Knjige

Fafa 01 S

Pusti, ja sam ko i svi

Pijem za ugašeno ognjište moje

Nećemo piti iz te iste čaše/ ni vodu, a ni slatko vino, niti/ ljubiti se u rano jutro naše,/ ni navečer kroz prozor motriti./ Ti dišeš suncem, mene luna plavi,/ ali u jednoj živimo ljubavi.
Tomm 01 S

Piši kako naša koza

Kurbino je on kopile

Tomaž Šalamun (Zagreb, 1941 – Ljubljana, 2014) autor je preko pedeset knjiga poezije. Od 2010. objavio je sledeće knjige: "Mrzle pravljice" (Hladne bajke, 2010), "Ko vdre senca" (Kad nadre senka, 2010), "Letni čas" (Godišnje doba, 2010), "Opera buffa" (2011), "Kdaj" (Kada, izabrane pesme, 2011), "Dih" (Dah, 2013), "Molusk" (2013), "Dojenčki" (Bebe, 2014). Na srpskohrvatskom su izašle knjige: "Godišnje doba" (Zagreb i Beograd, 2013) i "Poker" (Beograd, 2014). Posthumno je objavljena zbirka "Orgije" (2015), a u pripremi je "Ta, ki dviga tačko, spi" (Ko diže tačku, spava).
Moscew 02 S

Eseji i govori: Sestra autsajderka

Beleške sa puta po Rusiji

Odri Lord (Audre Lorde) bila je karipsko-američka spisateljica, radikalna feministkinja, lezbejka i aktivistkinja za građanska prava. Odrin identitet crnkinje-lezbejke postavio ju je u jedinstvenu poziciju sa koje je mogla da javno govori o problemima u vezi sa građanskim pravima, feminizmom i opresijom. Njen rad bio je široko i nagrađivan i kritikovan zbog socijalnog liberalizma i seksualnosti koje je prezentovala u svojim radovima, kao isticanjem potrebe za revolucijom i promenom. Umrla je 1992. godine, u 58. godini. Lord je svoj rad fokusirala ne samo na razlike između ženskih grupa, nego i na suprotstavljene razlike između individua. "Ja sam definisana kao druga u svakoj grupi čiji sam deo", izjavljivala je. "Biti autsajderka jeste i snaga i slabost. Pa ipak, bez zajednice zasigurno nema oslobođenja, nema budućnosti, samo najslabijeg i privremenog primirja između mene i moje opresije". Iz njene knjige “Sestra autsajderka”, zbirke eseja eseja i govora, prenosimo poglavlje “Beleške s puta po Rusiji”.
Brr 02 S

Beskrajna povorka

Broj Pi

Povorka brojeva, koji ulaze u broj Pi/ ne zaustavlja se na ivici stranice,/ kadra je da se vuče po stolu, kroz vazduh,/ preko zida, lišća, ptičjeg gnezda, oblaka, pravo u nebo,/ preko celokupne naduvenosti i bezdanosti neba
Aagro 03 S

Đavolov rečnik

Pljačkaši grobova potkradaju crve

“Đavolov rečnik” započet je u jednim nedeljnim novinama 1881, i nastavio je da izlazi neredovno, sa dugim razmacima, sve do 1906. Te godine je njegov veći deo bio objavljen ukoričen, pod naslovom “Cinikov jezikoslovar”, koji autor nije imao mogućnost da odbije, niti sreće da odobri. Da citiramo izdavače ovog izdanja:"Ovaj pobožniji naslov mu je ranije bio nametnut zbog religioznih skrupula poslednjih novina u kojima je deo dela bio objavljen, što je imalo za prirodnu posledicu da su imitatori zemlju već preplavili desetinama "ciničkih" knjiga - Cinikovo ovo, Cinikovo ono i Cinikovo ono treće. Većina ovih knjiga bile su samo glupe, mada su se neke mogle dodatno pohvaliti i bedastoćom. Udruženim trudom, dovele su reč "cinik" na tako loš glas da je svaka knjiga koja je u naslovu sadrži bila unapred ismejana, još pre objavljivanja."U međuvremenu, neki od spretnijih humorista u ovoj zemlji su se poslužili nekim delovima knjige koji su odgovarali njihovim potrebama, i mnoge njene definicije, anegdote, fraze itd. sada su manje-više ušle u opštu upotrebu. Ovo objašnjenje se ne nudi iz taštine potaknute sitnicama, već da bi se predupredile moguće optužbe za plagijat, što uopšte nije sitnica. Ponovivši svoje, autor se nada da će ga oni kojima je delo namenjeno - prosvećeni duhovi koji više vole suvo nego slatko vino, razum nego osećanja, duh nego humor, čist engleski nego sleng - osloboditi optužbi. Upadljiva, i nadamo se ne neprijatna, osobina ove knjige je i obilje ilustrativnih citata iz dela istaknutih pesnika, od kojih je onaj najvažniji učeni i domišljati sveštenik, otac Gasalaska Džejp, S.J., čiji su stihovi i potpisani njegovim inicijalima. Autor proznog teksta veliki je dužnik oca Džejpa zbog podrške i ljubaznih saveta (Embrouz Birs)
Abar 10 S

Antiratna akcija (4)

Raketa

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Fildz 02 S

Oči pogubljene, prsti usitnjeni, creva razvučena

Nemogući ratar

Pa šta ore milosni junoš, naš ljubavnik? Uši junačke raznesene, noseve isečene, usta raznesena, oči pogubljene, prsti usitnjeni, creva razvučena, kose raspletene, vratove nabrekle, prsi razglobljene, ude muške satrvene, zube mlade ispljuvane, pluća zatreptana iskašljana, kuge, gube, pegavce, malarije, tifuse, kolere, sifilise, vaši, preljube, srdžbe, osvete, izdaje, palikućstva i siromaštvo, sve to zaorava plug; da zemlju podmladi, da je pripremi, hraniteljku našu. Za šta? Da je pripremi za rad, za bogati pozdrav.
Kiss 01 S

