Knjige

Brasteff 33 S

Najviše te ljubim kad te puštam otići

Monogram na snijegu

Zime su kao kliješta: vade nam bitno rebro./ Od čega postali smo? U što se tijelo presvlači?/ U procjepe i škarpe kaplje sivkasto srebro./ Gdje drama rastanka traje, jesmo li promatrači?/ I Tanatos i Eros plešu u Freudovu loncu
Koen 01 S

Tražiš li bolju ponudu?

Leonard Koen: S. O. S.

Leonard Cohen je čovek koji je, uz dosta muke, savladao neke najvažnije životne lekcije. Uspeo je u onome što je verovatno najteže - da ne govori ništa u momentima kada za tim nema potrebe
Done 08 S

Ne htjede nitko da o njoj više pjeva

Kad nostalgije procvatu iz obrnutog smisla cvijeta

Jest, svi koji odlaze odjednom će se pitati kao ja,/ da, kažem, svi, sanjajući sjaj hostije i djetinjstva s fotografije,/ i male mrave, koji viču s vrha nebodera,/ sanjajući ugasle vulkane, mjesečinu, koja žudnjom vara...
Ffee1

Tahikardija nadolazi kao talas

Super 8 mm

Šašava rođaka mi poverava/ da je glavna glumica trudna/ i da hita ka zakasneloj kiretaži/ moj nerođeni brat pita/ zašto nam niste plaćali/ privatne poduke o bliskosti/ može li se to naučiti
Pogled iz duše_izložba

Protivurečni novogodišnji spisak želja

Profesionalni posmatrač

Treba i ne čitati. Puno ne čitati. Dok ne čitam ćutim. U meni se skupljaju i razilaze sile i naplavine. Erodiraju kontinenti, menja se konfiguracija terena. Nestaju čitava sela i gradovi. Prolazi vreme, ogromno, u sekundi. Sve treperi, vibrira, talasi obuzimaju tkiva, prodiru, izbijaju podzemno, slute se neosetni drhtaji psihe, diše dubina, bruje nebesa. Dovoljno je samo sve to posmatrati, šćućuriti se u nutrini i gledati čuda. Nema tu mesta za promišljanje, ono dolazi posle, kao posledica, kada prođe elementarna nepogoda, katastrofa, kada kasno je za sve. Razmišljanje je preturanje po ruševinama. Pokušaj da se zamisli ono strašno i divno što se zbilo. Ples u praznini. Kada prošao je tektonski poremećaj, bujanje, cvetanje, obilje kome ništa nije potrebno, ponajmanje refleksija. Prvobitno nikada ne prolazi, iskon je uvek tu, prekriva ga magla navike. Ponor je ispod nogu, vrtoglavica stalno moguća
Bedd 01 S

Od zarađenih novaca kupit ćemo nekoliko tvojih rođendana

This is not a love song

u društvu prašume svi su gledali mene,/ bio sam beskrajan, kakve sam usne imao!/ sjećate li se gospođo maričić?/ sjećaš li se kad sam ruku gurnuo u zapaljenu/ televiziju “jasna”? pocrvenjela je i počela/ mijaukati!
Eggza 02 S

Odvojeno od sise straha

Bojan Babić: Između dve vatre

njihovi dreg nastupi/ postali su veoma posećeni/ ovo podzemlje/ odvojeno od sise straha/ nudi im samo ljubav
Aansta1

Svoju dušu bacaš onamo

Paul Celan: Gost

Veliki pesnik Paul Celan izvršio je samoubistvo bacivši se u Senu. Iza njega su ostale pesme koje bi trebalo da čitamo iznova i iznova.
Aatk 31S

Krećem se u pravcu kojim krenem

David Albahari: Iza ugla

Kada se vratim kući, kada ovlada mrak, ili svetlost, kada ona potapše jastuk, kada u ogledalu ugledam lice koje mi je dobro poznato, a ipak me svaki put iznenadi, pomislim kako smo svakog dana sve bliži trenutku kada će tišina biti jedini način našeg opštenja.
Ruka1

