Knjige

Death 01 S

Izveštaj s autopsije

Kada se u medijima govori o knjigama i to ne važi samo za reklamni prostor nego i za eminentne kritičare, onda se beskrajno prepričava radnja, hvali angažovanost dela kao da je u pitanju društvena studija, istraživanje, naglašavaju se osećanja koja će čitalac sigurno imati ako se prepusti pomenutom štivu, nabrajaju se implicitno date ideje, obavezno se delo situira s obzirom na nazovi književnu scenu na kojoj stoluju neupitne veličine podržane marketingom i politikom nagrađivanja; dalje, određuje se žanr, romanu se daje prednost nad svim drugim bez obrazloženja, dosadno se nabrajaju razne tehničke stvari, mrtve činjenice, i npr. uzima se kao bitno kog je pola autor ali o čisto književnoj vrednosti dela ne čujemo uglavnom ništa. Kritike se pišu kao izveštaji s autopsije dok je književnost, naprotiv, nešto živo, ona ne podnosi ravnodušan, bezličan ton analitičara, ona traži dopisivanje i razvijanje za šta je, opet, potrebno znati lepo pisati. I nema pravog čitanja bez oduševljenja

Trijumf smrti

Umesto odbrane ćutanjem

bilo je i onih / koji su se skrivali pod zemljom / da mi je samo znati od čega / kopali su tunele i zemunice / ali nevešti kakvi su / iskopali su sebi grobove

Done 08 S

To je ljubav

Horhe Luis Borhes: Pretnja

To je ljubav sa svojim mitologijama,/ sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama./ Ima jedan ulični ugao/ kojim se ne usuđujem da prođem./ Vojske me već opkoljavaju, horde
Abar 26 S

Životinjska farma

Tko god ide na dvije noge, taj je neprijatelj

To je bilo ispisano vrlo uredno i, osim što je “prijatelj” bilo napisano “pritajelj” i jedno “s” bilo naopačke, sve je drugo bilo potpuno ispravno. Da pomogne drugima, Snowball sve pročita naglas. Sve su životinje kimnule u znak odobravanja, a bistrije među njima odmah su počele učiti Zapovijedi napamet
Dradovic 06 S

Prodajemo suncobrane – kupujemo kišobrane!

Duško Radović: Jesenja pesma

Duško Radović, pesnik za decu i osetljive, pripovedač, scenarista radio i TV emisija, pozorišni pisac, aforističar, novinar, urednik "Poletarca" i još koječega, ukratko - jezički čarobnjak. Ili "primenjeni književnik", kako je sam sebe nazivao. U zaparloženoj književnosti koja je brigu za naciju proglasila vrhunskom estetskom kategorijom, nije nikakvo čudo što se Radović drži za "neozbiljnog" pisca. U smrtno ozbiljnoj kulturi (koja se takvom smatra jer ozbiljno seje smrt), Radovićev humor deluje otrežnjujuće. Kao podsetnik da ljudski život ima apsolutnu vrednost, čak i najmanje stvari u njemu. I da su naši pojmovi o malom i velikom, o važnom i nevažnom, prilično poremećeni
Aatk 04 S

Samo psi reaguju

Beograd je predivno mesto za gluvu smrt

Naravno, sudbina takvih pesnika, kao što su Milan Milišić i Miša Stanisavljević, nikad neće previše zanimati našu kulturnu javnost niti naše takozvane književne poslenike, jer nije sudbina poezije da svako njom ispira usta, već da postoji negde uprkos svim drangulijama tekućeg života, pa i književnog, jer ona mora biti uvek otkriće, uvek nova i uvek joj se moramo vraćati kao spasenju za naše tako uspavane duše (Predrag Čudić)
Bukovski

Ali nikad ne pišite poeziju

Drugarski savjet mnogim mladićima

Bukovski staje na stranu običnog, malog čoveka prikazujući ga na „ulicama strave i agonije“ kao simpatičnog gubitnika, nekoga siromašnog u materijalnom, ali izuzetno bogatog u duhovnom smislu... na margini ostavljenoj za sve one misleće i neprilagođene pojedince koji su na vreme shvatili čudesna pravila igre gde se svaki rad isplati – ali samo za privilegovane pojedince u čije se džepove i bankovne račune preliva sva zarada i profit, dok svima ostalima preostaje uglavnom ništa... (Tanja i Dragan Uzelac )
Sakal 01 S

Divne životinje, zar ne?

