Knjige

Aadone43

Papagaji

Na proleće se izleglo prvo pokolenje slobodnih papagaja Amerike, i do sledeće jeseni broj gnezda se povećao. U Edžvoter sam se preselio u najkritičnijem momentu istorije svoje domovine. Sovjetska vlast je bila na samrti, i moji moskovski gosti su smatrali da narod bez nje nikako neće preživeti

Toille1

Inventura

Knjige dolje, papiri dolje,/ pluća dolje, salo dolje,/ znoj dolje, zrak dolje./ Svjetlo dolje, vrijeme dolje,/ Bog dolje, moć dolje,/ sve dolje, ništa dolje

Semezdin Mehmedinović

Semezdin Mehmedinović: “Ovo vrijeme sada” (Fraktura/Buybook, 2020)

Da li je sećanje moćnije od vremena?

Šta je istina: da će sve jednom nestati i biti zaboravljeno, da će sve otići u nigdinu, ili da ne može biti da je voljeni prijatelj nigde? Može li se prihvatiti mogućnost da su obe tvrdnje istinite, iako protivureče jedna drugoj? Prva istina je prinudna, ona koju ne možemo osporiti i koju niko razuman neće dovesti u pitanje. Druga se javlja samo u retkim trenucima, kad čovek smogne snage da se oslobodi nametljivih očiglednosti. Možda naša nagonska potreba da se odupremo zaboravu i vremenu koji gutaju sve, otelovljena u književnosti i pisanju, nije sasvim uzaludna?
Kosmo 01 S

Ti širiš slobodu, bratstvo i mir, jer si armija Tita!

Kako je Ikarus uništio domovinu

Mama odgaja četvero djece, jednog psa, četiri kokoške, leglo zečeva i mačke u komšiluku. Mama njeguje, u stvari opslužuje nenu, svoju majku, ratnu udovicu čiji je muž netragom nestao 1941. godine. Nena, u stvari, upravlja domaćinstvom i životom svoje najstarije kćeri. Nena upravlja i tatom, kojeg se cijela ova priča i ne tiče
Gajjo 03 S

Srp i Čekić

Sovjetski grb

Pesma anonimnog sovjetskog pesnika pod naslovom “Sovjetski grb” objavljena je još u davnom, pradavnom socijalizmu u časopisu “Književna reč”, u originalu, na ruskom jeziku. Pesnik, esejista, prozni pisac i prevodilac Predrag Čudić pesmu je malo posrbio, proširio i raspevao. Plod tog složenog ludističkog procesa je pred vama, kao i originalna ruska verzija
Marijpo 39 S

Pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo

Zabranjeno je

Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog,/ biti uplašen od života i od onoga čime te život obavezuje,/ ne živeti svaki dan do posljednjeg daha./ Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti,/ da zaboraviš njegov osmeh i oči...
Abar 38 S

Svi oni obaraju bore čela ponižena

Čin sputanih ruku

Oni drijemaju uz dernjavu hiljade grla rada;/ onda se bude: na šini željeznica hukti,/ otkucaj čekića kreše u njima ritam jada,/ dok tuga polja i tvornica u dnevnoj strasti hukti
Koude 07 S

Zapisi iz mrtvog doma

Izleči Trezorku, pozlatiću te

– Bogme, gospodine majore, dockan ste me pozvali. Da ste me zvali juče ili prekjuče, ja bih ga izlečio, ali sad ne mogu da mu pomognem…
Instaj 01 S

Moj mali prst je topao

Pokušaj opisa

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva
Vitlajic 01 S

Dođe prazno pismo

Mi smo mislili da smo preživjeli rat

Na Trgu heroja ulični prodavač knjiga nudi mi/ Protokole sionskih mudraca/ Kažem da sam ribolovac i da tražim gliste...
Btrf 02 S

Roman u nastavcima: „Od Vardara pa do Haaga“ (2)

Sretna vremena koja danas ljudi ismijavaju

„Kada bih govorio o ovome romanu u nekoliko riječi, sveo bih opis na autentični jugoslavenski /bosanski nadrealizam: Dušan (Srbin), Ante (Hrvat) i Ibro (Bošnjak, musliman) su tri susjeda, dijele zajedničke blagdane, sudjeluju u krštenjima, slavama, Bajramima, Božićima, danovima Republike, imaju i Milana (autentičnog jugokomunista koji vjeruje "u stvar") i provode svoje vrijeme u ciklusima poljoprovrednih radova, dolazaka bibliobusa, autobusa i pošte u svoje malo selo usred ničega, čekaju Tita ali on ne stiže, i svi se, osim Ibre, čine da vođeni onom narodnom "snalažljivošću", u biti prijetvornim i lažljivim koristoljubljem, istovremeno ne gubeći ni one ljudske vrijednosti koje ih i nadalje čine bivanja vrijednim i voljenim susjedima – apsurd sam po sebi (...) Na kraju ostaje nerazumijevanje – priča ostaje ispričana samo onima koji je razumiju – no apsurd se čuva do kraja, konzistentno, uporno, Bart, slušatelj, suumiratelj, čovjek u istoj ljudskoj poziciji, unatoč posve raznorodnim iskustvima priču jednostavno ne čuje, ne razumije, ona za njega ne postoji, osim kao lupetanje jednog slavenskog urođenika na njegovom (zacijelo primitivnom) jeziku. Dva su svijeta odvojena trajno jer se, u svojoj biti, uopće ne razumiju“ (iz recenzije Milana Zagorca)
Aakri 06 S

Na žive grudi, kocka jada

Odavno ja sam znala sve to

U gоdinama obeleženim ratоvima, revоlucijama i prоgоnima, Ana Ahmatоva bila je jedna оd retkih pesnikinja kоja je оdabrala оstati u Rusiji radije negо emigrirati. Čestо zabranjivana za Sоvjetskоga Saveza kaо dekadentna i individualistička buržujka, u dоmоvini i svetu prоslavila se pоemama u kоjima prоgоvara prоtiv surоvоsti staljinističkоg režima, оdlučna da ne prepusti tragediju svоga narоda zabоravu vremena
Poštanska torba S 01

Poštari, heroji radničke klase

Težina poštanske torbe

O egzistencijalnoj težini poštanske torbe u bitno simboličkom socijalnom smislu saznajemo fragmentarno, ali koherentno, posredstvom lucidnih proznih uvida u mikropokrete života stanovnika Novog Sada i njihove urbane, kulturne i psihološke topografije
Marijj 66 S

Ne zbog Eve, nego deda

Cvetin sin se nije ženio

na sahrani su rekli/ Cveta ima sina jedinca/ a malo ko zna/ troje je žive dece rodila/ prvo dvoje nije preživelo/ imala su defekt/ – nisu bila muška