Knjige

Gojja4

Naš strah

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva

Flow 03 S

Moja neiscrpna oda radosti

Bjaloševski je jedini istinski boem u poljskoj literaturi. Njegova poezija je vrlo realistična, ovozemaljska. Ništa nije izmislio. Zatvoren u sebe, u svoj svet, u četiri zida svoje tesne studentske negrejane sobe, pevao je o stvarima koje ga okružuju, o onim najobičnijim: o satu, o ključu, o peći, o kišobranu, pisao je „liriku pred spavanje“, balade (o odlasku u dućan!) – i sve to nije ličilo ni na šta što je pre njega pisano

Instrra 02 S

Sa svima ili bez ikog

Oda srećnom danu

Srećan što dišem i što ti dišeš,/ Srećan što dodirujem tvoje koleno/ I tad mi se čini da sam dotak’o/ Azurnu kožu neba i njenu svežinu
Bed 01 S

Crtice iz života

Odavno ne letim

Ne želeći da narušim doživljenu lepotu, nikada nisam zavirivala u knjige da saznam šta oni mladalački ili ovi klizeći snovi znače. Stižu odgovori. Sami
Koude 01 S

Poezija bunta i otpora

Sahat na ruci ubijenog

U uvodnom delu svoje knjige „Rajska lopata” Senadin Musabegović eksplicitno objašnjava njenu nameru. On kaže: Tek u miru rat počinje da kreira našu unutrašnjost, da nam iznutra kožu steže i da nas kroz tišinu pritišće i u sebe umotava. Rječju: tek u miru počinjemo odista biti svjesni koliko je rat u nama ucrtan, iako mi više nismo neposredno u njemu. Odakle, međutim, vreba smrt u miru, pita se Musabegović i odgovara: Smrt sada dolazi iz nas samih, iz naših nevezanih misli, preplašenih pokreta. Kako onda uopšte da u miru, u kakvom sada živimo, artikulišemo i izrazimo sva unutrašnja rasula kroz koja smo prošli i koja su u nama? Jer: ako ih ne artikulišemo, onda će ona nastaviti da nas, kao potisnuti krik, iznutra razjedaju i rastaču. (...) Ova je poezija samo jedan napor da se ispusti krik koji će probiti opnu tišine što nas pritišće i steže (Dragoljub Stanković)
Aakri 06 S

Suze plesačice smijeha

Činili smo dobro ko što oni čine zlo

Već Da koje nalikuje žudnji/ Njezin brat pogled vino/ Već maj kristal stijena zore/ Već JA nebo dijamant/ Već cjelov noć gdje tone
Peter1

Kušanje svetog apostola Petra

Čuješ li krckanje svojih kostiju na rukama?

A ti pitaš, Petre, šta da radiš sad? Pa upitaj savest, posavetuj se u duhu sa svojim Gospodom, kome si veran i ostaćeš mu veran do sudnjeg dana. Šta da učiniš, Petre? Ta odlučio si da nikakva muka, nika­kav bol neće poljuljati vernost tvoju. To je, pazi, Pe­tre, to je odlučeno jednom zauvek, neopozivo i sigur­no. A sada treba samo o jednom da razmisliš: kako taj plamen vernosti što u tebi gori održati tako da pusti iz sebe najviše topline, da najviše duša ogreje i slatkim svojim žarom prožme? Te tako i ne pitaš, Petre, treba li da budeš Gospodu svome veran, jer je to stvar pouzdana, pa ma ceo pakao krenuo u juriš na tebe, tebe da pokoleba neće uspeti
Cohen 01 S

Fenomen: Leonard Cohen (3)

Istorija je igla što u san tera lјude

Desmond Pacey je tekst napisao 1967. godine, a ogled je ujedno predstavlja suštinu predavanja koje je iste godine održao na Univerzitetu Ser Džordž Vilijams u Montrealu
Sarat3

Poezija bunta i otpora

Tu, izvan nas

U uvodnom delu svoje knjige „Rajska lopata” Senadin Musabegović eksplicitno objašnjava njenu nameru. On kaže: Tek u miru rat počinje da kreira našu unutrašnjost, da nam iznutra kožu steže i da nas kroz tišinu pritišće i u sebe umotava. Rječju: tek u miru počinjemo odista biti svjesni koliko je rat u nama ucrtan, iako mi više nismo neposredno u njemu. Odakle, međutim, vreba smrt u miru, pita se Musabegović i odgovara: Smrt sada dolazi iz nas samih, iz naših nevezanih misli, preplašenih pokreta. Kako onda uopšte da u miru, u kakvom sada živimo, artikulišemo i izrazimo sva unutrašnja rasula kroz koja smo prošli i koja su u nama? Jer: ako ih ne artikulišemo, onda će ona nastaviti da nas, kao potisnuti krik, iznutra razjedaju i rastaču. (...) Ova je poezija samo jedan napor da se ispusti krik koji će probiti opnu tišine što nas pritišće i steže (Dragoljub Stanković)
Tttle 01 S

O prirodi stvari

I ukus i miris

Posle toliko sjajnih rituala, posle toliko krvi, znoja i vatre, posle fajansa, srebra i zlata, posle kristala, posle toliko velikih, herojskih vilica, genijalnih jezika, veličanstvenih nosnica, posle toliko jednjaka, koji pamte čudesa najčudesnijih kuvara, svršiti u bezdanu anonimnosti, jednak među jednakima. Takvu nepravdu plodu zadovoljstva svojega može nanositi samo čovek. Ni većih priprema ni bednijeg ispraćaja
Babi1

Oni gladuju stojećke i ne kažu ništa

Ponosno mršavo umiranje

Bukovski staje na stranu običnog, malog čoveka prikazujući ga na „ulicama strave i agonije“ kao simpatičnog gubitnika, nekoga siromašnog u materijalnom, ali izuzetno bogatog u duhovnom smislu... na margini ostavljenoj za sve one misleće i neprilagođene pojedince koji su na vreme shvatili čudesna pravila igre gde se svaki rad isplati – ali samo za privilegovane pojedince u čije se džepove i bankovne račune preliva sva zarada i profit, dok svima ostalima preostaje uglavnom ništa... (Tanja i Dragan Uzelac )
Orfej 01 S

Ne osvrći se

Orfej u podzemlju

Branko Miljković (1934–1961) nije morao umrijeti da bi postao priznat i slavan; već je to bio za svog kratkog života. Iz pjesničke generacije šezdesetih, Miljković je odmah nazvan “princem poezije” i odmah svrstan u red velikih pjesnika (Mirko Kovač )
Viil 07 S

Zovem se Selim. Rodio se u Bosni

Bitinski pastir

A onda, skačući s busena na busen, nizbrdo,/ Iskrsnu on ogrnut prevrnutom kabanicom,/ Kao mesečina, skačući niz bregove,/ Zvezda, što se sa neba samih skotrljala./ Čovek kao svi drugi ljudi,/ Pastir kao svi drugi pastiri;/ Na nebeskom bi prstenu bio sjajan, u noći, međ brdima izgubljen
Aailusa 01 S

Stranac

Čudesan mir ovog uspavanog leta

Do mene je dopirao šum polja. Mirisi noći, zemlje i soli osvežavali su mi slepoočnice. Čudesan mir ovog uspavanog leta ulazio je u mene kao plima.