Knjige

Gotam

Skidaš ludačku košulju i oblačiš svoj Sveti plašt

PPM Enklava je nova izdavačka kuća koja podržava i promoviše dobru i drugačiju literaturu. Otvorena je za vrhove svetske poezije, ali i za sve autore čiji je rad osoben, drugačiji, hrabar u odabiru tematike, forme, bilo da je reč o debitantskim knjigama ili delima već afirmisanih pesnika. Pre nekoliko dana Enklava je objavila knjigu “Gotam bluz” Aleksandra Petrovića Babića. Urednik izdanja je poznati pesnik i prozni pisac Zvonko Karanović.Gotam, sinonim za moderni Vavilon, stecište kriminala, korupcije i svog zla, uzdiže se ogrnut valovitom i modroplavom atmosferom bluza, muzikom miliona ličnih katastrofa, živi i kreće se ka nama, sigurno kao ka svom cilju, onako kako je Miljković, koga autor i eksplicitno pominje, išao prema samom sebi. Ne plašeći se sličnih koračanja, astralni tinejdžer ogrnut samo lingvističkim plaštom, Aleksandar Petrović Babić od korice do korice svoje treće knjige, od zida do zida ironizovanog Gotama otvora multidimenzionalni prostor susreta sa stanovnicima jednog imaginarnog urbanog entiteta (koji može biti refleksija Njujorka, Tokija, Beograda, ili bilo kojeg drugog grada) među čijim licima čitalac rizikuje da prepozna neke, možda mnoge, poznate oči kroz koje i “Bog zaneseno gleda u svoje bele tabane na nebu”. Iz knjige “Gotam bluz” prenosimo nekoliko pesama

Smrc 01 S

Kragujevac, oktobar 1941: Pomračenje u pet slika (9)

Masakr u Šumaricama

Smeh se brzo utišao. Znajući da nema mnogo vremena, da jedna kolona već čeka na vrhu livade i da će uskoro doći nova, a nakon nje još ko zna koliko drugih, budući da je streljanje, barem što se tiče njegove grupe, bilo tek na početku, narednik je otišao do vojnikâ sa puškomitraljezima i, visoko podigavši desnu ruku, sa pištaljkom između usana, dao im je znak da se pripreme. Ovi su legli iza oružja, nanišanili, zatim se začula narednikova pištaljka, pa nekoliko dugih, dobro sinhronizovanih rafala, koji su pokosili ljude u podnožju. Vojnici koji su doveli i postrojili građane, a koji su do tada, gledano s vrha, stajali sa leve strane, prišli su njihovim telima i pobrinuli se, pucajući iz pištolja, da niko ne ostane živ.
Acbra 29 S

Jeretičke ideje

Duh literature je pesimistički

Prirodna, jer nema države koja će biti srećna ako joj saopštite da je devedeset devet odsto njenog zdravog, radnog, poštenog stanovništva nevredno opisivanja u bilo kakvoj književnoj formi, a da se preostali procenat koji to zaslužuje sastoji od tradicionalnih favorita dobre literature – njenih zločinaca, ludaka, duševno-moralnih pervertita i ostalih natprosečno snažnih ličnosti, dok slabići u obzir dolaze jedino ako im beznačajnost i neodređenost dostiže epske razmere.
Skyy 02 S

Antiratna akcija (17)

Žice

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Fllm 01 S

Strah još crnji nego u rovu

Bdenje

Beskrajne noći! Prisluškivah šapat/ trave što u duh, rastom, zavrluda./ Kroz sobu lupa beskonačni hlapat/ Srce Srdaca, duše mojih uda.
Aagoo 01 S

Daj nam vatru

Veliki Bože, što sediš na gumama rata

I svaki krov je prepun zvezdoslova/ što k nebu duge cevi upravljaju,/ i čarobnjaka što niču iz krova/ koso u tminu, i zvezdama baju.
Bbfant 02 S

Egzistencijalna dreka

Fragmenti o samoći

Malo dete nada užasnu dreku čim ga ostave nekoliko minuta samo. Dečaku je samoća velika kazna. Mladići se lako udružuju; samo oni koji su među njima blagorodniji i plemenitiji traže samoću, ali im je ipak teško da sami provedu jedan ceo dan. Naprotiv, čoveku je to lako: on već može dugo da bude sam, i to tim više što biva stariji. Starac, koji je iz nestalih naraštaja sam ostao a uz to za uživanje života izgubio volju ili izgubio sposobnost, nalazi u samoći svoj pravi element...
Rppop 03 S

