Knjige

Rppop 03 S

Moždane vizije Raše Popova

Zlo se može pobediti samo ako bude ismejano

Iako je opčinjen svetom mašina, strašnom parnom lokomotivom, vršalicama i drugim čudesima devetnaestog i dvadesetog veka, Raša Popov je ipak čista osamnaestovekovna duša predmeta izrađenih od drveta - škripa drvenih seljačkih kola sanjivo izbija iz svakog njegovog stiha. Ovo je i primenjeno pesništvo. Nema teme koja se ne može opevati u poeziji Raše Popova, nezaboravnim i očaravajućim slikama iz najzabitijih suterena srpskog jezika. Sve je to pravi, unikatni ručni rad majstora pesmopisca, u maloj zanatskoj radnji iz koje, uprkos čestim oskudicama u materijalu i mustrama, danonoćno izlaze komični, lukavo naivni, granginjolski, furiozni turbofolk jezički proizvodi.
Borb 01 S

Puškin, rob svoje časti

Pesnikova smrt

Zašto ostavi domaće radosti / I prijatelje iskrene, časne,/ Sa žarom duše slobodne, strasne,/ Što stupi u svet prepun gadosti?
Pokris 05 S

Posljednji dio Nurudinovog solikvija

Ni glasa, ni daha, ni truni svjetla

Ali je ostao u meni, živ, raznježio me, uzbudio, uzbunio. Taj obični nepoznati ljudski glas, na koji se do sad ne bih ni osvrnuo. Možda zato što se javio u tišini s onoga svijeta, možda zato što se nije plašio, ili što se plašio, ili zato što se oglasio meni, saučesno i ohrabrujuće.
Lbv 01 S

O Bože, O Venero, O Merkure, zaštitniče lopova

Ostrvo na jezeru

O Bože, O Venero, O Merkure, zaštitniče lopova,/ Iznajmite mi omanju duvandžinicu/ ili mi dajte bilo koje zanimanje/ Daleko od tog prokletog spisateljskog posla
Djaa 07 S

PPM Enklava: Živa muzika

Više se i ne trudimo da obrišemo otiske

PPM Enklava je nova izdavačka kuća koja podržava i promoviše dobru i drugačiju literaturu. Otvorena je za vrhove svetske poezije, ali i za sve autore čiji je rad osoben, drugačiji, hrabar u odabiru tematike, forme, bilo da je reč o debitantskim knjigama ili delima već afirmisanih pesnika. Pre nekoliko dana Enklava je objavila knjigu “Živa muzika” Vladana Miljkovića. Urednik izdanja je poznati pesnik i prozni pisac Zvonko Karanović. Miljković, nekadašnji saksofonista i tekstopisac grupe Deca loših muzičara, po prvi put se predstavlja svojim pesmama na papiru, bez pomoći muzike. Jedinstvena jezička mašina koju poseduje čini od njegove poezije rasprskavajući vatromet sačinjen od britkog humora, ironije, asocijativnih eskapada, epigrama, reklamnih slogana, haiku replika i jezgrovitih rokenrol iskaza, pružajući obilje materijala dovoljno upečatljivog da nastavi život i mimo knjige, u svakodnevnim razgovorima, sms porukama, grafitima koji će tek biti ispisani. Iako dolazi iz drugog, muzičkog univerzuma, Milje dobro zna da je poezija oblik jezika koji propituje sopstvene krajnosti, iskošen pogled na svet, ples lucidnih asocijacija i slika, što vešto i nenametljivo pokazuje u svojim pesmama. Knjigom „Živa muzika” on se padobranom upravo spustio u srpsku poeziju. Iz Miljkovićeve knjige prenosimo nekoliko pesama. Uživajte!
Ainst2

Visoka svest okupljenog naroda

Kupanje belih miševa

Za Vujicu Rešin Tucića na početku nije bio jezik, reč, već ljudski pogled, lep i nevidljiv. Gledati, to je veliki rizik, piše on. Kao i za Crnjanskog, život je za Tucića širi i veći od literature, nespoznatljiv i neobuhvatljiv u svojoj veličanstvenosti. Jezički i vizuelni eksperimenti, jednostavnost forme, otvorenost duha dovode ovde do snažnih uvida koji nisu traženi već dolaze kao nagrada za formalnu raznovrsnost i neopterećenost. Te spoznaje se mogu učiniti u nekim pesmama beznačajne i bez poente, obične, prostačke, u drugim urnebesno smešne u rasklapanju i razaranju ideoloških oblandi i tabua, ali one govore samo o jednom, o tom neponovljivom životu i njegovoj nesamerljivoj vrednosti (Dragoljub Stanković)
Abar 20 S

Mjesto rođenja ne određuje sudbinu

U kolektivu smo stoka

Mi nemamo nikakva razloga da se ponosimo podrijetlom (a stid je osobna stvar svakog inteligentnog stvora), potječemo iz malih naroda ma kako se oni zvali, iz kultura koje nisu imale utjecaja, iz zatvorenih svjetova u kojima nije bilo rasadnika ideja, ali je zato sve ono najgore i naopako s lakoćom usađeno i korišćeno za međusobne obračune i ratove.
Aa 35 S

Kragujevac, oktobar 1941: Pomračenje u pet slika (8)

Da li ćemo čekati da nas dokusure?

