Knjige

Aaajo2

I Bog će nad knjigom mojom da pusti suze!

Pa ipak

Ko krčma plaši me vaš strašni sud!/ Mene će jedinog kroz goruće zdanje/ prostitutke poneti ko svetinju svud/ i Bogu pokazati kao opravdanje.
Aatk 04 S

Crtice iz života

Mogu li hodanjem poljupce nadoknaditi

Pešaci pretrčavaju i na zeleno i na crveno. Vozači su neprestano u stavu za start i za psovanje, a znaju, kao i pešaci, semafor sebi da prilagode. Tramvaj se ne čeka, trči mu se u susret. Ulazi se „na laktove“, a izlazi „na iskakanje“. Sasvim lalinski koračam. Čim se pojavi žuto, stanem. Vozači, izbačeni iz kolotečine, s nevericom me odmeravaju. Hteli bi sve po spisku, no priznaju poraz
Aadone3

On misli na svoje lovačke blistave puške

Liječnik kod siromaha

Žena se stidi; dršće u ruci platno gruboga ručnika, od muke se znoji za bijedu sobe, prnje traljave. U očima toga stranca sve su stvari kaljave
Spiritizam

Nikad desetka-tref ne znači put

Gatara

Draga gospođice Džons, ovo su bile najlepše karte koje sam u životu videla. Za godinu dana ćete se udati. Uzeće vas za ženu veoma, veoma bogat čovek, milioner ili trgovac, jer mnogo putuje; ali pre nego što se venčate, moraćete da prebrodite velike smetnje, neki stariji gospodin će vam to braniti, ali morate izdržati. Kad se udate, odselićete se odavde, najverovatnije čak preko mora. Platićete mi jednu gvineju za hrišćanske misije među sirotim crncima
Stalli 05 S

Sine moj, ja koja bijah samo život dadoh ti ljubav smrti

Balada Staljinove majke

Sine moj, koliko još majki u svijetu/ stvaraju sinove poput tebe,/ u Aziji, u Europi, u Africi, gdje je/ zemlja robova, razbojnika i lupeža,/ koji „sanjaju jednu stvar“ u dubini sebe
Konjs 01 S

Odnesi me u noć, gde Jenisej žubori

Vek-vukodav skače da me kolje

Da ne vidim kukavice, ni meko blato,/ Niti na točku krvave neke kosti,/ Da u noći sijaju prašnici, ko zlato,/ U svojoj prvobitnoj lepoti
Singer3

Pitanje krivice

Zločini ostaju zločini i onda kada su naređeni

Bez izuzetka, svi mi Nemci imamo obavezu da jasno sagledavamo pitanje svoje krivice, i da izvučemo zaključke. Naše ljudsko dostojanstvo nas na to obavezuje. Pre svega, ne možemo biti ravnodušni prema mišljenju koje svet ima o nama kada znamo da smo deo čovečanstva – da smo prvo ljudi, pa tek onda Nemci. Još je važnije to da naš vlastiti život, čak i u nedaćama i nesamostalnosti, može zadržati dostojanstvo samo ako se držimo istinoljublja prema samima sebi. Pitanje krivice nije tek pitanje koje nam postavljaju drugi, to je pitanje koje postavljamo sami sebi
Radomir Konstantinović

Osvajanje Evrope

Egzotični klovnovi koji skakuću u opancima

Ovaj pokušaj da se svedemo na egzotiku, na egzotične klovnove koje će Evropa da vidi, i primi, samo ako skakuću pred njom u opancima, udaraju u bubnjeve i sviraju u zurle, ovu bubnjarsku i zurlašku estetiku koju piše kompleks inferiornosti i došaptava čemerna duša rođena za Čičikova, osećam pre svega kao atak na literaturu: literatura nikad nije nastajala, sem po cenu da izgubi sebe, iz potrebe da nekome ugodi, da se nekome “dopadne”, a pre svega savremena literatura koju, kao ljudski ponos i prkos, i mi, na ovom jeziku iskonskog prkosa i inata (i trgovcu i bogu!) pokušavamo da ostvarimo
Hrana

Beleške iz Moneove kuhinje (20)

Svinjska plećka Saše Gitrija

Službeni glasnik objavio je knjigu “Beleške iz Moneove kuhinje” koju je napisala Kler Žoaj. Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva. Iz knjige “Beleške iz Moneove kuhinje” prenosimo nekoliko delova
Bba5

Bolesnici leže. Ud nadire.

Posao cveta, brda su daleka

Oblaci plove./ Vagina bubri./ Lišće opada./ Mleko kipi./ Bolesnici leže./ Ud nadire./ Stolovi škripe./ Smrt smrdi./ Supa se hladi.
Handz 01 S

Zar su kraljevi vukli kamenje?

Pitanja radnika koji čita

Mladi Aleksandar osvojio je Indiju. Zar on sam? Cezar je potukao Gale. Nije li uz njega bio bar njegov kuvar? Filip Španski plakao je gorko Kad mu je potopljeno brodovlje. Nije li plakao još kogod?
Vitold Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: Intervju sa samim sobom (19)

Kako da umetnost ponovo postane izraz naše veličine

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovog kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Pokri22

Jedna nemirna kuja krila se iza stena

Strvina

A ipak, ti ćeš biti đubretu ovom slična,/ užasu ovom punom gnoja,/ sunce mog bića, zvezdo ti moja nepomična,/ anđele moj i strasti moja!
Dosn 04 S

Ostaci snošaja

Dnevni nespokoji

Kuhinja nakon čorbe od paradajza/ kao/ poslednja/ velika/ kazna./ Ostaci snošaja./ Pogled na predeo/ i izvestan broj/ ptica.
Kosmo 01 S

Dve pesme

Ko svoje srce čupa iz grudi prema noći

Njegov je njen list i njen trn,/ njemu ona stavlja svetlost na tanjir,/ njemu dahom puni čaše,/ njemu šume senke ljubavi