Moždane vizije Raše Popova

Zlo se može pobediti samo ako bude ismejano

Iako je opčinjen svetom mašina, strašnom parnom lokomotivom, vršalicama i drugim čudesima devetnaestog i dvadesetog veka, Raša Popov je ipak čista osamnaestovekovna duša predmeta izrađenih od drveta - škripa drvenih seljačkih kola sanjivo izbija iz svakog njegovog stiha. Ovo je i primenjeno pesništvo. Nema teme koja se ne može opevati u poeziji Raše Popova, nezaboravnim i očaravajućim slikama iz najzabitijih suterena srpskog jezika. Sve je to pravi, unikatni ručni rad majstora pesmopisca, u maloj zanatskoj radnji iz koje, uprkos čestim oskudicama u materijalu i mustrama, danonoćno izlaze komični, lukavo naivni, granginjolski, furiozni turbofolk jezički proizvodi.
Borb 01 S

Puškin, rob svoje časti

Pesnikova smrt

Zašto ostavi domaće radosti / I prijatelje iskrene, časne,/ Sa žarom duše slobodne, strasne,/ Što stupi u svet prepun gadosti?
Pokris 05 S

Posljednji dio Nurudinovog solikvija

Ni glasa, ni daha, ni truni svjetla

Ali je ostao u meni, živ, raznježio me, uzbudio, uzbunio. Taj obični nepoznati ljudski glas, na koji se do sad ne bih ni osvrnuo. Možda zato što se javio u tišini s onoga svijeta, možda zato što se nije plašio, ili što se plašio, ili zato što se oglasio meni, saučesno i ohrabrujuće.
Lbv 01 S

O Bože, O Venero, O Merkure, zaštitniče lopova

Ostrvo na jezeru

O Bože, O Venero, O Merkure, zaštitniče lopova,/ Iznajmite mi omanju duvandžinicu/ ili mi dajte bilo koje zanimanje/ Daleko od tog prokletog spisateljskog posla
Djaa 07 S

PPM Enklava: Živa muzika

Više se i ne trudimo da obrišemo otiske

PPM Enklava je nova izdavačka kuća koja podržava i promoviše dobru i drugačiju literaturu. Otvorena je za vrhove svetske poezije, ali i za sve autore čiji je rad osoben, drugačiji, hrabar u odabiru tematike, forme, bilo da je reč o debitantskim knjigama ili delima već afirmisanih pesnika. Pre nekoliko dana Enklava je objavila knjigu “Živa muzika” Vladana Miljkovića. Urednik izdanja je poznati pesnik i prozni pisac Zvonko Karanović. Miljković, nekadašnji saksofonista i tekstopisac grupe Deca loših muzičara, po prvi put se predstavlja svojim pesmama na papiru, bez pomoći muzike. Jedinstvena jezička mašina koju poseduje čini od njegove poezije rasprskavajući vatromet sačinjen od britkog humora, ironije, asocijativnih eskapada, epigrama, reklamnih slogana, haiku replika i jezgrovitih rokenrol iskaza, pružajući obilje materijala dovoljno upečatljivog da nastavi život i mimo knjige, u svakodnevnim razgovorima, sms porukama, grafitima koji će tek biti ispisani. Iako dolazi iz drugog, muzičkog univerzuma, Milje dobro zna da je poezija oblik jezika koji propituje sopstvene krajnosti, iskošen pogled na svet, ples lucidnih asocijacija i slika, što vešto i nenametljivo pokazuje u svojim pesmama. Knjigom „Živa muzika” on se padobranom upravo spustio u srpsku poeziju. Iz Miljkovićeve knjige prenosimo nekoliko pesama. Uživajte!
Ainst2

Visoka svest okupljenog naroda

Kupanje belih miševa

Za Vujicu Rešin Tucića na početku nije bio jezik, reč, već ljudski pogled, lep i nevidljiv. Gledati, to je veliki rizik, piše on. Kao i za Crnjanskog, život je za Tucića širi i veći od literature, nespoznatljiv i neobuhvatljiv u svojoj veličanstvenosti. Jezički i vizuelni eksperimenti, jednostavnost forme, otvorenost duha dovode ovde do snažnih uvida koji nisu traženi već dolaze kao nagrada za formalnu raznovrsnost i neopterećenost. Te spoznaje se mogu učiniti u nekim pesmama beznačajne i bez poente, obične, prostačke, u drugim urnebesno smešne u rasklapanju i razaranju ideoloških oblandi i tabua, ali one govore samo o jednom, o tom neponovljivom životu i njegovoj nesamerljivoj vrednosti (Dragoljub Stanković)