Druga se ruka maši za srce

Vasko Popa: Posle igre

Ruke obe padnu/ Besposlene padnu u krilo/ Ni krila nema/ Na jedan dlan sad kiša pada/ Iz drugog dlana trava raste
Kafa 06 S

Ekskluzivno: Romantični igrokaz

Tri duge ljubavi u kratkom životu Antoše Čehontea (2)

Salon u stanu Olge Kniper-Čehove. Moskva, 1908. godine. Tri dame sastaju se na godišnjicu Čehovljeve smrti. Na vidnom mestu je portret Čehova. Ispod portreta, u vazi, tri ruže. Svaka dama donela je po jednu: sve su one ludo volele Čehova. I on je njih voleo. Najčešće, u isto vreme. Iako je od Čehovljeve smrti prošlo već više godina, Olga, Avilova i Lika i dalje se nadmeću za mesto u njegovom životu. Prvobitna međusobna mržnja prešla je postepeno u podnošljivu naviku. Surevnjivost i netrpeljivost tek povremeno izbijaju na površinu
Firefly 02 S

Sinonim za napast

David Albahari: Svici

Priča «Svici» napisana je za Evu Kose, urednicu izdavačke kuće Kose iz Amsterdama, koja je objavila holandske prevode mojih romana Mamac i Gec i Majer. Naime, njeni saradnici su pozvali autore izdavačke kuće da napišu nešto za Evin pedeseti rođendan. Tako je Eva dobila na poklon knjigu, a među autorima tekstova su David Grosman, Dž.M. Kuci, Bernhard šlink, Dragan Klaić i drugi. Početna rečenica uvela je svice u priču, a podaci o njima, pokupljeni iz raznih enciklopedija i sa interneta, vodilu su priču do kraja. Često nešto što sasavim bezazleno radimo u detinjstvu postaje jedno od glavnih merila naših života, i to je, zapravo, ono o čemu priča govori. Priča takođe govori o usamljenosti koja nas čeka u nekom trenutku života, bez obzira da li smo deo neke kolonije ili velike ljudske zajednice. Od toga se, izgleda, ne može pobeći.
Ruska revolucija

Crvena konjica

Prelaz preko Zbruča

Tišina je sve ubila i samo se mesec, obgrlivši modrim rukama svoju okruglu, blistavu, bezbrižnu glavu, skita pod prozorom. Mičem oteklim nogama, ležem na rasparanu perinu i padam u san. Sanjam načelnika šeste divizije. Na masivnom ždrepcu juri on komandanta brigade i sruči mu dva kuršuma u oči. Kuršumi probijaju glavu komandanta brigade, i oba mu oka padaju na zemlju. „Zašto si vratio brigadu?” – viče ranjeniku načelnik šeste divizije Savicki – i tu se budim, jer mi trudna žena prevlači prste preko lica
Fernando Pesoa

Svijet se izgubio

Žudnja za nemogućim stvarima

Ne znam da li su ovi osjećaji sporo ludilo neutješnosti, ili su reminiscencije nekoga drugog svijeta u kojemu smo boravili — ukrižene i izmiješane reminiscencije, poput stvari viđenih u snu, besmislenih u obličju što ga vidimo, ali ne i u ishodištu ako ga znamo. Ne znam da li su postojali drugi ljudi koji smo biti, a čiju veću potpunost danas osjećamo kao njihove sjene na neki nepotpun način — izgubila se čvrstoća i mi smo ju sebi loše oblikovali samo u dvije dimenzije, u sjeni u kojoj živimo
Cvetanje1

Zagušljiva i duga

Selidba iz lijepog grada gdje umiru ruže

Tepisi i glomazne prašnjave stvari/ napustili su kuću/ noseći u sebi život, zagušljiv i dug,/ i ljubav...