Knjige

Vanessa Springora

Afera Matzneff: Pedofilija pod maskom književnosti

Allegra uzima riječ

Pivot & Beigbeder se, uz naknadnu akademsku pamet, očigledno solidarišu sa žrtvom samo iz straha od reakcija feminističkog kolektiva Tout Nous. Ali kada je «preuzimanje odgovornosti» iznuđeno, ono više nema smisla, jer je neiskreno. To znači da je drugačija situacija u javnosti, drugačije bi i reagirali – što neizravno priznaju u svojim riječima. Samo takva vrsta intelektualaca može kreirati alhemiju riječi u kojoj Handke i Matzneff, nakon svega, ispadaju žrtve, a Vanessa Springora ili preživjeli logoraši iz Bosne postaju oni koji šire kugu mržnje i stavljaju imena pisaca na listu za odstrel
Crrn 01 S

Na Rivi dei Skjavoni

Niko još, nikad, nije izbegao svoju sudbinu

Moje pesme odjeknule su, naročito, u ono vreme, na Univerzitetu i među omladinom. Kad bih prolazio ulicom, dešavalo mi se da mi nepoznati mladići i devojke, dovikuju, veselo: “Tužno je biti muško!” To je bio refren iz moje pesme “Gardista i tri pitanja”
Batt1

Dvije pjesme

Zdravo DRUŽE BETMEN!

Rakija, vino, pečenje, puding,/ muzika creva što peva,/ skrušena kičma jutro otvara,/ smrt pod krevet u pola devet!
Aasara 07 S

Rat i žurnalisti: Julian Borger “Krvnikov trag” i Ed Vulliamy “Rat je mrtav, živio rat”

Kratki uvod u dugi literarni košmar

Sve je to, ustvari, tek prolog za buđenje jedne literature koja će se samo, nakon godina svjedočenja, jedne noći trznuti i ispričati iznova taj rat, buncajući, kao da ga opet sanja, ispočetka
Marijj 60 S

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Neobično (9)

Tamo gde ima grožđa, ima i mistika

Službeni glasnik objavio je ove godine knjigu Žan-Kloda Karijera “Rečnik zaljubljenika u Indiju” u prevodu Olgice Stefanović. Indija se opire pogledu ništa manje nego razumu: mnoštvo naroda, jezika, običaja, verovanja, zanimanja. Mnoštvo prošlosti u mnoštvu sadašnjosti. Mogli bismo pomisliti da takva zemlja ne postoji. Ipak, indijska demokratija funkcioniše i svi ti narodi deluju kao jedan. Kojim čudom? Ovaj rečnik – u kome bi ljubav želela da ne bude slepa – pokušava da odgovori na to pitanje tokom neprestanog i veoma indijskog cikcak putovanja od mesta do mesta, od boga do boga, od čoveka do čoveka i od slučaja do slučaja. Vodič nam je Mahabharata, veliki epski spev koji čini nevidljivo ali svemoćno vezivo Indije, iluzije koja svoju stvarnost nalazi samo u spevu. Žan-Klod Karijer (1931), francuski pisac, dramaturg i scenarista. Kod nas su prevedene njegove knjige Razgovori sa dalaj-lamom, Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga (razgovori Žan-Filipa de Tonaka sa Žan-Klodom Karijerom i Umbertom Ekom), Rečnik gluposti i grešaka u rasuđivanju (koautor sa Gijem Beštelom), Letovanje gospodina Iloa i Gojine utvare (koautor sa Milošem Formanom)
Aadone15

Disali bismo još izvesno vreme

Prihvatam život iz pristojnosti

Duboko u sebe pohranimo uverenje koje je iznad svih drugih uverenja: život nema smisla, on ga ne može imati. Ako bi nas kakvo neočekivano otkriće uverilo u suprotno, morali bismo se bez oklevanja poubijati. Kad bi nestalo vazduha, disali bismo još izvesno vreme; ali kad bi nam uskratili radovanje zbog uzaludnosti, mi bismo se istog časa ugušili…
Aakri 23 S

Sutra će mi neko reći: sine

Sutra

Sutra će mi neko reći: sine;/ sutra će mi neko reći: dragi;/ sutra će mi neko reći:... volim;/ sutra ću sve patnje u jedan grob sahraniti, u jedan grob
Done77

