Knjige

Kocca 01 S

Jasenovac i Bleiburg nisu isto (2)

Ne može se komunizam poistovjećivati s fašizmom, staljinizmom i totalitarizmom

Razuman čovjek preispituje svoje postupke, zreli narodi pomno preispituju svoju prošlost. Pri tome su simplifikacije vrlo nepoželjne, jer mogu dovesti do neslućenog zla. Jasenovac i Bleiburg nisu bili isto, pa je stoga neodrživo poistovjećivati komunizam s fašizmom, staljinizmom i totalitarizmom. Komunizam je slojevit pojam, a naš domaći komunizam posebno je bio raznolik u svojim oblicima i fazama. Nakon petogodišnjeg staljinističkog totalitarizma završio je s originalnom domaćom varijantom ublaženog komunizma koju u svijetu obično nazivaju titoizmom. Izborom tekstova u ovoj knjizi i ovim predgovorom nastojali smo dati naš doprinos razlučivanju i preciznijem definiranju tih pojmova
Džojs

Džejmsu Džojsu u čast

Bloomsday, praznik romana koji je spaljivan na lomači

Zaslugu za povratak “Ulisa” među građane Dublina imaju Flann O’Brien i Patrick Kavanagh. Oni su 16. juna 1954. na obali Dublinskog zaliva, u podnožju Martellove kule gde počinje radnja “Ulisa”, prvi u Irskoj javno poskidali kape pred Joyceom i njegovim delom. Kažu da je O’Brien došao već pijan, pa je, u pokušaju da se popne na vrh, pao Kavanaghu na glavu. Posle su nastavili da piju u kočiji, a kad su stigli do prvog paba, tu su i ostali, sve dok ih uveče nisu odneli kućama. Od tada poštovaoci svake godine obilaze Martellovu kulu, napušteno vojno utvrđenje u kojem je pisac „Ulisa“ boemski živeo u mladosti, a danas Joyceov muzej. Oni hrabriji ponavljaju ritualno kupanje Bucka Mulligana u hladnoj vodi obližnjeg kupališta, a manje hrabri penju se na vrh i čitaju odlomke iz romana
Ditta  02 S

Nedeljna lica

Mrzovolja

A Život, malo ćelav, malo sed,/ Na kraj srca, probirljiv i umiljat:/ Čeka, s rukavicama i šeširom u ruci,/ Strogo pažljiv na kravatu i odelo...
Munnas 07 S

Ključ nebeski: Sara ili Konflikt opšteg i pojedinačnog u moralu

Nema većih kukavica od ratnika

Avram, kao svi oni o kojima se govori: „pravi mu­škarac" - bio je grozna kukavica. Imao je samo ni­štavnu hrabrost da razmahuje mačem kada se nađe u pomamnoj gomili boraca, ali nikad nije umeo da se suprotstavi životnim konfliktima, nego je kukavički izbegavao svaku inicijativu, trudeći se da uvek čini tako da neko drugi preduzima, za njega teške, odlu­ke. Sada se, takođe, poneo saglasno sa svojim karak­terom.
Aamil3

Radoznalo zagledan u tamu

Rastanak

U dubokoj opštoj noći,/ koju jedva opovrgavaju svetiljke,/ zalutali nalet vetra/ uvredio je ćutljive ulice
Koča Popović

Početak kraja Bitke na Sutjesci: Deveti jun bio je najteži dan

Da bi se pobedilo, neko mora ostati živ

Koča je proboj video kao odsudni trenutak. Neuspeh nije dolazio u obzir, jer bi neuspeh bio kraj svega. Zato je naredio krajnje mere: rasformirao je sve pomoćne i tehničke jedinice, i naredio da svi, uključujući i oficire, moraju krenuti na juriš zajedno. Deveti jun na Sutjesci bio je najteži dan. A onda je svanuo deseti
Brht 01 S

Sjećanje na Brechta

Djelovao je vrlo ne-njemački

Ono što je Brecht sa sobom donio iz emigracije bila je imunost na «inozemstvo»; niti mu je imponiralo to što drugi ljudi imaju druge običaje, niti se zbog toga morao potvrđivati kao Nijemac. Njegov gnjev odnosio se prije svega na jedan društveni sustav, a poštovanje je gajio za drugi sustav. Njegovo ponašanje građanina svijeta, čime se uvijek kompenziraju nacionalne predrasude, suvišno je. Čovjek iz Augsburga, s radnim mjestom u Berlinu, vezan jezikom, koji svoje podrijetlo ne nosi kao neki grb nego kao nezamjenjivu uvjetovanost: samorazumljivo priznavanje te uvjetovanosti; umišljenost kao i mržnja prema sebi, nacionalno-kolektivna, tada postaju tek relikti nevrijedni spomena.
Jura Stublić S

Iz nove knjige Siniše Škarice: O Juri Stubliću, jednom od očeva našeg Novog vala

Zamisli život u ritmu muzike za ples

Jura Stublić je zaista napisao brojne male himne u probuđenoj sredini koja se uglavnom intuitivno doživljavala kao posljednja mladost jedne umiruće zemlje. Himna je – njezini grčki korijeni (hymnos) kažu – hvalospjev, svečana ili vjerska pjesma: himan ili psalm. I treba reći, himne pišu pojedinci nadahnuti trenutkom zanosa, ne nužno eksperti nota i stihova. Mnoge su stare stoljećima, ne znamo im autore, a mnoge su napisali ljudi koji su samo po tomu i zapamćeni, a ako je riječ o glazbenim velikanima preuzeti su njihovi najjednostavniji, najpamtljiviji, danas bi rekli i najkomercijalniji motivi. A Jura zaista nije, akademski gledano, ni muzički, ni pjesnički ekspert. Ima dva razreda klavira, apsolvent filozofije i sociologije, ulični svirač s gitarom i usnjakom, nepopravljivi romantik. „Nisam muzičar, nisam pjevač, pjesnik, pišem svoje pjesme, pišem iz duše, ljudi mi vjeruju, znaju da iskreno mislim ono što pjevam... Virtuoz svira prstima, ja srcem, zato su moje melodije lijepe!“, reći će. To je to, idealan himnod!
Ajjga 03 S

Zaključajte se u nespokoju

Hoteli

Kočija topot/ Moj cimer puši/ Engleski opor/ Duvan što guši...I svako drugog/ Razume gosta/ Ko da je kula/ To vavilonska...
Acbra 05 S

Oni su nule

O Puškinu

Ali Gogolj je tako veliki da se o njemu ne sme ništa pisati, i zato ću, ipak, da pišem o Puškinu.
Fernando Pesoa

U svoje vreme

Sva su ljubavna pisma smešna

Rođen sa organskom i konstantnom težnjom ka depersonalizaciji, prerušavanju i pretvaranju, Fernando Pesoa, čije prezime na portugalskom znači ,,ličnost“, osećao je sebe kao različita bića i stvorio u svom duhu mnoštvo likova koje je ,,zadužio“ da umesto njega prožive drugačije živote. Pesnikov imperativ da „postane drugi“ i „bude mnogostruk kao svemir“, ispuniće članovi njegove imaginarne porodice bližih i daljih duhovnih srodnika, ,,heteronima“ koji imaju razgovetne fizionomije, karakter, poreklo, biografiju, u pojedinim slučajevima i smrt. Svaki od njih ima svoj izgrađeni pogled na svet, senzibilitet, moral, rukopis i stil, i svaki predstavlja ovaploćenje jedne od mnogobrojnih mogućnosti ljudske egzistencije koje realizuju na pozornici pesničke imaginacije i ispoljavaju u jeziku (Jasmina Nešković)
Klod Mone

Beleške iz Moneove kuhinje (5)

Zabranjeno za okupacione trupe

Službeni glasnik objavio je knjigu “Beleške iz Moneove kuhinje” koju je napisala Kler Žoaj. Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva. Iz knjige “Beleške iz Moneove kuhinje” prenosimo nekoliko delova
Predrag Lucić

Sveta ludost života i pevanja

Predrag Lucić, revolucionarni pesnik

Lucić je našao zakopano blago tamo gde ga niko ne bi tražio: u drvenom političkom jeziku, u glupavim izjavama političara, u militantnom nacionalističkom govoru, u fantazmagorijama ideološkog bunila, u andramoljama frazetina i opštih mesta, u tricama i kučinama svakodnevne medijske produkcije. U onome što je Marko Ristić zvao trenje trunja. Čitave tone duhovnog i duševnog smeća Lucić je prerađivao u svojoj alhemijskoj pesničkoj manufakturi, pretvarajući ih u čisto zlato poezije. Ali, zadatak velikog pesnika i jeste da otkriva zone stvarnosti u koje književna noga još nije kročila, da ih osvaja i uključuje u pesničku republiku
Samonari 02 S

Nerado nas vidi u gomili

Malo o duši

Od hiljadu naših razgovora/ učestvuje u jednom,/ i to ne obavezno,/ jer više voli da ćuti./ Kad nas telo jako zaboli,/ tiho napušta dežurstvo.
Catas 01 S

Zatočenici grada

Mačka novih pokolenja uzaludno traži puteve svojih otaca

Ulicama neprekidno teče smrtonosni saobraćaj automobila gazimačaka; na svakom kvadratnom metru zemljišta gde se prostirala neka bašta, ili neki brisan prostor ili ostaci neke stare ruševine, sada se uzdižu stambene zgrade, naselja, novi blešteći oblakoderi; svaki ulaz je pun parkiranih automobila; dvorišta se, jedno po jedno, prekrivaju cementom i pretvaraju u garaže, u magacine ili u radionice.