Knjige

Marijj 97 S

Pustinje ljubavi

Ovi spisi potiču iz jednog mladog, sasvim mladog muškarca, čiji se život odvijao nije važno gde; bez majke, bez rodnog kraja, ne brinući brigu ni o čemu poznatom, bežeći od svakog moralnog pritiska, nalik na život već mnogih kukavnih mladića. Ali on, toliko mrcvaren i toliko smućen, da je samo dospeo do smrti, kao do jedne strašne i kobne nevinosti. Pošto nije voleo žene – iako pun krvi! – bio je vaspitao svoju dušu i svoje srce, svu voju snagu, u čudnim žalosnim zabludama. Iz osnova što slede – njegovih ljubavi! – koji su ga obuzimali u njegovim posteljama ili na ulicama, iz njihovog nizanja i njihovog svršetka, proističu pitoma religiozna razmišlanja. Možda će se neko setiti stalnog sna legendarnih muslimana, koji su ipak srčani i obrezani! Ali pošto ova čudnovata patnja poseduje izvesnu onespokojavajuću moć, treba iskreno zaželeti da ova Duša, koja je zabludela između svih nas, i koja, kao što izgleda, želi smrt, nađe u onom trenutku ozbiljnu utehu i da bude dostojna!

Woor 02 S

Šta će nam toliki padeži?

Znak divljenja i znak pitanja profesor nam je sa manje teškoća objasnio, ali smo docnije, u životu, videli da to objašnjenje nije tačno. Po profesoru, na primer, znak pitanja bi trebalo uvek staviti na kraju upitne rečenice, dok u životu znak pitanja se može staviti iza reči: poštenje, ljubav, rodoljublje, plemenitost, dobročinstvo, vernost, prijateljstvo itd., pa bile te reči u sredini ili na kraju rečenice. Ili, ako hoćete, znak pitanja u životu možete staviti svud gde vam je volja i, verujte, uvek će biti na svome mestu. Počev od rođenja pa sve do smrti, svakoj pojavi u životu čovečjem pristaje znak pitanja.

Marrij 01 S

Pokornost i sloboda

Društveni poredak je nužan, ali u biti loš

Društvenu snagu prati laž. Tako sve ono što je u ljudskom životu najviše, svako nastojanje mišljenja, svako nastojanje ljubavi, narušava red. Tako se mišljenje može s jednakim pravom s jedne strane žigosati kao revolucionarno a s druge kao kontrarevolucionarno. Ukoliko stalno gradi ljestvicu vrijednosti "koja nije od ovoga svijeta", ono je neprijatelj snaga koje vladaju društvom. Ali ono ništa više ne odgovara ni pothvatima koji teže za prevratom ili preobrazbom društva i koji, još prije uspjeha, nužno impliciraju da među pristašama većina bude podređena manjini, prezir povlaštenih prema anonimnoj masi i služenje lažima.
Aapis1

Znate li da je umrla tamnokosa Ana Frank

Razgovor sa Fridrihom Ničeom

Zagajevski je pripadao jakoj grupi mladih poljskih pesnika, onih čija se svest formirala oko 1968. godine, u vreme studentskih nemira. U istupima i manifestima grupe “Sada”, kao i u knjizi polemika napisanoj s Julijanom Kornhauzerom, Zagajevski se zalagao za novu poeziju, koja će “govoriti neposredno”. Videla se njegova sklonost, koja će mu ostati, da pesmom reaguje na politička zbivanja. Ali videlo se i to da neće i ne želi da bude grubo jednoznačan. Već je tada znao da pesnikova pobuna u borbi za novo mora da bude duboko promišljena. Pesniku može služiti na čast što je i u tim pesmama umeo da bude na visini, da se ne spusti do žurnalističkih zaletanja, da izbegne patetiku i krupne reči. Zato je njegov zapis jači, oštriji, zato je njegova osuda uverljivija, a njegov gnev dostojanstveniji. (Petar Vujičić)
Marijj 84 S

Autofikcija i roman – sličnosti i razlike

Sresti se sa samim sobom, kao sa nekim drugim

Za kritičara bi možda moglo biti bitno da neko djelo u kojem se osjeća autofikcionalna dominanta, ne vrednuje isključivo kao roman, jer umnogome lišen motivacije i individualizacije, opterećen često direktnim esejističkim ili društveno-političkim razmatranjima, to bi mogao biti slab roman, iako je možda sasvim pristojno izrađena autofikcija. Tamo pak gdje je autor samom sebi prije svega zadao romaneskne okvire, kritičar se pak ne bi trebao libiti da zapazi preveliko oslanjanje na autorsko ja, neizrađenost likova, plošnost ideje, kao i nemotivisanost angažovanih pasaža, ne libeći se da pravedno presudi
Marrij 08 S

Hamlete, nisi bio za život

Fortinbrasova elegija

Ovako ili onako morao si poginuti Hamlete nisi bio za život, vjerovao si u kristalne pojmove a ne u ljudsku ilovaču, živio si u neprestanim grčevima kao u snu lovio si himere
jezik

Ranko Bugarski: “Govorite li zajednički?”; Biblioteka XX vek, 2018.

Ko će kome ukrasti jezik?

Ono što se nameće kao iznimno značajan prilog u procesu sagledavanja stanja stvari u ovdašnjim jezičkim prilikama, kako onih koje opisuje sam Bugarski, tako i onih koji su prenesena izlaganja drugih participanata u okviru projekta Jezici i nacionalizmi, jeste svakako obilje ponekad tragikomičnih, a ponekad posve bizarnih primjera nastojanja nacionalističkih lingvista, i njihovih političkih nalogodavaca, da jezik etniziraju i što djelotvornije vežu uz naciju
Bolnic 01 S

Zapisi ludaka (2)

Zaljubljeni španski kralj

Današnji dan je dan najvećeg slavlja! Španija ima kralja. Pronađen je. Ja sam taj kralj. Upravo sam tek danas za to saznao. Odjednom mi je sinulo kao munja. Ne razumem kako sam mogao misliti i uobražavati da sam ja titularni savetnik. Kako mi je mogla pasti na um takva luda misao. Dobro je što se niko nije dosetio da me tada strpa u ludnicu. Sad mi se sve otkrilo. Sad ja sve vidim kao na dlanu. A ranije, ne razumem, ranije je sve preda mnom bilo kao u nekakvoj magli. I sve to potiče otuda, mislim, što ljudi uobražavaju da se čovečji mozak tobože nalazi u glavi, uopšte ne, njega donosi vetar sa Kaspijskog mora. Najpre sam objavio Mavri ko sam. Kad je čula da je pred njom španski kralj, ona je zapljeskala rukama i zamalo nije umrla od straha. Ona, glupača, nikad još nije videla španskog kralja. Ja sam ipak nastojao da je umirim i blagim rečima se trudio da je uverim u svoju blagonaklonost i da se na nju uopšte ne ljutim zbog toga što mi je ponekad loše čistila čizme.
Cirk 01 S

Rđavo se zabavljalo tog dana

Cirkuske životinje

Najpre proći će naša ljubav,/ potom sto i dvjesta ljeta,/ potom ponovo bićemo zajedno:/ komedijantka i komedijant,/ miljenici publike,/ odigrat će nas u teatru.
Dradovic 02 S

