Knjige

Vilijem Blejk

Đavolje društvo: Vilijem Blejk

Kad smo u Mašti, mi smo u Istini

Nema, ne sme biti nigde mira gde je živo postojanje, dovikuje nam Blejk iz svoje noći ozarene slobodom mašte i maštom slobode: “Čovek koji nikada ne menja mišljenje jeste kao voda stajačica, i leže gmazove duha”. Jedino je protivurečnost ona koja se sme nazvati “istinitim prijateljstvom”, i jedino je Anđeo koji je postao Đavo prijatelj čoveka u čoveku; Swedenborg je grešio jer je razgovarao samo s Anđelima “koji su svi religiozni”, a nije razgovarao s đavolima “koji svi mrze religiju”. Mašta, nije li to ovaj razgovor svega sa svačim, i svakoga sa svakim? Nije li to plođenje za neka buduća rađanja, jer, kao što on kaže u svojim Paklenim izrekama (napisanim u potrebi da se čitava jedna filozofija i čitavo jedno pesničko iskustvo kažu narodski-poslovičkim jezikom): “Svaka stvar u koju se može verovati jest slika istine”, ili, komplementarno tome: “Što je sada dokazano, nekad se samo zamišljalo”. Kad smo u Mašti, mi smo u Istini, ali Istini koja tek nastaje, u živoj, rađajućoj istini
Vtrs 01 S

Svi gore u loncu neljubavi

Požar

Požar ludila, ludilo požara. Požar čitavih gradova, prašume, knjige, mrtvaca. Požari rata i budućnosti kojima pomaže vjetar. Požar svemira. Požar mogućeg i nemogućeg. Požar jednog čitavog dana koji se malo odigao od tla i gori kao misao
Albatr1

Uhvaćen i svladan

Albatros

Na osnovu više svedočanstava može se zaključiti da je Bodler ovu pesmu sastavio 1841. za vreme svog putovanja u Indiju, a prepravio i dopunio 1858. ili 1859. Međutim, nije isključeno da je Bodler našao podsticaj za ovu svoju čuvenu pesmu u literaturi. Nemački autor Geres u svojoj „Mistici“, koja se pojavila 1854. u francuskom prevodu piše povodom ljudi koji se izdvajaju: „Više navikli da lete nego da hodaju, oni se uskoro osećaju kao da ih nešto baca tamo-amo, postaju slični pticama u oluji koje nosi razbesnela stihija“
Eartha 01 S

Oprosti, posečeno drvo

Pod istom zvezdom

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena (Petar Vujičić)
E-book

The National Emergency Library

E-knjige potpuno besplatno

The National Emergency Library za vrijeme trajanja opasnosti od koronavirusa koja za sobom povlači zatvaranje svih fizičkih knjižnica svim zainteresirnim korisnicima širom svijeta potpuno besplatno nudi čak milijun i pol e-knjiga
Fernando Pesoa

Knjiga nemira

Tko živi poput mene, ne umire

„Knjiga nespokoja“, monološki roman, u formi intimnog dnevnika, koji je Pesoa, u fragmentima (a ima ih preko pet stotina) pisao od 1913. pa do kraja života. Fiktivni autor ove fiktivne „autobiografije bez događaja“ zove se Bernardo Soareš, a Pesoa ga je zamislio kao jednog anonimnog knjigovođu iz grada Lisabona, „čoveka bez svojstava“ koji živi svoju jednoličnu svakodnevicu samo zato da bi pisanjem svedočio o nemogućnosti življenja. „U večno oblačnom danu svog postojanja“, Soareš sa prozora svoje kancelarije, kao sa neke osmatračnice, posmatra život koji ne može (i ne želi) da dotakne, a prizor spoljašnjeg sveta za njega postoji samo kao unutrašnja, onirička i transcedentna realnost. Soareš, sanjar koji pati od nesanice, samotnjak koji razume osećanjima i oseća inteligencijom, ispisuje hroniku svog nespokoja, ispovedajući svoju veru u nemogućnost egzistencijalnog ostvarenja, i žudnju za jedinim mogućim smirenjem – povratkom u ništavilo nepostojanja. (Jasmina Nešković)
Horhe Luis Borhes