Dugo još treba čekati da se omrsimo

Zakuska

Prekrasnovkusov nam ispriča mastan vic, proždirući očima moje đakonije. Prođe četvrt sata i ja poslah svog Andrjušku napolje da vikne „upomoć”! Andrjuška je izašao napolje i vikao pet minuta, ali moji gosti ni abera… nisu ni obratili pažnju kao da ih se „upomoć” uopšte ne tiče …
Aakri 24 S

Crtice iz života

Ni vladika ni biskup nisu naivni

Vladičin hleb. Na stolu, u prepunoj tacni. Kolač od belanaca, šećera, maslaca, oraha, suvog groždja, čokolade i brašna, a može i od badema, suvih šljiva... Kolač pažljivo umućen i dugo sušen-pečen u rerni. „Biskupov kruh!“, nasmejano kaže i počinje da ga gricka. Biskupov? Vladičin? Ne razumem se u njihova zvanja, činove, ali biće da su istog. Očigledno, ni vladika ni biskup – ni najmanje nisu naivni. Vrste hleba dobro su proučili
Pokris 01 S

Kad mu dosadi čekanje

Vreme je stalo u januaru

Svi oko mene žure,/ gadljivo odbacuju tugu,/ bez osvrtanja/ nastavljaju dalje./ Gledaju me ispod oka,/ nervira ih moje zaostajanje
Brasteff 17 S

Na ruke se nezvano slaže snežno paperje

Mećava

Noć ko Vartolomejska, na vratima krstovi,/ Naređenja izdaje urotnica-mećava:/ Zašuškavaj prozore! Zalepljeni ramovi,/ Kao jelka božićna tu detinjstvo stasava.
Bba9

Svaka reč ima zatvorski dosije

Verbalni zatvor

Prvu knjigu poezije pod odličnim nazivom Betonska koma Siniša Tucić objavio je u 18. godini života, 1996. godine. Svako bi očekivao tipičan rani prvenac, pun dozvoljene patetike i prvih bolesti pisanja, grešaka koje će se kasnije prevazići, od eventualno dobrog očekivao bi jedino iskrenost, što je i dovoljno za prvu knjigu, pored mogućih nezgrapnosti i plaćanja danka lektiri. Međutim, ova knjiga u podnaslovu za sebe kaže i da je patetično — histerična filozofska poezija i zapanjuje svojom zrelošću, poetskom osvešćenošću (Dragoljub Stanković)
Elle 08 S

Rani jadi

Ulica divljih kestenova

Ne, ne, reče žena, zar ne umete da čitate? Ovde stanuje profesor Smerdel. Da li ste sigurni, ponovi on, da ovde ne stanuje Andreas Sam? Pre rata je stanovao ovde, znam pouzdano. Možda se sećate njegovog oca? Eduard Sam, s naočarima. Ili se, možda, sećate njegove majke. Marija Sam, visoka, lepa, vrlo tiha
Cvett 01 S

Mlade žene ne gledaju tako

Babi

Stihovi Marine Cvetajeve nisu bili poželjni u Sovjetskom Savezu (pored ostalog, smatralo se da se previše bavila temama ženske seksualnosti i emocija), sve do šezdesetih godina prošlog veka. A od tada su više puta izdavana njena izabrana dela (Marina se bavila i pisanjem proze). Smatra se da istraživači moderne ruske književnosti još nisu rekli pravu reč o njenoj poeziji (mada joj se ne osporava poetska genijalnost)
Eva 02 S

Da li će delfini uživati u bingu?

Zabavno je uzimati spid

Džon Forbs (John Forbes, 1950-1998), australijski pesnik, jedna od vodećih figura australijske avangarde. Rođen je u Melburnu, u detinjstvu je sa porodicom živeo u Maleziji i Novoj Gvineji. Kao student neko vreme boravio u Engleskoj i Grčkoj, da bi po povratku u Australiju uređivao književni časopis Scripsi. Prve pesme je objavio 1971, prvu pesničku knjigu 1976, a posthumno su, 2002. objavljene njegove sabrane pesme (Collected poems, 1970- 1998). Na njegovu eklektičnu, duhovitu postmodernu poeziju najviše su uticali pesnici njujorške škole: Džon Ešberi, Frenk O'Hara i Ted Berigan. Umro je u svojoj kući od srčanog udara