Knjige

Asea2

Tanja Stupar Trifunović: Peče

Lakoća samoidentifikacije (čitaoca sa ex-YU prostora) u stihovima Tanje Stupar – Trifunović u skoro svakom smislu (ličnom, seksualnom, emotivnom, buntovničkom, porodičnom, društvenom, političkom, ratnom...), jedna je od blagodeti čitanja ove duhovite i surovo realne poezije - nemilosrdna je prema sebi i ima pravo da bude to i prema drugima, jer ne želi da se zavarava, koliko god je to moguće.

Ukrajina 01 S

Istorija tora

Iza gorčine i munja, u pisku sledećeg grada, gde tiho klize točkići kolica, i čaše pevaju u ekstazi... na ćutljivim uglovima ulica, s ekserima u srcu

Instrr 07 S

Sve ptice su odletjele

Franjo Šola: Ponedeljak je najgori dan

Promatrao je par vrabaca kroz bolnički prozor. Mužjak bi došao do ženke i brzo, kao kriomice, dodirnuo joj kljun, pa odletio na drugo drvo. Čim bi sletio, vraćao se nazad kao da je nešto zaboravio reći. Izgledali su kao da su usred ljubavne igre....
Asmok 01 S

Princ gricka svoje dugačke nokte

Čarls Simić: Jackstraws

Princ gricka svoje dugačke nokte./ Princeza spušta zelene kapke./ Oboje puno puše,/ Nikada ne ležu pre zore...
Pokro31

Tebe tri sveta vole tri te vatre prže

Branko Miljković: Usnih je od kamena

Branko Miljković (1934–1961) nije morao umrijeti da bi postao priznat i slavan; već je to bio za svog kratkog života. Iz pjesničke generacije šezdesetih, Miljković je odmah nazvan “princem poezije” i odmah svrstan u red velikih pjesnika (Mirko Kovač)
Fntoma 02 S

Kad budem prestao da volim

Vitomir Vito Nikolić: Neka me ne bude

Vitomir Vito Nikolić je bio crnogorski pesnik i novinar. Poreklom Nikšićanin, rođen je 1934. godine u Mostaru, gde mu je otac bio u vojnoj službi. U aprilu 1941. sa porodicom je izbegao u Nikšić.
Vrane 01 S

Ali srećan i nisam baš

Maša Kaleko: Mala razlika

Maša Kaleko je rođena kao Golda Malka Aufen 1907. u zapadnoj Galiciji, na tromeđi Rusije, Austrije i Pruske. Otac Rus i majka Austrijanka se venčavaju prema jevrejskom ritualu. Petnaest godina kasnije, nakon opštinskog venčanja svojih roditelja, već odrasla Golda dobija ima Maša Engel. 1928. se udaje za Saula Kaleka, učitelja hebrejskog, i počinje da se kreće u krugu berlinske umetničke avangarde. 1933., u vreme krajnje nepovoljno za objavljivanje jedne jevrejske pesnikinje, izlazi njena prva knjiga pesama, dve godine kasnije i druga. To su takoreći poslednji časovi Vajmarske Republike u atmosferi između dva svetska rata. Maša Kaleko je u to vreme poetski glas koji je nemoguće ne čuti – bez visokoparnih tonova, ležerna i realistična, duhovita, satirična i melanholična u isti mah. Knjige doživaljavaju veliki uspeh, koji će se na žalost završiti i pre nego što je počeo. Maša Kaleko upoznaje jevrejskog muzikologa i dirigenta Šemja Vinavera, smrtno se zaljubljuje i razvodi se od prvog muža. Sa Šemjom dobija sina i par se venčava 1938. godine. Iste te godine porodica napušta Nemačku i seli se u Njujork. Emigracija je za Mašu Kaleko značila isto što i za mnoge druge pisce pre nje – gubitak tradicije, kulture, korena i pre svega jezika. U Americi, u ratnim godinama nemaštine i melanholije, njena poezija zauvek gubi drskost i lakoću izraza iz berlinskih godina. Maša više ne peva o ljubavi već pre svega o gubitku domovine i nostalgiji za zavičajem. U američkom egzilu objavljuje još jednu knjigu pesama, a 1956. prvi put dolazi u Nemačku nakon emigracije, povodom ponovnog objavljivanja svoje prve knjige pesama.
Done 07 S

