Knjige

Aarat 01 S

Bomba zvana „krmača”

Breht je 1937. godine napisao pesmu „U mračna vremena”: „Neće se govoriti: Onda kad se orah povijao na vetru,/Nego: Onda kad je mazalo potlačio radnike./Neće se govoriti: Onda kad je dete pločastim belutkom pravilo na brzaku 'žabice',/Nego: Onda kad su pripremani veliki ratovi./Neće se govoriti: Onda kad je žena ušla u sobu,/Nego: Onda kad su velike sile sklopile savez protiv radnika./A neće se govoriti ni: Vremena su bila mračna,/Nego: Zašto su njihovi pesnici ćutali?” Kad su ovde nastupila mračna vremena, srpska književna scena se podelila na tri dela. Jedan deo pisaca intenzivno je radio na širenju mraka, stavljajući svoja pera u službu Miloševićevog režima. Tako je Dobrica Ćosić postao kreativni direktor, a Matija Bećković vodeći copywriter srpskog nacionalizma. Drugi deo književnika je mudro ćutao, baš kao u Brehtovoj pesmi, kao da ih se ne tiču pustoš i rasap koji su se oko njih širili. Zatvoreni u kulu od slonovače, pretvarali su se da ne osećaju miris baruta i ne čuju jezive krike žrtava. Treći, najmalobrojniji deo pisaca nije zatvarao oči pred užasom koji je nasrnuo sa svih strana. Oni su hrabro pisali o onome što su videli, suprotstavljajući se zlu i spasavajući čast srpske književnosti. Jedan od njih bio je i Miodrag Stanisavljević. U okviru rubrike „Poezija bunta i otpora”, XXZ magazin će vas podsećati na poeziju koju su tokom devedesetih pisale „ruke časnih ljudi i pouzdanih svedoka”

Train 01 S

Narkotici u književnosti

Ovisnost o drogama portretirana je nebrojeno puta u umjetnosti i pop-kulturi, kroz sve nam dostupne medije, posebno kroz glazbu, film i književnost. Mi vam donosimo popis književnih djela koja se bave ovisnošću od drogama i njihovim posljedicama na ljudsko fizičko i psihičko zdravlje, jer najbolje je naučiti iz tuđih grešaka

Morja 01 S

Topografskim radnicima

Jedrila

Topografski radnici vrlo ljubljeni, vrlo bliski, da ste bogati ne biste karte gradili, odlazili biste u daljine, prostora gladni; ni da sam moćan ne bih pesme pisao, rđave možda rđave
Gistav Kurbe

Portreti: Gistav Kurbe (1819–1877)

Poslednji veliki majstor

Nova knjiga Džona Berdžera “Portreti” u izdanju Službenog glasnika sadrži ukupno 74 eseja o različitim umetnicima (koje je sakupio i uredio Tom Overton), ali i pesme, izvode iz romana i pisama, kao i razgovore. Berdžer počinje analizom crteža iz pećine Šove (30.000 godina pre n. e.), a završava esejom o savremenoj palestinskoj umetnici Randi Mdah, rođenoj 1983. godine. U prodornoj i jedinstvenoj prozi, Berdžer predstavlja potpuno nove načine razmišljanja o umetnicima koji su kanonizovani, od Rembranta do Henrija Mura, od Džeksona Poloka do Pikasa i naglašava suštinsku vezu između politike, umetnosti i šireg konteksta istraživanja kulture. Rezultat je čudesna šetnja kroz mnoge vekove vizuelne kulture, jednog od najistaknutijih kritičkih glasova savremenog sveta. „Često mislim“, rekao je Berdžer 1984. u jednom intervjuu, „da čak i kada sam pisao o umetnosti, to je zaista bio način za pričanje priča.“ Iz Berdžerove knjige, koju je preveo Miodrag Marković, prenosimo nekoliko eseja o velikim slikarima raznih epoha
Done79

Preludij

Pobožan je narod

Izmičeš se, plašna košutko, i dršćeš ko prvi stid;/ zamamna je nevinost i ludilo je njezina jeka;/ mahnit sam, o hartijo, i srdžba mi plamsa u oku.
Bahh 01 S

Fantastična zoologija

Bahamut

Drugi izjavljuju da Zemlja ima svoj temelj u vodi; voda u steni; stena u temenu bika; bik u peščanom koritu; pesak u Bahamutu; Bahamut u zagušujućem vetru; zagušujući vetar u nekoj izmaglici. Temelj izmaglice je nepoznat
Instrra 02 S

Lipanj

Strah me i nije me strah

A ja sam u tom veselju upravo ove godine,/ tako mi se čini, malo mimo, malo više mimo/ nego do sada, manje s nekim i nečim, više u zraku
Miroslav Krleža

Skupocjene riječi u brokatnoj rimskoj rizi

Bijeda svojim rukama dotiče se svega

Bijeda svira glazbalom i nosi crvene frakove, servira divljač, gljive, skupocjene morske rakove i žedna rastače pivo i ogromne vinske akove
Aapee 05 S

Dete se može posmatrati samo kada spava

Eva Lipska: Ptice

Eva Lipska rođena je 1945. u Krakovu. Završila je Likovnu akademiju, ali se opredelila za poeziju. Pored poezije piše prozu, drame, tekstove za krakovski kabare „Podrum kod ovnona“ i za rok grupe. Nije pripadala nijednoj književnoj grupi ni pravcu, iako je kritičari svrstavaju u Novi talas. Dobitnik je najprestižnijih poljskih i svetskih književnih nagrada. Poslednjih godina ozbiljan je kandidat za Nobelovu nagradu. Prevođena je na četrdesetak jezika. Čest je gost najpoznatijih festivala u svetu
Onore Domije