Zahvalnica božanskom lavirintu posledica i uzroka

Druga pesma o darovima

Za jutro u Montevideu, za umetnost prijateljstva, za poslednji dan Sokratov, za reči koje su jednog sutona upućene sa jednog krsta ka drugom krstu, za onaj san Islama koji je obuhvatio hiljadu i jednu noć, za onaj drugi san, o paklu, plamenoj kuli što očišćuje i slavnim sferama, za Svedenborga koji je na londonskim ulicama sa anđelima razgovarao
Anđeo smrti

Propoved u vreme epidemije

Anđeo kuge lebdi nad vašim krovovima

Tu je Paneloux pružio svoje kratke ruke prema crkvenom trgu, kao da pokazuje nešto što se događa iza pokretne kišne zavjese: »Braćo moja«, reče odrješito, »takav se ubitačni lov danas lovi po našim ulicama. Gledajte ga, anđela kuge! Lijep je poput Lucifera, a blistav i zamamljiv kao samo zlo. Evo ga gdje lebdi nad vašim krovovima, držeći u desnici rumenu kijaču sa željeznim šiljkom, dok ljevicom pokazuje na jednu od vaših kuća. Možda je baš u tom trenutku pružio prst svoj prema vašim vratima; možda toga trenutka kuga ulazi, sjeda u vašu sobu i čeka na vaš povratak. Tu je, strpljiva i pažljiva, a sigurna i neminovna kao poredak svijeta. Ruku koju će vam pružiti ne može otkloniti nikakva sila zemaljska, pa ni - upamtite dobro - isprazno ljudsko znanje. I mlaćeni na krvavom gumnu boli, vi ćete biti odbačeni s pljevom«
Aadone43

Zrnca zaborava

Pesme o pticama

Žak Prever se prvi put pojavljuje 1925. godine, na samim počecima nadrealističkog pokreta, kada upoznaje Bretona. Međutim, Preverova ideologija i odbojnost prema teoretisanju nadrealista, istog udaljava od ovog pokreta, da bi nešto kasnije iz njega bio i isključen
Krakk 01 S

Fantastična zoologija

Kraken

Pod tutnjavom gornjih dubina, duboko, duboko u ponornom moru, kraken sniva svoj drevni i nenastanjeni san bez snova. Bledi odsjaji se uzburkuju oko njegove mrke prilike; golemi sunđeri hiljadugodišnjeg rasta i visine nadimaju se na njemu, a u dubini čkiljavog svetla, bezbrojne i ogromne hobotnice mlate džinovskim pipcima zelenkastu ukočenost iz tajnih ćelija i čudesnih špilja
Gojja5

Moj poljubac biće leden

Sablast

A kad stigne zora siva,/ Prazno mesto gde uživah/ Mrznuće te lednim dahom./ Kao drugi nežnostima,/ Nad tobom, nad tvojim snima...
Rses 06 S

Pod snijegom je led

Dvanaestorica

Mota se snijeg, vjetar ludi./ I dvanaest ide ljudi./ Puške crni remeni prate,/ Okolo – vatre, vatre, vatre…/ Zgužvan kačket, cigara u zubima,/ Robijaški, valjda, znak na leđima!/ Sloboda, sloboda,/ Bez krsta, eh, brata!
Elektromagnetizam

Treba spoznati istinu o svemu što je stvoreno

Dva brata

Prosu se zvijezda i u padu zasja, a dječakove se misli u isti čas vinuše sa zemaljskih isparivanja gore do sjajnog meteora. Zvijezde na nebu treperile, pa se činilo kao da duge zlatne niti vode od njih do zemlje
Aakri 06 S

Kad bih umeo da osećam!

Teško tebi ako si rođen slobodan

Kako je sve zbrkano! Neuporedivo je bolje gledati nego misliti, i bolje čitati nego pisati! Ono što vidim, može da me obmane, ali ga barem ne smatram delom sebe. Ono što čitam, može da mi se ne dopadne, ali ne moram da se kajem što sam ga napisao. Kako sve postaje bolno ako o tome mislimo potpuno svesni da mislimo, kao duhovna bića u kojima se odigralo ono drugo udvajanje svesti zahvaljujući kome znamo da znamo
Kafasn3

Srce pod kotač kamiona

Kako se pripremam

Zatim se ponovno napijem/ i izrugujem svemu što drugi misle o književnosti./ Stvar je, zapravo, izrazito komična./ Netko će kupiti moju iskrenu patnju/ nazvat će me pjesnikom...