Knjige

Arive 06 S

Kragujevac, oktobar 1941: Pomračenje u pet slika (4)

Zlikovci su nas namamili kao ovce

Pošto su mu oduzeli sat, Lazović nije znao tačno vreme, ali je pretpostavio, prisetivši se čitavog dana, da se u baraci nalazi dva ili tri časa. Kroz male prozore ispod krova probijala se sve slabija svetlost, pa je zaključio da će uskoro napolju pasti mrak. Pogledao je ka središnjem delu barake koji je do tada najmanje osmatrao, gde nije bilo ni profesora ni učenika, i video da su mnogi ljudi, naročito starci, posedali na beton. Malo njih je razgovaralo, a oni pričljivi, koliko je mogao da čuje, uglavnom su se žalili na nedostatak vazduha. Smrad mokraće širio se iz više izvora, ne samo iz ugla u kojem se i on olakšao, s tim što je sada bio udružen sa znojem i mirisom vlažnog drveta. U pojedinim trenucima ponovo nije mogao normalno da diše, ali se sada lakše nosio sa tim. Kad god bi osetio da ne može da udahne vazduh do kraja, setio bi se dečaka sa padavicom i preneraženih lica ostalih učenika, ili bi, jednostavno, počeo da razgovara sa prvim čovekom do sebe, i brzo bi zaboravio na disajne probleme. Jedino nije mogao da ne misli na žeđ. Još od ranog jutra, kada je kod kuće popio šolju čaja, nije okusio ni kap tečnosti, čak ni u zbornici, između časova, pa su mu usta bila skroz suva, gotovo bez pljuvačke. U početku, kada su ga zatvorili, nije se obazirao na žeđ, među svim tegobama ona mu se činila podnošljivom, ali nakon što se olakšao, osećao ju je sve jače. Povremeno je imao sasvim iracionalan utisak, koji zbog toga nije bio manje uverljiv, da je sa mokraćom iscurela sva tečnost iz njegovog organizma.
Arive 07 S

Antiratna akcija (12)

Posle pobede

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Okrv 08 S

Znakovi pored puta

Svi su pokojnici zaboravljeni

Kako bi svet izgledao lepše i koliko bi život bio lakši kad bi se oni koji su sposobniji, hrabriji, nesebičniji i čestitiji zadovoljili time što su takvi i u tome našli nagradu za svoje vrline! Ali, na žalost, ima nešto u ljudima što ih uvek goni da idu dalje od tog cilja. Treba priznati da i nesposobni, strašljivi, lakomi i nevaljali ljudi čine, sa svoje strane, sve da ih na to nateraju.
Faffa 11 S

Avanturistički pothvat

Kako se stvarao Robinzon

Sastaviti autobiografiju autora „Dvanaest stolica“ je prilično teško. Stvar je u tome što se autor rodio dva puta: 1897. i 1903. godine. Prvi put pod imenom Ilje Iljfa, a drugi put Jevgenija Petrova. Oba ta događaja desila su se u gradu Odesi. Na taj način već od mladenačkog doba autor je počeo da vodi dvojni život koji je trajao do 1925. godine kad su se obe polovine susrele u Moskvi. („Dvojna autobiografija“)
Done68

Otac ti nije Sveti Duh

Plač Matere Čovekove

Otac ti nije Sveti Duh,/ ni Drvodelja sa livanskih puta./ Sine, ti si plod dve neme žudnje/ i jednog besvesnog minuta
Wonder Wheel

Ko se vrti ne boji se smrti

Ringišpil

Vrte se livade planine stogovi slame, vrte se pozorišta klanice prenoćišta, vozika prosijak dobročinstva dobrih ljudi
Aalio1

Okovana vizija

Noć duža od snova

Strah da dan ne ode u priviđenja jeste strah od sopstvenoga svog prestanka, od svog pada u muk nekog zamrlog sveta, strah koji se razgoni pesmom ili buđenjem svetlosti u sebi, i u svetu, svetlosti kojoj će on ispevati himnu, stihovima ove iste pesme, i koja je sama ovo pevanje, to pevanje protiv smrti, ali to je, jednovremeno, i strah od gubljenja bića, strah da se ono nikada neće nigde naći: ni u kakvom obliku, simbolu ili reči, da će ostati samo ovaj grč, i drhtavica, u napuštenosti, produžena ona “immemorial-noć”, iz Pariza, iz 1925, koja nikada nije ni prestala, noć kiše i vetra, i od svega, posle svega, samo neka “nepotpuna reč”. (Radomir Konstantinović: Biće i jezik)
Ostrakizam

Haiku o izbrisanima

Najduža zima

"Izbrisani" su cvet slovenačkog nacionalizma: više od 25.000 stanovnika Slovenije poreklom iz drugih Jugoslovenskih republika izbisano je u potaji 26.2.1992 iz zvaničnih knjiga izgubivši (ilegalno) stalni boravak, među njima i 6.000 dece. Približno 12.000 je bilo prinuđeno da napusti Sloveniju ostavivši svoju imovinu, dok je druga polovina, nastavila da živi bez dokumenata sledećih 17 godina, među kojima i autor ovih pesama. Cilj brisanja bio je istorijski revizionizam domobranske desnice koja se ustoličila (osveta Jugoslovenima za poraz u drugom svetskom ratu) i na drugoj strani, stvaranje paravana za pljačku društvene imovine
Mladen Blažević

Post scriptum, nagrada za književnost na društvenim mrežama

Izvadio je lubanju iz vrećice i stavio je na šank

Pisac iz Rijeke Mladen Blažević ovogodišnji je dobitnik nagrade Post scriptum za književnost na društvenim mrežama. Blaževiću je nagradu uručio član žirija Kruno Lokotar na KaLibar bestivalu u Zadru, 27. septembra. Post scriptum je jedina nagrada na celom svetu koja se dodeljuje za književnost na društvenim mrežama, a Blažević je treći dobitnik, nakon Hrvoja Marka Peruzovića i Bojana Krištofića
Suicid