Dim za žar, mir za bol, muk za reč – ja neću

Kažem smrt a ljubim

Tišinom? Ne. Pesmom srce moje vrije./ Ljubav je kćer čiji je sin imao sina/ da odagna stravu iz zemlje Srbije/ i ljubi devojke u kucaj malina
Firr 02 S

Antologija poljske poezije (3)

Kleo si se da nećeš biti narikača

Počeo objavljivati u krilu međuratne vilnanske avangarde. Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o »katastrofizmu«, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti. (Petar Vujičić)
Kravan 02 S

Uvijek ista priča o nama

Sitniš sa Balkana

Dubrovčani, za razliku od nas, izgradili velike betonske kante za smeće s finim ravnim rubom. Kante poluprazne, a smeće okolo. Poznato. ALI: po rubu kante ispisano crnom debelom pisaljkom (oštro pjesničko oko ne gleda samo higijenu nego i pučku književnost): SRBI SU ZLI. Nešto me štrecne: Eto, opet kao kod kuće! Na rubu druge kante ono ZLI prekriženo pa napisano UBICE. Sad već moram da pratim dramatični dijalog anonimnih korespondenata: na trećoj prekriženo SRBI i napisano USTAŠE. Pitam se kad će – zbog političke korektnosti! – neko prozvat Bošnjake, ali zasad ništa. Nekoliko kanti nose samo ‘originalni’ natpis, a onda, na jednoj od posljednjih, gusto prekrižen prvi tekst i bijesno ispisano: SVI STE ZLI
Nacizam

Teorijska osnova nacionalizma u Nemačkoj

Nemačko Treće carstvo

Službeni glasnik i Zavod za udžbenike objavili su Sabrana dela Stanislava Vinavera u 18 knjiga. Ovo kapitalno delo koje je priredio Gojko Tešić dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici 2015. Prvo kolo Vinaverovih Sabranih dela dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na 57. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Nakon mnogo decenija, konačno je celokupno delo jednog od naših najvećih pisaca i jezičkih volšebnika dostupno čitaocima. U petanestom tomu “Ukrotitetlji haosa” skupljeni su neki Vinaverovi eseji o umetnosti, kulturi i nauci. Iz ove knjige prenosimo nekoliko odabranih tekstova. Tekst o knjizi “Treći rajh” Melera van der Bruka objavljen je u “Politici” 17. Novembra 1931. godine
Tito Sartr

Feljton: Tito – neispričano (2)

Žan Pol Sartr: Jugoslavija je realizacija moje filozofije

Službeni glasnik objavio je prošle godine knjigu “Tito – neispričano” čiji je autor Blažo Mandić. Kloneći se svake isključivosti, rukovodeći se odgovornošću prema istini, događajima kojima je lično prisustvovao, ličnim zabeleškama i dokumentacijom, Blažo Mandić, dugogodišnji savetnik za štampu predsednika republike, osvetljava sliku državnika koji je na mnoga netipična pitanja imao originalne odgovore, čoveka koji se, uz sve ostalo, interesovao za umetnost ali i u zvaničnim i nezvaničnim razgovorima i istupima brinuo o međunarodnoj poziciji svoje zemlje. Pozicija lične iskrenosti neposrednog svedoka i učesnika čini tekstove u ovoj knjizi autentičnim, bez suvišnih autorskih komentara. Mnogi tekstovi i fotografije pojavljuju se prvi put, izoštravajući pogled na vreme, događaje i ličnost o kojoj smo mislili da znamo sve. Iz knjige Blaža Mandića prenosimo nekoliko odabranih delova u vidu feljtona
Apokrr 07 S

Antiratna akcija (3)

Hiljadu devet stotina i sedamnaesti katolički Uskrs

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Jaha 02 S

U boj, u boj, za profit moj

Požuri, umri za našu domovinu

Nemačka zemlja pila je lani moju krv, uterivala moj porez; letos mi krv pije i poreze uteruje austrijska zemlja; iduće godine služiću, možda, Americi. Moj put vodi onamo kuda ga upravljaju oni koji imaju domovinu i vlast. Od fabrike do fabrike, iz rudnika u rudnik, s polja u grad, od pokrajine do pokrajine. Nikada oni ne pitaju: “Gde je tvoja domovina?” Pitaju samo: “Koliko još vredi tvoj rad? Koliko još ima krvi u tvojim žilama?” A kad nema više krvi, kažu: “Idi! Idi i traži sebi domovinu, potraži je kraj druma, u jarku!” A kad im se prohte, oni mi natovare ranac na leđa i zapovede: “Požuri, umri za našu domovinu!” Jer njihova je domovina i njihova vlast.
Apokrr 27 S

Saveti mladim književnicima

Inspiracija je sestra svakodnevnog rada

Uzimam u obzir hiljadu okolnosti koje obavijaju ljudsku volju i koje i same imaju svoje opravdane uzroke; onaj su krug u kome je zatvorena volja; no taj krug je u pokretu, živ, on se okreće, i menja svakog dana, svakog minuta, svake sekunde svoju periferiju i svoj centar. Na taj način, njim ponesene, sve ljudske volje u njemu zasužnjene izmenjuju svoju recipročnu igru, pa to i sačinjava slobodu.