Franc Kafka: Šakali i Arapi

Sve je proteklo najbrže, ali na izvesnoj udaljenosti ipak su šćućurene životinje ostale tako zbijene i ukočene da je sve izgledalo kao tesan tor obavijen lutajućom svetlošću
Marijj 26 S

Sezona čitanja

Deset knjiških preporuka za jesen

Stiže period smiraja, doba kada se povlačimo u svoje domove i poklanjamo pažnju svom unutarnjem miru. Jesen je godišnje doba koje je Mika Antić opisao kao najbudalastiju tugu među tugama, a Nietzsche zaključio kako je jesen više godišnje doba duše nego prirode
Handz 01 S

Neizmerne su nam ove muke

Ruke

Žermen Nuvo (Germain Nouveau) rođen je u Pourrièreu [Purjer], u podnožju Cézanneove planine Sainte-Victoire, u buržoaskoj porodici koja nije uspjela u poslovima u Parizu, pa se vratila u rodni kraj. Uskoro gubi i majku i oca i, ostavši sam, postaje učitelj. Odlazi u Pariz 1872. gdje upoznaje pjesnike Jeana Richepina i Charlesa Crosa, objavljuje pod pseudonimom prve književne eseje, sreće Rimbauda kojeg prati u London, po povratku stupa u kontakt s Mallarméom, opet odlazi u Englesku, ali ovaj put s viđa s Verlaineom. Piše u Corsaireu i posjećuje salon Nine de Villard, sarađuje u Dizains réalistes, parodijskom poduhvatu Charlesa Crosa. Dobiva mjesto u ministarstvu, ali mu taj monotoni život ne odgovara, pa odlazi u Liban da predaje francuski i crtanje, a 1891. doživljava neku vrstu mistične krize zbog koje će mjesecima biti interniran, da bi konačno završio u Pourrièresu. Njegovu pjesmu ruke preveo je veliki pjesnik Rastko Petrović
Dossi 02 S

Opšti pogled na rad Dositeja Obradovića i njegovo mesto u srpskoj književnosti

Inicijator kulturnog i naprednog zapadnjaštva

U kulturnom razvitku srpskoga naroda pojava Dositeja Obradovića je od epohalnog značaja. Sve do njega Srbi su živeli u duhovnjoj atmosferi srednjega veka. On prekida sa tom nekulturnom istočnjačko-pravoslavnom tradicijom i odlazi neposredno u školu prosvećenoga Zapada i njegove slobodne, racionalne i humane kulture. Vizantijski duh i ruska teologija gube zemljišta kod Srba, i srpski narod ulazi u kulturnu zajednicu zapadnih evropskih naroda. U tome pogledu, Dositej Obradović je inicijator kulturnog i naprednog zapadnjaštva, vođ u duhovnom oslobođenju srpskoga naroda od srednjega veka i Istoka i uvođenju u moderno doba i na Zapad. I to mu je možda najveća i najtrajnija zasluga
Hrns 01 S

Kosti u prah, prah u ništo

Razvrat

Ljudska znanja sva su neznan. Kosti u prah, prah u ništo, duša — pȁra, pȁra — vjetar, — gle na čem je nadežda nam sveg života osnovana
Izets 01 S

Mi nismo u Rimu, mi smo u ratu

Posljednji tango u Sarajevu

Evo i Jovana Divjaka. Po čizmama mu se vidi da je došao pravo s prve linije. Dok te moli za ples, ti si malčice zbunjena. Prvi put plesaćeš s jednim generalom
Hell 01 S

Knez ovog sveta i teologija kalašnjikova

Đavo je došao po svoje

Đavo je kameleon u večnoj transformaciji, poprima najrazličitije oblike, navlači razne obrazine, promećući se u svakoga i nikoga posebno. “Ako je Đavao Legija, to ponajprije znači da, bivajući jedan, može na sebe navući toliko različitih vidova koliko ima i ljudi na svijetu. Ali to može značiti, također, da je Đavao bezimena masa”, veli Deni de Ružmon. Odreći se sopstvene ličnosti, postati deo bezimene mase, govoriti i misliti kao svi drugi, stopiti se bez ostatka sa većinom u apsolutnom jedinstvu, iz dna duše žuđenom a nikada potpuno dosegnutom – to je imperativ današnjeg srpskosvetskog čoveka koji sebi utvara da je vernik