Portreti: Onore Domije

Slikanje pri svetlosti istorije

Nova knjiga Džona Berdžera “Portreti” u izdanju Službenog glasnika sadrži ukupno 74 eseja o različitim umetnicima (koje je sakupio i uredio Tom Overton), ali i pesme, izvode iz romana i pisama, kao i razgovore. Berdžer počinje analizom crteža iz pećine Šove (30.000 godina pre n. e.), a završava esejom o savremenoj palestinskoj umetnici Randi Mdah, rođenoj 1983. godine. U prodornoj i jedinstvenoj prozi, Berdžer predstavlja potpuno nove načine razmišljanja o umetnicima koji su kanonizovani, od Rembranta do Henrija Mura, od Džeksona Poloka do Pikasa i naglašava suštinsku vezu između politike, umetnosti i šireg konteksta istraživanja kulture. Rezultat je čudesna šetnja kroz mnoge vekove vizuelne kulture, jednog od najistaknutijih kritičkih glasova savremenog sveta. „Često mislim“, rekao je Berdžer 1984. u jednom intervjuu, „da čak i kada sam pisao o umetnosti, to je zaista bio način za pričanje priča.“ Iz Berdžerove knjige, koju je preveo Miodrag Marković, prenosimo nekoliko eseja o velikim slikarima raznih epoha
fernando pessoa

Alvaro de Kampoš: Jedini podlac na kugli zemaljskoj

Pravolinijska pesma

Alvaro de Kampoš, ekstrovertni dvojnik Fernanda Pesoe, kome je bilo dozvoljeno sve što je Pesoa sam sebi uskraćivao, opsednut žudnjom da oseti sve na sve moguće načine, proživeo je svoj fiktivni život ispitujući krajnje granice i mogućnosti ljudskog čulnog i duhovnog iskustva. Za razliku od Alberta Kaeira i Rikarda Reisa, koji bi mogli pripadati bilo kojoj drugoj epohi i čiji je se život odvijao u jednom metafizičkom prostoru, izvan vremena, Kampos je potpuno ukorenjen u svoje doba i, po svom temperamentu, pogledu na svet i senzibilitetu, predstavlja paradigmu čoveka i pesnika XX veka. Kao kosmopolita i pustolov neutoljive radoznalosti, kome ništa ljudsko nije bilo strano, Kampos je putovao, „oplovio sva mora i otkrio sve Indije“, voleo i mrzeo na svim meridijanima, učestvovao u javnom životu Lisabona, vodio polemike, osnivao časopise, potpisivao provokativne avangardne manifeste zbog kojih je bio žestoko napadan, formulisao nove avangardne pravce, stvarajući jednu biografiju koja ima uverljivost stvarnog života (Jasmina Nešković)
Sušenje veša

Crtice iz života

Koja je to vatra bila!

Mena su interesovale igranke i pesme Pejakovića, Stefanovića, Montena, Slabinca, Jevremovića, Kovača..., zabavna muzika uz koju se plesalo, plesalo i plesalo. Feđverovi su odavno zaćutali. Uzalud u prodavnicama tražim starogradske pesme koje je tata najviše voleo. Prekasno otvaram usta
Diskriminacija

Potraga za Hiljadugodišnjim carstvom (2)

Svi bejahu jednaki i među njima ne beše privatne svojine

Službeni glasnik objavio je knjigu “Potraga za Hiljadugodišnjim carstvom” Normana Kona u prevodu Miodraga Markovića “Proteklo je skoro četvrt stoleća otkako sam započeo da je pišem i trinaest godina otkako sam završio rad na njoj. Moglo bi se doći do poraznog zaključka o razvoju nauke ili o živosti moga duha, ili o oboma, kada u njoj danas ne bih našao ničeg vrednog menjanja ili dodatnih objašnjenja. U stvari, otkrio sam dosta toga. Nova verzija knjige ima trinaest poglavlja umesto pređašnjih dvanaest, kao i drugačiji Uvod i Zaključak; još dva poglavlja temeljno su izmenjena, a čitav tekst je pretrpeo bezbroj sitnih prepravki. Pre svega, uzeti su u obzir rezultati novijih istraživanja. “Potraga za Hiljadugodišnjim carstvom” još uvek predstavlja jedinu knjigu koja se bavi ovom temom, odnosno, tradicijom revolucionarnog milenarizma i mističkog anarhizma, kao i njihovim razvojem na tlu zapadne Evrope od XI do XVI veka”, kaže autor knjige Norman Kon. Iz knjige prenosimo deseto poglavlje “Egalitarno prirodno stanje” u nekoliko nastavaka
Arrze 01 S

Nikad za njih riječi hvale

Pjesničke guzice

Uvijek te pjesme imaju neki zajednički nazivnik, a taj je neravnodušnost, emocionalna otvorenost, sposobnost da na afekt odogovori afektom, potreba da na ranu stavi rimu, uzdah, osmijeh, barem toplu riječ kad ne i blagu ruku. I koliko god se Arsen Dedić glazbeno dresirao i književno profilirao nikada nije oguglao na tihi zvuk autentičnog nemira, nije se oglušio na zov onoga najslabijega, najkrhkijega i najprolaznijega u našoj blizini i nije odolio na izazov ljubavi u svim njezinim manifestacijama i svim mogućim preobrazbama (Tonko Maroević)