Knjige

Bba6

Rekvijem

Točkovima crnih marica

I kad išle su niz muke žive/ Već kolone osuđenika,/ Kad su pištale lokomotive/ Onu kratku pesmu rastanka.
Gunz 01 S

Đavolov rečnik

Top je instrument za ispravljanje granica

“Đavolov rečnik” započet je u jednim nedeljnim novinama 1881, i nastavio je da izlazi neredovno, sa dugim razmacima, sve do 1906. Te godine je njegov veći deo bio objavljen ukoričen, pod naslovom “Cinikov jezikoslovar”, koji autor nije imao mogućnost da odbije, niti sreće da odobri. Da citiramo izdavače ovog izdanja:"Ovaj pobožniji naslov mu je ranije bio nametnut zbog religioznih skrupula poslednjih novina u kojima je deo dela bio objavljen, što je imalo za prirodnu posledicu da su imitatori zemlju već preplavili desetinama "ciničkih" knjiga - Cinikovo ovo, Cinikovo ono i Cinikovo ono treće. Većina ovih knjiga bile su samo glupe, mada su se neke mogle dodatno pohvaliti i bedastoćom. Udruženim trudom, dovele su reč "cinik" na tako loš glas da je svaka knjiga koja je u naslovu sadrži bila unapred ismejana, još pre objavljivanja."U međuvremenu, neki od spretnijih humorista u ovoj zemlji su se poslužili nekim delovima knjige koji su odgovarali njihovim potrebama, i mnoge njene definicije, anegdote, fraze itd. sada su manje-više ušle u opštu upotrebu. Ovo objašnjenje se ne nudi iz taštine potaknute sitnicama, već da bi se predupredile moguće optužbe za plagijat, što uopšte nije sitnica. Ponovivši svoje, autor se nada da će ga oni kojima je delo namenjeno - prosvećeni duhovi koji više vole suvo nego slatko vino, razum nego osećanja, duh nego humor, čist engleski nego sleng - osloboditi optužbi. Upadljiva, i nadamo se ne neprijatna, osobina ove knjige je i obilje ilustrativnih citata iz dela istaknutih pesnika, od kojih je onaj najvažniji učeni i domišljati sveštenik, otac Gasalaska Džejp, S.J., čiji su stihovi i potpisani njegovim inicijalima. Autor proznog teksta veliki je dužnik oca Džejpa zbog podrške i ljubaznih saveta (Embrouz Birs)
Famil 02 S

Antologija poljske poezije (2)

Sećanje na san iz 1963. godine

Tadeuš Ruževič pripada tragičnoj generaciji koja je svoje prve stihove pisala u mraku okupacije i nosila ih u partizanskoj torbi.Ti pesnici nisu imali vremena za estetiziranja, daleka od borbe i života. Istorija se stvarala pred njihovim očima. Ruževič je preživeo. Ali čitava njegova poezija i poetika razvile su se i izrasle iz vizije rata i umiranja.Ruževič je na oko mračan pesnik. Ali nigde valjda nema takve želje za smirenjem i skladom, očišćenjem od svega ružnog što nas okružuje. Ruževič razbija stih, lomi ga, odbacuje sve što mu se čini suvišnim, hoće samo čistu, elementarnu reč. Želi da od elemenata forme stvori novu celinu. Time pesnik teži da dođe do tišine i razjašnjenja. (Petar Vujičić)
Dance1

Smrt je ogromna i neshvatljiva

Pa da, treba umreti

Osećam u sebi toliko neispoljenog zla da ne isključujem svoj odlazak u Pakao. Bio bi to sigurno Pakao umetnika
Done90

Operater je trenutačno zauzet

Broj

Vlasnica stana je još prošle godine na pošti blokirala mogućnost poziva kako mi, podstanari, ne bismo mogli pozivati brojeve koji počinju s nulom. Dohvatim mobitel i otipkam brojeve. Tek što sam prislonila minijaturni aparat na uho začujem nasnimljen glas operatera mreže...
Hegel

Fašizam, boljševizam, socijalna demokratija i građanski idealizam – svi traže Hegela za sebe

Borba oko Hegela

Službeni glasnik i Zavod za udžbenike objavili su Sabrana dela Stanislava Vinavera u 18 knjiga. Ovo kapitalno delo koje je priredio Gojko Tešić dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici 2015. Prvo kolo Vinaverovih Sabranih dela dobilo je priznanje za izdavački poduhvat godine na 57. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Nakon mnogo decenija, konačno je celokupno delo jednog od naših najvećih pisaca i jezičkih volšebnika dostupno čitaocima. U petanestom tomu “Ukrotitetlji haosa” skupljeni su neki Vinaverovi eseji o umetnosti, kulturi i nauci. Iz ove knjige prenosimo nekoliko doabranih tekstova. Tekst o otimanju oko Hegela izvorno je objavljen u “Politici” 1931. godine
Aailusa 01 S

Kafom plete sebi veo zaborava

Letnji odmor

Pod snopovima i svodovima/ Teče gomila zrna/ Teče plamen i svežina/ Za samo jedan klas uzorni/ Jači od dalekog neba.
Tioo 01 S

Feljton: Tito – neispričano (1)

Broz i Če Gevara na Brionima: Saveti starijeg revolucionara mlađem

Službeni glasnik objavio je prošle godine knjigu “Tito – neispričano” čiji je autor Blažo Mandić. Kloneći se svake isključivosti, rukovodeći se odgovornošću prema istini, događajima kojima je lično prisustvovao, ličnim zabeleškama i dokumentacijom, Blažo Mandić, dugogodišnji savetnik za štampu predsednika republike, osvetljava sliku državnika koji je na mnoga netipična pitanja imao originalne odgovore, čoveka koji se, uz sve ostalo, interesovao za umetnost ali i u zvaničnim i nezvaničnim razgovorima i istupima brinuo o međunarodnoj poziciji svoje zemlje. Pozicija lične iskrenosti neposrednog svedoka i učesnika čini tekstove u ovoj knjizi autentičnim, bez suvišnih autorskih komentara. Mnogi tekstovi i fotografije pojavljuju se prvi put, izoštravajući pogled na vreme, događaje i ličnost o kojoj smo mislili da znamo sve. Iz knjige Blaža Mandića prenosimo nekoliko odabranih delova u vidu feljtona
Simborr 02 S

Onima koji misle ništa nije sveto

Glas u vezi sa pornografijom

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena. (Petar Vujičić)
Bbfant 01 S

Antiratna akcija (2)

Čovek peva posle rata

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Pokris 27 S

Bezmerno i sićušno: Laza Kostić i Jova Zmaj

Bravurozni pamflet protiv bolesnog pobratima

Svome pobratimu odašiljao je (iznova opako bolesnom) tek otisnute tabake, na uvid, na tumačenje, a zašto je to činio - niko tada nije znao da rastumači. Ima primisli ondašnjih da se jedan veliki srpski pesnik, prijatelj drugog velikog srpskog pesnika, zdušno pravdao pred vremenom i ljudima u vremenu u kojem su obojica živeli, a previđa se da je gest kvarenja proslave bio sasvim prirodan, dostojan obojice značajnih ljudi. Okruženi ljudima svoga doba, usamljeni i upućeni jedni na druge, pesnici su se međusobno razumevali, ali njih nisu razumeli.
Holo 03 S

Svima laku noć!

Ispovijest huligana

Ja namjerno idem nepočešljan,/ s glavom ko petrolejska lampa nad ramenom,/ vaših duša tu bezlisnu jesen/ volim u mraku obasjat plamenom
Pokris 05 S

Antologija poljske poezije (1)

Osećam stid što sam preživeo

Bio je vodeći pesnik takozvane krakovske avangarde, koja je, najuspešnije od svih ostalih avangardnih pokreta, revolucionisala poljsku liriku između dva rata. Dve Pšiboševe zbirke, koje je objavio konspirativno u ratnim godinama, Dok mi živimo i Tebi o meni, spadaju u najviše domete poljske poezije uopšte. Pšiboševa poezija do kraja je ostala u avangardi. Ako ičim, Pšiboš je svoje savremenike plenio svojom doslednošću sebi. U savremenoj poljskoj poeziji, u kojoj, kao i u poeziji bilo kojeg drugog jezika, nema vladajućeg pravca i nema nijednog pesnika kome se obraćaju svi — kao što je bilo u vreme Getea, Puškina, Mickjeviča — Pšiboš je bio pesnik koji je imao najviše uticaja, plodotvornog, oslobađajućeg. (Petar Vujičić)
Firr 05 S

Najropskije blaženstvo blaženih robova

Ej, ropski svete!

Nebo je samo/ ugnuta stopa gospoda boga,/ njome da zgnječi samrtnog roba/ do poslednjeg droba.
Sudija

Ivica Đikić: Ukazanje (Fraktura, 2018)

Mračno lice demokratije

Đikić u “Ukazanju” pred čitaoca donosi niz ozbiljnih pitanja o karakteru naših demokratskih sistema. Krećući se Albertovom sudskom odbranom, čitalac je uvučen u zmijsko gnijezdo, otvara se pred njim cijela šema mračnih podzemnih društveno-političkih odaja. Albert grčevito pokušava da se odbrani, on zna da su se kola jednog velikog sistema slomila na njemu. Pitanje njegove krivice je pitanje uloge jednog kotača u sistemu. Đikić nas, dakle, u ovoj svojoj precizno i uvjerljivo artikulisanoj alegoriji ponovo suočava sa onim pitanjem o ulozi pojedinca u mehanizmima moći. Da li pojedinac može da se odupre takvom pritisku, da li možemo za njega naći alibi ako je samo radio svoj posao. Sve to su pitanja sa kojima se neizostavno suočavamo unutar ovog Đikićevog romana