svoju prirodu stvorenja koje oseća na određen način
Done82

Kaži Ljubav

Gavranova prva lekcija

Rođen je 1930. Studirao je na Kembridžu. Bio je oženjen pesnikinjom Silvijom Plat sa kojom ima dvoje dece. Od 1965, sa Danijelom Vajsbortom uređuje značajni književni časopis „Modern Poetry in Translation“ („Moderna poezija u prevodu“), koji je prvi put prikazao britanskim čitaocima pesme Amihaja, Pope, Herberta, Holuba i drugih pesnika. Objavio je zbirke: „Soko na kiši“, 1957, „Luperkalije“ 1960, „Wodwo“, 1967, „Gavran“, 1977, „Gaudete“, 1977, „Pećinske ptice“, 1978, „Moortown“, 1979 i „Ostaci Elmeta“, 1979. Adaptirao je Senekinog „Edipa“. Uredio je knjige Šekspirovih soneta, izabranih pesama Emili Dikinson i nekih drugih pesnika. Piše pesme, priče i drame za decu. U „Bagdali“ je 1966. godine objavljen izbor iz prvih knjiga ovog pesnika, pod nazivom „Muzika za gajde“
Bolnic 05 S

Provlačim se svojim putem kroz bolnice

Vidar

Noseći ovoje, vodu i spužvu ravno i brzo idem svojim ranjenicima, onamo gdje leže na tlu doneseni poslije bitke, gdje njihova neprocjenjiva krv rumeni travu i tlo, ili odlazim k redovima bolničkih šatora ili u bolnicu pod krovom, vraćam se opet dugim redovima kreveta s jedne i s druge strane, pristupam svima i svakomu jednome za drugim, nikoga ne preskačem
1984

Orvelova "1984"

Želim da ceo svet bude poročan

Mlado, zdravo telo, sada bespomoćno u snu, probudi u njemu osećanje sažaljenja, želju da je štiti. No ona nežnost bez misli, koju je osećao pod leskom dok je pevao drozd, ne vrati mu se do kraja. On skloni kombinezon i zagleda se u gladak beli bok
Monkk 01 S

Samo: krkati, hrkati, čmavati i groktati

Pustolov u kavezu

Sitosti, sitosti, svuda na hiljade!/ Ta zadovoljenje pohote samo uspe da me načini čudovištem/ što drhće, dahće, zviždi od trbušnosti i zasićenja:/ ne znam (šta me se tiče!) da li priroda onda mora da me prizna,/ ali je prevazilazim
Sahtt 02 S

Knjiga propovjednikova

Svakom poslu pod nebom ima vreme

Rekoh u srcu svom za sinove ljudske da im je Bog pokazao da vide da su kao stoka. Jer šta biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i čovek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština. Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah