Knjige

Docekal 08 S

O sreći u gradovima

Ubeđen sam da se pravi grad, na pravi način može pročitati samo peške, potpeticama, takoreći. Cilj tih pešačkih seminara bio je: naučiti gledati oko sebe, naučiti videti grad (što nije baš jednostavno), udahnuti ga, čuti i saslušati, dodirnuti. Jednom rečju, obuhvatiti ga svim čulima u punom sadejstvu ličnih slobodnih asocijacija

Brapok 26 S

Nije to ništa strašno

Smrt je, naravno, nešto čega se obično najviše bojimo. Knjige ju tematiziraju jako često, ali nas ostavljaju i snažnijima pri susretu s pravim neugodnim i opasnim situacijama

Viil 03 S

Vjeran i mio

Ponekad u proljetne dane

Dok sjedim u bašti/ ponekad me zaduži da / sušilo za veš obraslo vunom/ premještam za suncem/ To činim predano i vješto...
Ceslav 01 S

Vera u ništavilo posle smrti kao opijum za narod

Diskretni šarm nihilizma

Cinicima koji se kikoću, koji utuvljuju ljudima u glave da ne postoje dobro i zlo, da je život gomila pacova koji se međusobno ujedaju, ne može se reći: „Osuđujete sebe na večne muke”, jer se podsmevaju veri u život posle smrti. Može se ipak reći: „Osuđujete sebe na pobedu, i to će za vas biti dovoljna kazna”
Radomir Konstantinović

Čovečansko, prisutno i u svome odsustvu

Odanost poeziji

Jezik je prisutan i u svome odsustvu: naš odnos prema jeziku, ma kakav bio, nikada ne prestaje. Ne postoji “nepostojanje odnosa prema jeziku”, koje Folkman-Šluk vidi u jeziku kompjutera. Takvo nepostojanje odnosa prema jeziku jeste savršena nezainteresovanost, ili apsolutno otuđenje. Poezija, koja je mogućna (čak nužna) i u tekstu kompjutera, jeste potvrda da ovaj odnos prema jeziku postoji i u prividnoj vanodnosnosti. Ona je potvrda da se prisustvo čovečnog iskazuje i njegovim odsustvom, ili da je to odsustvo samo privid prisustva: ona je potvrda generalnog stava Folkman-Šluka, stava da nema poezije bez čoveštva, i da nema čoveštva izvan odnosa prema jeziku, ali ona je uporište negacije njegove teorije o poeziji kojom progovara suštinski čovek ili suštinski jezik, jer taj jezički čovek progovara čak i bez-jezički i anti-jezički: on ne progovara samo kao Trakl, nego i kao čovek epohe kompjutera
Herbe 01 S

Nije bilo nikakvih zaključaka

Pokušaj ukidanja mitologije

Najgore su se osećali zaštitnici regulisanih potoka i posečenih šuma. Pomalo su svi računali na snove, ali niko o tome nije hteo da govori
Animalz 01 S

U ime vođe, krvi, tla i rase

Životinjska farma

Neka, hvala, ne bih ja iz moje samoće bučne, iz ove šume pomalo lične, pomalo mučne, na vaše spomenike i krvave pare nek čekaju volovi i krave
Private2

Kako se zoveš?

Ivan Cankar: Gospodin kapetan

Prošlo je dosta vremena otkako su moji snovi pa i snovi svakoga među nama, dobili sasvim novi, naročiti izgled. Nisu više pusta lutanja, magle što beže, što se bez smisla i razloga prelivaju jedna u drugu, da na kraju izvetre u ništavilo. Nisu više snovi koje čovek sa čuđenjem ujutru razabira, pospanih očiju, i upola smešeći se, upola ljutit mahne rukom: „Đavo vas nosi, odakle vas i uzeo!“ i koji se posle u smešnoj grozi odvuku u bezdan kao što se đavolani u cik zore sakriju u šumu. Snovi koje snivam sada ja, i koje snivaš ti, senka su stvarne istine; oblici užasno uveličani, vrlo čudno izlomljeni i iskrivljeni, ali istina ipak ostaje, odmah je poznaš i srce ti je žalosno.
Faffa 06 S

Crni molitvenik

Marko Tomaš: Ptica

Kada bi tvoje tijelo/ izraslo iz ovih riječi/ bila bi to pjesma/ od koje zastaje dah/i makar nastupila vječna jesen/ nitko više ne bi bio
Done 04 S

Što me koči?

Česlav Miloš: Pravilo

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)
Vijetnam rat

Kojom brzinom putuje karma?

Jangchub Ling

Sestro, možeš li vidjeti dalje od slikovitog samostana? Planine koje okružuju tvoj hram vrve od tenkova i vojnika spremnih da pucaju i ubiju
Aabra 09 S

Cveće zla

Šarl Bodler: Labud

Ovu pesmu Šarl Bodler uputio je Viktoru Igou u pismu od 7. decembra 1859. u kome, između ostalog kaže: "Evo stihova koje sam napisao za vas i misleći na vas. Nemojte ih gledati strogim, već roditeljskim očima.Za mene je bilo važno da brzo iskažem kakve sve sugestije može da sadrži jedan događaj, jedna slika, i kako prizor životinje koja pati upućuje duh prema svim bićima koje volimo, koja su odsutna i koja pate"
Fntm 03 S

Pripovest o ljubavi

Anton Pavlovič Čehov: Koji od trojice

Na terasi raskošne starinske vile Marije Ivanovne Langer, stajali su njena kći Nađa i sin poznatog moskovskog grosiste, Ivan Gavrilovič.
Hotelska soba

Divit ću ti se

Čekaj me, i ja nikada neću doći

Čekaj i ostani sama. Čekaj ljube/ Nema obećanja za onoga tko čeka,/ ali ti si jaka. Ne poniri. Uništi se tugom./ Čekaj kiše i znaj - oblaka nema