Knjige

Hrns 01 S

Lepa, o kako će lepa biti smrt Evrope

Ekstaza smrti

Tek rođen, a već goriš u ognju večeri,/ sva su mora crvena, sva mora/ puna krvi, sva jezera, a vode nema,/ vode nema da opereš svoju krivicu,/ vode nema da njom ugasiš/ žeđ sa tihom, zelenom jutarnjom prirodom
Vatr 01 S

Jedna mi ruka uvek u vatri

Utehe ovde nema

Ja uvek živim, znaj, na žalu/ i pod cvetnom kaskadom mora,/ Misir se pruža pred mojim srcem,/ Azija se razdanjuje
Dussi 08 S

Sećanje na glumicu Dušicu Žegarac i njenu knjigu “Kao na filmu”

O festivalu velike jugoslovenske porodice: Pula moje mladosti

“Pripadam generaciji koja je imala sreću da živi i radi u jednom iz mnogih razloga osporavanom vremenu koje je bilo, uprkos svim kritikama i ograničenjima koja je nametalo, itekako plodno i podsticajno. Vremenu koje je iznedrilo filmske, i ne samo filmske stvaraoce koji su iza sebe ostavili dela vredna poštovanja koja će, nadam se, uprkos zbunjenosti i promenama koje su nam zamutile jasan pogled na stvari, ipak biti ‘znakovi pored puta’…” pisala je 2014. u svojoj knjizi “Kao na filmu” Dušica Žegarac, jedna od najvećih filmskih zvezda nekadašnje Jugoslavije. Rođena je 15. aprila 1944. godine, a umrla 24. maja 2019. Među njenim najznačajnim filmovima su “Deveti krug” (Reditelj: France Štiglic, 1960), “Stepenice hrabrosti” (Reditelj: Oto Deneš, 1961), “Saša” (Reditelj: Radenko Ostojić, 1962), “Tople godine” (Reditelj: Dragoslav Lazić, 1966), “Buđenje pacova” (Reditelj: Živojin Pavlović, 1967), “Pošalji čoveka u pola dva” (Reditelj: Dragoljub Ivkov, 1967), “Opklada” (Reditelj: Zdravko Randić, 1971) i “Poseban tretman” (Reditelj: Goran Paskaljević, 1980). Iz knjige “Kao na filmu” prenosimo deo posvećen Pulskom festivalu
rasizam

Građanin: Rasizam naš svagdašnji

Nisam znala da i crnkinje mogu da dobiju rak

Službeni glasnik objavio je knjigu “Građanin” američke književnice Klodije Rankin. “’Građanin’ Klodije Rankin izraz je moderne, angažovane i intermedijalne poetske proze, neka vrsta ‘lirskog eseja’ o rasnim odnosima, u kojem se prikazuje svakodnevna borba protiv dehumanizacije života svih onih koje drugi prosuđuju samo na osnovu boje njihove kože. To je istovremeno i dokumentarni tekst zasnovan na razornoj i razočaravajućoj stvarnosti savremene Amerike i sveta, kako u prošlosti, tako i u budućnosti. Klodija Rankin se u ovoj knjizi bavi slučajevima svakodnevnog rasizma, ukazujući na (mikro i makro) agresije u životu i medijima iz posebne, oštre poetske vizure. Neke od njih su tek slučajne neugodnosti, lapsusi, a druge pak namerne uvrede u učionici, supermarketu, kod kuće, na teniskom ili fudbalskom terenu, u slučaju Serene Vilijams, odnosno Zinedina Zidana, na internetu, televiziji. Ovaj tekstualni dekupaž, međužanrovska mešavina eseja, poezije i slika moćno je svedočanstvo o individualnim i kolektivnim posledicama rasizma u savremenom američkom društvu, koje se često naziva ‘postrasnim’, mada činjenice govore suprotno”, piše prevodilac Alen Bešić
Valter Benjamin

Ništa ne obnavlja tako kao zaborav

Književna istorija i nauka o književnosti

Službeni glasnik objavio je knjigu “Anđeo istorije” Valtera Benjamina koju je priredio i preveo Jovica Aćin. Benjamin je svakako jedna od najmarkantnijih intelektualnih figura 20. veka, a jedna od ključnih problematika u njegovom delu nesumnjivo jeste istorija. Tako, njegove filozofske teze o pojmu istorije, koje je ispisao uoči samoubistva, prema mnogima se mogu uvrstiti u sto najdalekosežnijih spisa svih vremena. Za svaku ličnu biblioteku Benjaminovi spisi o istoriji su neprocenjiv dar. „Tekstovi u ovoj knjizi predstavljaju izabrane spise i odlomke o istoriji koje nam je ostavio Valter Benjamin. Oni se odnose na Benjaminove poglede na istoriju i na sve što je se tiče. Postoji, dabome, još njegovih spisa koji su mogli da budu uvršteni u ovu knjigu, ali ovo su najeksplicitniji i bez ikakve sumnje nezaobilazni. Veći broj ovde sabranih tekstova nisu bili objavljeni za autorovog života i veći broj, koliko znam, nikad nije bio preveden na srpski jezik do danas" (Jovica Aćin). Iz Benjaminove knjige “Anđeo istorije” prenosimo esej “Književna istorija i nauka o književnosti”
Potaž

Beleške iz Moneove kuhinje (8)

