Knjige

Instapo 01 S

Pjesme iz zbirke ''Jezik''

Grad je u srcu trn

''U Čakarevićevoj poeziji nema tragova jeftinih osećanja. Nema odurne sentimentalnosti. Nema ni neumesne gorčine. Ni lažne oporosti. Postoji, ili mu se teži, „čisto stanje“. Ono koje isijava iz Maljevičevih kvadrata, belog ili crnog. Ili iz Kniferovih Meandara. Ili iz gramatičkih lavirinata Miodraga Vukovića. Ili iz Formi Nine Pops. ('Kao da smejač je beskarakterna osoba… ne poseduje telo, već da je njegova inkarnacija smeh sâm. Nema u tome samilosti…')'' (iz pogovora Žarka Radakovića knjizi "Jezik" Marjana Čakarevića, Kulturni centar Novog Sada, 2014)
Alge Vane Bor

Srpski književni glasnik, vodenica malograđanske kulture

Papirnato testo

U časopisu Danas koji je uređivao zajedno sa Krležom i Bogdanovićem, Marko Ristić se u svom tekstu iz godine 1934. ukratko polemički osvrće na Srpski književni glasnik, kao časopis koji u to vrijeme okuplja jednu eminentnu profesorsku skupinu pisaca i intelektualaca. Navodeći citate on tu dokazuje da se radi o jednom sklerotičnom časopisu koji tek utvara stav, ne mogući nijednim razlogom opravdati svoje postojanje. Srpski književni glasnik kao da je važan samo po tome što živu književnu građu pretvara u materijal za herbarijum, a intelektualna strka oko tog časopisa više podsjeća na neku kancelarijsku revnost nego na iole smislenu književnu djelatnost. Također, Ristić, u vidu polemičkog kataloga, donosi opšta mjesta jedne mrtve književnosti iz prve polovine 20. stoljeća, koja danas više-manje nije pretrajala, a koju je tada uredno promovisao taj časopis mrtvila. Donoseći vam ovaj Ristićev tekst, ne želimo samo pokazati kako su najveći esejisti i polemičari jugoslovenske književnosti pisali o časopisu koji u istorijama srpske kulture ostaje zapamćen kao najvažniji časopis prve polovine 20. vijeka, nego i podsjetiti na hiljade današnjih časopisa koji grcaju u mrtvilu i mehaničkom otaljavanju, budući veći srpski književni glasnici od originala
Ljotiti1

Mit o neprijatelju: Antisemitizam Dimitrija Ljotića (2)

„Zbor“, fašistički pokret sa religioznim dodatkom

Službeni glasnik objavio je knjigu istoričara Darka Gavrilovića “Mit o neprijatelju: Antisemitizam Dimitrija Ljotića”. To je prva knjiga o Dimitriju Ljotiću i njegovom pokretu koju je napisao istoričar. Budući da su on i njegovi sledbenici bili kolaboracionisti, doživeli su osudu i suđeno im je nakon Drugog svetskog rata. Međutim, sa raspadom SFRJ Ljotićevi sledbenici štampaju knjige izrazito antisemitskog sadržaja. Ova knjiga bi trebalo ne samo da bude podsetnik široj čitalačkoj publici na zlo fašističkih i ekstremno desničarskih ideologija već i da posluži kao vrelo dokumentovanih činjenica onima koji bi jednom mogli da se sudskim procesom suprotstave rehabilitaciji fašizma u Srbiji. Rukopis knjige nagrađen je u decembru 2017, na 61. konkursu Saveza jevrejskih opština Srbije za radove na jevrejske teme. Iz knjige Darka Gavrilovića prenosimo celo poglavlje “Politička mobilizacija antisemitizma kod srpskih političara od kraja XIX veka do kraja Drugog svetskog rata” u nekoliko poglavlja, bez fusnota
Dtte1

Ja sam onda tri dana, noći plak’o

Mladost

Ja sam onda još bio mlad,/ i bilo mi je žao/ mirisne pupoljke brati./ Ja sam onda još ozbiljno mislio/ na svakom pragu stati,/ i svugde naći veselje lako
Stalli 05 S

Roman "U prvom krugu"

Moskva je bila izvrsno opskrbljena mesom

"Solženicin još uvijek u takvu pravdu i požrtvovanost vjeruje, on je sigurno drugačiji, ali treba imati u vidu i da je njegovo iskustvo, u odnosu na Šalamova, drugačije. Glavni junak Gleb Neržin, u romanu "U prvom krugu", unosi nemir u specijalizovani zatvor, dopisuje se sa upravom, protestvuje, jer su mu oduzeli jednu knjigu. Kad njegovom sapatniku, Gerasimoviču, uprava te Šaraške, u kojoj drže zatvorenike inženjere da služe svojoj državi, kao u prvom krugu pakla, predlože da izradi mikrofone koji će se postavljati u klupe po parkovima, on će to odbiti, iako su obećali da će ga pustiti na slobodu, gdje ga čeka žena da provede s njim nekoliko mjeseci jer umire od raka. Solženicin tu nategnutu, iskonstruisanu, namještenu situaciju zaključuje Gerasimovičevom rezolutnom izjavom da mikrofone neće izraditi, jer to nije njegovo područje. I još će se neki likovi etički izjasniti pred izazovima, kao intelektualci, prije nego ih sve zguraju u jedan kombi, na kome piše Meso, i pošalju iz te Saraške, iz prvog kruga, dalje prema Gulagu, neke i prema posljednjim krugovima okovanim ledom, na Kolimi." (Iz teksta Smrt nije bila nimalo gora od života)
Aapo 12 S

Od Hollywooda, ujedinjene Europe

Više puta sam se odljubila

Odljubila sam se od tamne boje mora i vrha nervozna čempresa što bode nisko nebo. Od djeteta u sebi koje pljuje na rijeku s mosta po kojem hodaju anđeli
Aa 07 S

Kratka angažovana priča

Limbo u letnjem periodu

"Biber" je književno-aktivistička ekipa okupljena oko ideje da umetnost može inspirisati društvenu promenu. Zato je i pokrenula istoimeni konkurs za kratku, angažovanu priču na albanskom, bosanskom, crnogosrkom, hrvatskom, makedonskom i srpskom jeziku. Dosad su objavljene tri zbirke "Biber" priča, a neke od njih ćemo prenositi i na našem portalu
Borara 01 S

Poezija bunta i otpora

Branimir Johnny Štulić: Kurvini sinovi

Poziv na čitanje Štulićevih stihova nije samo omaž autoru, koji se pod teretom sopstvenog prezira prema otpacima raspale zemlje povukao u anonimnost već i omaž svima koji su te pesme znali napamet jer im je Džoni ulivao hrabrost da odrastu. Onima koje je Džoni naučio da govore, o ljubavi, o besu, o ulici – ili o čemu god da su želeli da govore, a nisu smeli da priznaju da ih nerazumevanje plaši. Bez njih, Džoni bi ostao nepročitan
Make 01 S

Najviše strahujemo da će nam život biti poraz i slom

Demosten, čovek modernog doba

Demosten je prezirao ono mnoštvo političara i pesnika i bacača diska koji oholo šetkaraju trgom kao da su sami načinili svoje sposobnosti. Demosten je postao neko kakvog ne samo što nije bilo, nego je bio ispunjen preprekama da bude to što je želeo biti. Svi su oni paraziti. Žive gotovanski od svoga talenta. Čovek počinje tamo kad stvara nešto što ne postoji. Od ništa postati nešto. Ne tražiti najmanje, već najveće otpore. Jedino vredi napraviti ono što je nemoguće
Artur Rembo

Majstor u fantazmagorijama

Noć u paklu

Priviđenja su bezbrojna. To je zaista ono što sam uvek imao: ne verujem više u istoriju, zaboravljam načela. Ćutaću o tome: pesnici i vidoviti ljudi mogli bi da budu ljubomorni. Ja sam hiljadu puta bogatiji od najbogatijih, budimo škrti kao more
Žan Dibife

Smisao za teškoću

Otpor konačnom identitetu

Kultura je traženje identiteta, ali ne i konačni identitet. Kultura ne zna za identitet koji je konačno nađen, i samo zbog toga i „jeste”, kao jedan otvoren proces. Ali, ako je ona ovo traženje identiteta, ako je ona jedna velika, nezavršiva identifikacija (ličnosti, bića, društva), ona je to zahvaljujući „preprekama” koje joj stoje na tome putu ka sanjanom identitetu. Kultura je igra suprotstavljenih sila identiteta i „prepreka” tome identitetu, imperativa definisanosti i činjenice otvorenosti. Tamo gde se ovo protivurečje kulture (koje je, na neki način, produženo protivurečje svesti) nasilno, mehanički razreši, u bilo kojem pravcu: u pravcu apsolutizovanog identiteta ili apsolutizovanog procesa (kao u nekakvom snu o čistoj otvorenosti, o totalnoj emancipaciji od svakog naloga za samoidentifi kovanjem, za definicijom) kultura je samo simulacija kulture, jedan privid kulture a ne i stvarna kultura, kao što je i svest tu samo simulacija žive svesti
Wind 01 S

Krvavo lišće ljudskoga mesa

Živi vetar

Razmahni krilima, vetre, tako silno da više razlike ne bude između neba i tebe
Crluk 04 S

Najlepši trbuh sveta

Crni luk

“Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Piše zadivljujuće malo. A ipak u tom pisanju postoji neverovatno bogatstvo, čak rasipništvo, jer u klici pojedinih pesama (kako piše kritičar Ježi Kvjatkovski) — ima materijala dovoljno za čitavu pesničku zbirku” (Petar Vujičić, Savremena poljska poezija)
Gavv 01 S

Fosil ubistva

Gavranu popuštaju živci

Rođen je 1930. Studirao je na Kembridžu. Bio je oženjen pesnikinjom Silvijom Plat sa kojom ima dvoje dece. Od 1965, sa Danijelom Vajsbortom uređuje značajni književni časopis „Modern Poetry in Translation“ („Moderna poezija u prevodu“), koji je prvi put prikazao britanskim čitaocima pesme Amihaja, Pope, Herberta, Holuba i drugih pesnika. Objavio je zbirke: „Soko na kiši“, 1957, „Luperkalije“ 1960, „Wodwo“, 1967, „Gavran“, 1977, „Gaudete“, 1977, „Pećinske ptice“, 1978, „Moortown“, 1979 i „Ostaci Elmeta“, 1979. Adaptirao je Senekinog „Edipa“. Uredio je knjige Šekspirovih soneta, izabranih pesama Emili Dikinson i nekih drugih pesnika. Piše pesme, priče i drame za decu. U „Bagdali“ je 1966. godine objavljen izbor iz prvih knjiga ovog pesnika, pod nazivom „Muzika za gajde“
Borba1

O, zverinja!

Oda revoluciji

Majakovski se nije ubio u trenutku duševne krize. Njega je ubio višak vlastite snage, „revolverski pucanj iznutra“ (Branko Miljković )