Zime se ne bojim

Bekim Sejranović: Topionica snijega

Zima je bila. Onda davno. Kada je snijeg još uvijek uspijevao napadati do mojih koljena. Te zime snijeg je bio velik. I dubok. I nije se moglo reći kakav. Vlažan. Ili prhak. Ali bio je bijel. U to sam gotovo potpuno siguran. Bila je to prva godina bez roditelja. Bioloških. Ili možda i nije bila prva. Ali bila je zima. Hladna. I dosadna...
Instrra 02 S

Gde mi je mir

Vasko Popa: Gvozdena jabuka

Plodovima me usijanim tovi/ Točim ih/ Mozak sam rastočio/ Gde mi je mir/ Gvozdenoj jabuci da bude/ Prva rđa i poslednja jesen/ Izgubljena crvena čizmica...
Hrana

Tupastim prstima udaraju bubnjeve

Gnusna gozba

Zli su i debeli./ Tanjire su/ digli iznad glava./ Tupastim prstima/ udaraju bubnjeve/ svojih punih trbuha...
Book 16 S

Ništa ne radim bez radosti

Horhe Luis Borhes: Knjiga

O knjizi su na jedan tako briljantan način pisali toliki pisci. Želeo bih da uspostavim odnos prema nekima od njih. Prvo prema Montenju, koji posvećuje jedan od svojih ogleda knjizi. U tom ogledu postoji jedna rečenica koja se ne zaboravlja: Ništa ne radim bez radosti. Montenj beleži da je koncepcija o obaveznoj lektiri lažna koncepcija. Kaže da ostavlja knjigu ako u njoj naiđe na neki težak pasus, zato što u literaturi vidi jednu formu sreće...
Fantoma 35 S

Volim te između dva zalogaja

Čarna Ćosić: In Love With You

Novosadska lezbejska zajednica (NLO) je ostvarila potrebu da se lezbejke organizuju, imenuju svoj način života i započnu političko angažovanje. Grupu su osnovale, u privatnom prostoru, dugogodišnje feminističke aktivistkinje Biljana Stanković Lori, Veronika Mitro, Čarna Ćosić i njihove prijateljice. Prvi projekat koji je NLO započela 2004. godine bio je Sakupljanje životnih priča lezbejki aktivistkinja. Projekat još uvek traje i podrazumeva kreiranje lezbejskog dokumentacionog centra, a 2008. godine iz ovog projekta nastala je prva knjiga “Lutkice za devojčice“ - životna priča Čarne Ćosić , aktivistkinje NLO- a.
Skada 01 S

Al' taj užas ne bejaše strava

Edgar Allan Poe: Jezero

Ali kada pokrov noći crne,/ kao sav svet, i njega ogrne,/ i kad vetar mistični zašumi/ naricaljku u čempresnoj šumi/ tad – oh, tada, budih se s večera...
Fantoma 24 S

Umišljen, umišljena, umišljeno

Bohumil Hrabal: Domaći zadaci iz marljivosti

Otkako sam bio na operaciji, ljude posmatram drugačije. Iz daljine već mogu da prepoznam ko se drži za žuč, iz daljine prepoznajem kako se zanosi šećeraš, vidim to njegovo zamućeno oko, onu slatku bolest protiv koje mora da se bori sa vagom i satom u ruci, prepoznajem prema pepeljastom licu sve uništene jetre, prepoznajem ko će za, recimo, pola godine da skikne, one oči koje se neprekidno od svega opraštaju, gledaju već na drugu stranu kvake...