Potaž od celera i potaž od paradajza

Službeni glasnik objavio je knjigu “Beleške iz Moneove kuhinje” koju je napisala Kler Žoaj. Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva. Iz knjige “Beleške iz Moneove kuhinje” prenosimo nekoliko delova
Gomm 04 S

Gombrovičev Dnevnik (1)

Meni je stalo do prevladavanja nacionalne forme

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovg kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Pink Floyd

Stereo stihovi (5)

Voleo bih da si ovde

Veliki prevodilac Dragoslav Andrić objavio je 1983. godine antologiju rok-poezije pod naslovom “Stereo stihovi”. Prenosimo nekoliko pesama iz Andrićeve antologije, zajedno sa originalnim verzijama pesama
Aagro 03 S

Tri pesme

Čak ne znam ni datum svoje smrti

Pošli smo do ograde pritisnuti mrakom što ga već Danica blaži/ Kao što se čovek vraća iz zemlje mačeva, ja se vratih iz tvojih suza./ Dan koji je živo urezan, kao san, među drugim danima./ Tek kasnije sam dohvatio i nadmašio noći i plovidbe
Fntm 07 S

Dvije pesme

Crni čovek sa belim zubima rascepi usta

Za Vujicu Rešin Tucića na početku nije bio jezik, reč, već ljudski pogled, lep i nevidljiv. Gledati, to je veliki rizik, piše on. Kao i za Crnjanskog, život je za Tucića širi i veći od literature, nespoznatljiv i neobuhvatljiv u svojoj veličanstvenosti. Jezički i vizuelni eksperimenti, jednostavnost forme, otvorenost duha dovode ovde do snažnih uvida koji nisu traženi već dolaze kao nagrada za formalnu raznovrsnost i neopterećenost. Te spoznaje se mogu učiniti u nekim pesmama beznačajne i bez poente, obične, prostačke, u drugim urnebesno smešne u rasklapanju i razaranju ideoloških oblandi i tabua, ali one govore samo o jednom, o tom neponovljivom životu i njegovoj nesamerljivoj vrednosti (Dragoljub Stanković)
Trainna 02 S

Nervi su tišine u trenutku sečene

Željeznička stanica

Let ptice koja gori/ moja je muška snaga pod svodom/ tražim sklonište u plamtećem dnu/ po kome lete rubini
Koude 07 S

Od listova Za Kralja i Otadžbinu

Luftsalon

Jedan mali pas i njegova treća tetka sastaše se jednog dana sa patlidžanom, pa se zajedno uputiše duž obale Save, i Save i Dunava pored letećih krava
Fernando Pesoa

Heteronimi: Alvaru de Kampuš (2)

Učitelj i njegovi učenici

„Koliko je života sadržano u jednom životu? S Pesoom, jedna od velikih briga književnosti našeg vremena, Ja, izlazi na pozornicu. Ja je pogled unutra, subjekt postaje sopstveni objekt, uzimajući sebe kao svoje drugo" - Antonio Tabuki. Fernando Pesoa, rođen u Lisabonu 1888, najpre dugo egzistira kao činovnik u nekoj mračnoj kancelariji. A onda, 8. marta 1914, taj najpre idealistički pesnik, jedan od najvećih u XX veku, primećuje kako u njemu iskrsava izvesni dvojnik po imenu Alberto Kaeiro, „paganski“ učitelj, koga prate dvojica učenika: Rikardo Reiš, epikurejski stoik, i Alvaru de Kampuš, koji sebe naziva „senzacionistom“. Potom je tu, poput prozirnog lista hartije za kopiranje ispred pesnikovog lica, izvesni Bernardo Suareš, koji vodi dnevnik svog „nemira“ u sumornoj prozi, dok istovremeno Pesoa istražuje svakojake puteve, od erotizma do ezoterizma. Svaki od njih je Fernando Pesoa (koji prestaje da bude mladi idealista). On je još sedamdesetak drugih, pri čemu je čak i Pesoa samo jedan od njih. On piše, a uz njega pišu svi njegovi heteronimi, i rukopise trpa u kofer, i tako sve do smrti, 1935. godine. U koferu je, godinama kasnije, otkrivena silna gomila odlomaka njegovog višestrukog, zagonetnog i nezavršenog dela. U ovoj knjizi je deo tih fragmenata (od manifesta, eseja, zapisa, do pisama), poglavito onih koji se tiču umnožavanja stvaralačkog Ja. Službeni glasnik objavio je knjigu proznih tekstova i eseja Fernanda Pesoe “Heteronimi” koju je priredila i prevela Nada Uzelac. Prenosimo nekoliko tekstova iz Pesoinih “Heteronima”
đavoli

Iz nove knjige Siniše Škarice: O grupi Đavoli i njihovom koncertnom albumu

Stvarni kraljevi našeg rock’n’rolla

Ako je ijedan bend u povijesti popularne glazbe kod nas svojim autorskim i izvedbenim dosezima imao pravo na atribuciju rock and rolla onakvog kakvoga se sjećamo iz doba njegove nevinosti onda su to bez ikakve sumnje Đavoli
Beatles

Stereo stihovi (4)

Lusi na nebu sa draguljima

Veliki prevodilac Dragoslav Andrić objavio je 1983. godine antologiju rok-poezije pod naslovom “Stereo stihovi”. Prenosimo nekoliko pesama iz Andrićeve antologije, zajedno sa originalnim verzijama pesama