Igor Marojević: Tuđine (Laguna, 2018)

Samoubistvo kao izdaja naše stvari

Ono što, pak, daje specifičnost pripovjedačkoj perspektivi ovog Marojevićevog romana, sadržano je u grotesknosti odnosa glavnog junaka i okoline koja mu zamjera zbog očevog samoubistva. Vrijeme je stranačkih previranja, opšteg društvenog anarhizma, inflacija i rascvjetalog crnog tržišta čiji je tipični predstavnik stric i imenjak glavnog junaka Ratomir Juaković. U takvim okvirima i samoubistvo oca podozrivo se posmatra kao izdaja naše stvari. Mještani Kamenara će ići toliko daleko da će sumnjičiti Jaukovićevog oca kao krivca za poraz njihove opcije na izborima. Sa druge strane, preduzimljivi stric će neprestano na Ratomira vršiti pritisak zbog iste stvari, sumnjičeći mu oca da se kukavički ispisao iz života
Pokris 25 S

Kragujevac, oktobar 1941: Pomračenje u pet slika (3)

Na putu za barake

Nije imao vremena da razreši ovu dilemu, ubrzo je došao sasvim blizu nemačkih vojnika. U prvom, isturenom redu bilo ih je dvadesetak. Jedni su pretresali i oduzimali od građana legitimacije i dragocene predmete, koje su potom bacali na zemlju, gde se nalazilo mnoštvo već oduzetih stvari, dok su drugi nadgledali pretres i pazili da ne dođe do incidenata. Iza njih bili su Nemci koji su sprovodili ljude do baraka. Lazović je uočio da vojnici ne odvode građane odmah nakon pretresa, već čekaju da se stvori grupa od deset-petnaest ljudi, po svemu sudeći, mislio je, zato da bi izbegli gužvu. „Švapska posla!“, odjeknula je u njegovoj glavi sintagma koju je rano jutros čuo od kafedžije Stevana Milojevića. Šta li je s njim? Miljković je rekao da su ga još jutros pokupili. Ako se ovo završi kada su rekli, popodne će otići do njegove kafane. Među vojnicima nije primetio mladog oficira, ni njegovog prevodioca, a ni Dobrovoljce koji su pratili kolonu, pa je pretpostavio da su se utopili u masu vojnika koja je stajala stotinak metara dalje.
Sello 01 S

Sivonjin unutrašnji monolog

Razmišljanje jednog običnog srpskog vola

Pa zar onda - produži on dalje svoje tužne misli - nismo ja i moj rod bolji u tome od sviju njih? Ja nisam nikoga ubio, nikog ogovorio, nikom ništa nisam ukrao, nisam iikog otpustio iz državne službe ni kriva ni dužna, nisam napravio deficit u državnoj kasi, nisam lažno bankrotirao, nisam nikad okivao i apsio nevine ljude, nisam oklevetao svoje drugove, nisam izneverio svoje volovsko načelo, nisam lažno svedočio, nisam nikad bio ministar i činio zla zemlji, a sem toga što nisam zla činio, činim dobra i onima koji meni zla čine. Majka me otelila, pa su mi odmah zli ljudi i mleko majčino oduzimali. Bog je travu tek valjda stvorio za nas volove, a ne za ljude, pa nam i nju otimaju. I mi, ipak, pored tolikih udaranja, vučemo ljudima kola, oremo im i hranimo ih hlebom. Pa, ipak, niko ne priznaje te naše zasluge za otadžbinu.
Aabra 21 S

Bez stepenica, bez plota

Male nevešte kuće

Miodrag Stanisavljević je jedan samosvojan čovek i osoben glas u srpskoj poeziji. On već četiri decenije ispisuje prepoznatljive stihove, poeziju i drame za decu, filmsku i pozorišnu esejistiku, i u poslednjih desetak godina komentare na naša društvena zbivanja u listu Republika. No i pored vrhunskih književnih rezultata koje ostvaruje desetljećima, on nije postao miljenik književne kritike. Njegova višeslojna poezija oduvek je tražila tumače, a znamo, kritičari ne vole da se udubljuju (Ibrahim Hadžić)
Cirk 01 S

Bitak bez vremena: O Beckettovom komadu „Čekajući Godota“

Klaunsko komedijanje je slaba utjeha

Pokušaj da se iz ove slike o čovjeku i svijetu još ipak izvuku neke pozitivne, ili čak utješne crte, svodi se nakon svega na puko ubjeđivanje. Pa ipak se ovaj Beckettov komad po jednoj svojoj osobini razlikuje od gotovo svih onih nihilističkih dokumenata, u kojima se na literaran način iskazuje sadašnjost: po tonu. Ton pomenutih dokumenata ili obično sadrži onu ozbiljnost, koja se (pošto još ne poznaje onu humanu toplinu humora) opravdano naziva „životinjskom“; ili je (pošto mu uopće nije stalo do ljudi) ciničan, dakle opet nehuman.
Jailla 03 S

Godine koje su pojeli skakavci

Nesreća je u zatvoru zajedničko dobro

I kad čovek čita zarobljeničke uspomene i prati ta silna ingeniozna uspela bekstva, pita se da li je ijedan saveznički vojnik kraj rata dočekao u žicama. Ili je jedan broj begunaca u propagandne svrhe u logore vraćen da ga regularnim putem i pred kamerama opet oslobode. Ruskim je zarobljenicima bilo još lakše. Oni su ionako mučnom zarobljeništvu mogli dodati po desetak godina sibirskog logora i tako proširiti prostor za dramu.