Knjige

Velika Srbija za male ljude

Knjiga koju čitate na vlastitu odgovornost

“U ratu se gine” i “čemu teške reči” zabeležiće Marković svesrpske konstatacije u deklaracijskom spisu “Rečnik genocidnih nedoumica”, stavljajući ga – da je sreće – uz nešto malo ukoričenih mudrosti, na police u viđenijim srpskim kućama (Knjiga o Milutinu, Vreme smrti, Pelagićev narodni učitelj). Tu se može saznati/obnoviti kako su u jezik moralnih čistunaca zapale reči i sintagme genocidna tvorevina (transkripcija od Republika Srpska), humano preseljenje (akademski izraz za etničko čišćenje), te logor (poetska radionica dr Karadžića) i poricanje (tuđica nad tuđicama)

Delhi Indija

Zapanjujući grad, šteta što ne postoji

Službeni glasnik objavio je ove godine knjigu Žan-Kloda Karijera “Rečnik zaljubljenika u Indiju” u prevodu Olgice Stefanović. Indija se opire pogledu ništa manje nego razumu: mnoštvo naroda, jezika, običaja, verovanja, zanimanja. Mnoštvo prošlosti u mnoštvu sadašnjosti. Mogli bismo pomisliti da takva zemlja ne postoji. Ipak, indijska demokratija funkcioniše i svi ti narodi deluju kao jedan. Kojim čudom? Ovaj rečnik – u kome bi ljubav želela da ne bude slepa – pokušava da odgovori na to pitanje tokom neprestanog i veoma indijskog cikcak putovanja od mesta do mesta, od boga do boga, od čoveka do čoveka i od slučaja do slučaja. Vodič nam je Mahabharata, veliki epski spev koji čini nevidljivo ali svemoćno vezivo Indije, iluzije koja svoju stvarnost nalazi samo u spevu. Žan-Klod Karijer (1931), francuski pisac, dramaturg i scenarista. Kod nas su prevedene njegove knjige Razgovori sa dalaj-lamom, Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga (razgovori Žan-Filipa de Tonaka sa Žan-Klodom Karijerom i Umbertom Ekom), Rečnik gluposti i grešaka u rasuđivanju (koautor sa Gijem Beštelom), Letovanje gospodina Iloa i Gojine utvare (koautor sa Milošem Formanom)

Kazn 02 S

Jednoipooki strelac: Šamar vladajućem ukusu i Ribnjak sudija (3)

Bacanje Puškina i Dostojevskog u vodu

Službeni glasnik objavio je knjigu Benedikta Livšica “Jednoipooki strelac”, neku vrstu privatne istorije ruske avangarde. Prevoditeljka ove knjige Milica Nikolić kaže: “Godine 1933. Livšic je štampao značajne ‘teorijske memoare’ Jednoipooki strelac, koji nisu samo prvi pokušaj sistematskog izlaganja istorije futurizma i njegovih teorijskih postulata, već i dragoceni dokument o nastanku moderne umetnosti u Rusiji i Evropi, s akcentima na obrazlaganju njene estetike i ideologije. Zbog toga su ovi memoari i nazvani teorijskim, a pojedine stranice gotovo i ne liče na žanr kojem pripadaju, već na celovito i sistematsko teorijsko zaključivanje”. Iz Livšicove knjige prenosimo četvrtu glavu u nekoliko nastavaka
Glaa 04 S

Antifašistički programski spis

Pet teškoća u pisanju istine

Pošto se istina svuda potiskuje i zbog toga ju je teško pisati, većina u tome – da li se istina piše ili ne – vidi pitanje stava. Veruje se da je za to potrebna samo hrabrost. A zaboravlja se na drugu teškoću, na pronalaženje istine. Ne može biti govora o tome da je pronaći istinu lako
Glaa 03 S

Raskrinkajmo Demokraciju, Fašizam, Komunizam i heroje

Manifest

Umjetnost nije prazna ako pokazuje vlastitu ispraznost/ Poezija nam u nasljeđe ostavlja vlastiti kostur/ kao i Buda, Shakespeare i Rimbaud
Foxx 01 S

Nad njom magla se je vila

Lisica

Žuti rep, k`o požar, u sneg je upao,/ k`o kuvana mrkva usna je otekla.../ Širio se inja i sačme dah zao,/ a krv, vrh čeljusti, curila je, tekla.
Elle 07 S

Ja i osam evropskih dosada

Lovčevo bdenje

Bolni, zgrčeni i hladni, ja i osam dosada/ I tri vođe revolucije, igramo se, kartamo./ A na kartama da su slike ljubovca naših, o jada;/ I naših očeva i prijatelja
Done33

Vetar koji ti duva u lice za vreme mećave

Neporeciva je činjenica da više nisi mlad

Neporeciva je činjenica da više nisi mlad. Za mesec dana navršićeš šezdeset i četiri godine, pa iako to i nije duboka starost, niti ono što bi se moglo nazvati poodmaklim dobom, ne možeš da prestaneš da razmišljaš o svima onima koji nisu uspeli da dođu u godine u kojima si ti sada. Još jedan od brojnih primera toga da, zapravo, ništa i ne mora da se desi, ali da se, ipak, sve dešava
Plam1

Bojim se, zlo ćete svršiti

Daljnje instrukcije

Ja sam otišao poluslomljen,/ Ja sam vam toliko toga pričao da vas skoro vidim oko sebe./ Drske male životinje, bestidne, bez odjeće!
Build1

Planine su mlitave

Betonska koma

Pivo je petnaestoprocentni rastvor./ Dok pank širi anarhiju,/ smaram se do WC-a/ na psihotelesnu terapiju./ Ne vidim ždrala u ogledalu života
Lane

Bez sna i bez doma

Noćas sam sama

Cvetajeva (Марина Ивановна Цветаева), ruska, prekasno otkrivena, boginja, bila je, kažu, nepodobna za vođenje domaćinstva i porodični život, jer je sebično sebe i poeziju stavljala na prvo mesto, verujući da je kompromis rezervisan samo za slabe i za one koji nisu umetnici
Pokri2

Čarobni breg

Simptom bolesti je samo prerušeno ljubavno dejstvo

Ta borba između sila čednosti i ljubavi – jer to je u stvari posredi – kako se ona završava? Ona se na izgled završava pobedom čednosti. Strah, pristojnost, čedno gnušanje, drhtava potreba za čistotom, sve to potiskuje ljubav, drži je sputanu u mraku, dopušta njenim konfuznim zahtevima da samo delimice, ali ni izdaleka ne u svem mnoštvu i snazi, dođu do svesti i izražaja
Brasteff 27 S

Naslađujem se kao svinja

Bog

Henrih Sapgir (1928-1999), pesnik, prevodilac, scenarista, pisac za decu. Objavio je zbirke pesama Dobar dan! (1965), Crvena lopta (1970), Četiri koverta (1976), Soneti na košuljama (1989)
Kupina 01 S

Nisam tražila to krvno posestrimstvo

Branje kupina

Nakon smrti, mit o Silviji Plat zasenio je njen talenat. Priča o stradanju i depresivnoj ženi nikako nije dovoljna da iskaže njen genij, izvanredni smisao za humor, njenu snagu i herojsku borbu protiv mračnih demona bolesti. Postala je i jedna od ikona feminizma: žrtva nevernog muža i surovog patrijarhalnog društva