Polemika sonetima: Gustav Krklec i Duško Radović

Otkrij još koju čaroliju svijeta

Gustav Krklec je bio ozaren, izuzetno vedar i dobar čovek. Upoznao sam ga pre dvadesetak godina. Njegovo već iznureno telo nije se doticalo mladalačkog duha, činilo se da su koreni te ogromne životne energije i radosti negde izvan telesnog i smrtnog, da će se pre ugasiti sunce nego on. Bio je mlad, mlađi od svih, a star jedino zbog običaja i obzirom prema svojim vršnjacima. I kad sam, 1971. godine, pročitao u "Književnim novinama" njegov sumorni "starinski sonet", potresni nagoveštaj da bi možda mogao umreti, ugasiti se kao ogjena ruža, onaj koji je od svih nas bio najdostojniji života, požurio sam i napisao "Sonet na sonet", okrećući muku na šalu, braneći i njega i sebe od takve mogućnosti. Tako je počela naša neobična polemika u stihovima. Izmenjali smo po nekoliko soneta. Bilo nam je obojici žao što se ovaj prijateljski dijalog morao prekinuti, po želji tadašnjeg glavnog urednika "Književnih novina"
Cvett 01 S

Pismo deci

Ne ističite se po onome što je materijalno

Pouke deci Marina Cvetajeva je napisala u zimu 1937/38, u formi pisma za dečji emigrantski časopis, koji, nažalost, nije izašao. Pismo je štampano u knjizi Dmitrija Bikova „Boris Pasternak“ koju je kod nas objavila izdavačka kuća Zepter u prevodu Mirjane Grbić i Ljudmile Joksimović
Aagoo 03 S

Burleska Gospodina Peruna Boga groma

O raspuštenosti bogova

Uopšte, kad se govori o raju, neka se govori o ljubavi, i to ne o ljubavi punoj tužnih susreta, nego o ljubavi raspuštenosti i dosade: ono će se govoriti o onoj prvoj kad bude reč o zemljoradnicima devolskim. Tri starije kćeri Radgostove išle su svaku noć ljudima za koje su bile krišom udate. Kako su morale preskakati palisade raja, i posle trnjake, to su se u zoru vraćale raščupane i iscepane. Tek je otac to primetio kad je video da su bremenite i onda ih sve tri dao ubiti. Sam Radgost poljubio je svoju sestru kada su išli kroz goru i njoj od umivanja sinulo lice: "Stani, Rado, da se dogovorimo hoću li ti noćas doći". - Ćuti, Radgoste, zar ne znaš da smo brat i sestra! - Za krepkog mladića nema zakona, niti za lepu devojku ima roda!
Hatas 01 S

Zapisi ludaka (1)

Činovnikov san

Da mi je da posmatram pobliže život te gospode, sve te njihove smicalice i dvorske podvale, ko su i kakvi su, šta rade u svom krugu - eto šta bih hteo da saznam! Mislio sam nekoliko puta da zapodenem razgovor sa njegovim prevashodstvom, samo, do vraga, jezik nikako ne sluša, samo kažeš da je napolju hladno ili toplo i više ni slovca ne možeš prosloviti. Da mi je da zavirim u salon - samo ponekad su vrata na njemu otvorena - i u još jednu sobu iza salona. Ah, kako je bogato namešteno! Kakva ogledala i porculan. Da mi je da zavirim tamo, u onu polovinu stana gde je njeno prevashodstvo, eto kuda bih ja! U budoar! Tamo stoje razne teglice i bočice, takvo cveće da te je strah i da ga pomirišeš; da vidim kako tamo leži rasprostrta njena haljina, koja više liči na vazduh nego na haljinu. Da mi je da zavirim u spavaću sobu... tamo je, mislim, čarobno, tamo je, mislim, raj kakvog ni na nebu nema. Da pogledam onu klupicu na koju ona stavlja svoju nožicu kad iz postelje ustaje, kako se na tu nožicu navlači kao sneg bela čarapica... Uh! Uh! Uh! Ništa, ništa... tišina!
Ljubov1

Otkrovenje

Majko, otac moj beše li zver?

Tu taj bol bez smisla sveg mesa, tvojih ruku, glave!/ nikada, o nikada neću izdvojiti košmare od jave!/ nikada! Užas: ako je meni ovakvom apokalipsa poreklo!/ O, hoću da znam koliko je za mnom tad krvi isteklo...