Napolju je svanulo, snopovi sunčeve svetlosti prodirali su kroz prozore, pa unutra više nije bilo tako mračno. U tim trenucima baraka je delovala kao velika jama, a prozori kao njen uzani otvor. Ako su ljudi bili privremeno zaboravili na svoje muke, sada su ponovo počeli da se žale na glad, žeđ, hladnoću i nedostatak vazduha. Neki su izgubili živce, pa su krenuli ka vratima, tražeći hranu i vodu ili pozivajući vojnike da im kažu šta hoće od njih. Oni hrabriji lupali su na vrata, ali niko nije odgovarao, niti se spolja čuo bilo kakav zvuk, izuzev motora kamiona, koji se udaljio ka donjim barakama. Neki su plakali i čekali da vide šta će se desiti. I učenici su plakali. Profesori su stajali pored njih i ćutali.
Aaap 03 S

Antiratna akcija (16)

Danilo

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Arajs 02 s

In memoriam

Putovanje kroz magline

Frede,/ Da li si ti sada onaj čudesni visak/ Na kraju Fukoovog klatna/ Što se zavodljivo vrti/ Kao samoubica na dugačkom konopcu?
Ljubov2

Sva životna mudrost

Dvostruko kajanje

Ako se obesiš, kajaćeš se; ako se ne obesiš, takode ćeš se kajati; ako se obesiš ili se ne obesiš, kajaćeš se i zbog jednog i zbog drugog. U tome se, gospodo, sadrži sva životna mudrost.
Holo 03 S

Hijena i mrav kraguji ljubavi

Konj za koridu

Nek usta besmrtnice/ Odpečate boce tetanosa/ U podrumima duševnih bolnica/ Na kraju će se ipak upamtiti/ Pravac koji su uzele izvesne oluje
Boogun 01 S

Tri pjesme

U ruci ti je knjiga, ne napunjen pištolj

Teško. U ogromnoj smo manjini./ Dok mi pričamo, oni su tamo vani/ s kosama na gotovs, igraju se skrivača
Aabra 31 S

Iz knjige “Zvezdana prašina” Milana Vlajčića

Srpski jezik na izmeštenom ragastovu

U svojoj novoj zbirci tekstova pod naslovom “Zvezdana prašina”, u izdanju “Derete”,  Milan Vlajčić se još jednom pokazuje kao beskompromisno iskren i bridak komentator današnjice. Zašto su danas aktuelne Vlajčićeve uspomene iz vojske, da li bi sreća postojala bez nesreće, otkud su baš plavuše postale erotski simbol, odakle eksplozija memoara, šta se desilo s filmovima na nitratu, koja je autorova omiljena književna i filmska lektira, da li smo dobili svet koji zaslužujemo, kakav je zapravo naš obrazovni sistem, šta znači prijateljstvo, kako se dodeljuju književne nagrade… o svemu tome piše Vlajčić  koji kaže da svojim tekstovima “daje ‘dijagnozu’ kulturi na intenzivnoj nezi”. Sa dozvolom autora, čitaocima našeg portala predstavićemo dva eseja iz knjige “Zvezdana prašina”
Grafis 01 S

Đavolov rečnik

Kliše je mudrost milion budala

“Đavolov rečnik” započet je u jednim nedeljnim novinama 1881, i nastavio je da izlazi neredovno, sa dugim razmacima, sve do 1906. Te godine je njegov veći deo bio objavljen ukoričen, pod naslovom “Cinikov jezikoslovar”, koji autor nije imao mogućnost da odbije, niti sreće da odobri. Da citiramo izdavače ovog izdanja:"Ovaj pobožniji naslov mu je ranije bio nametnut zbog religioznih skrupula poslednjih novina u kojima je deo dela bio objavljen, što je imalo za prirodnu posledicu da su imitatori zemlju već preplavili desetinama "ciničkih" knjiga - Cinikovo ovo, Cinikovo ono i Cinikovo ono treće. Većina ovih knjiga bile su samo glupe, mada su se neke mogle dodatno pohvaliti i bedastoćom. Udruženim trudom, dovele su reč "cinik" na tako loš glas da je svaka knjiga koja je u naslovu sadrži bila unapred ismejana, još pre objavljivanja."U međuvremenu, neki od spretnijih humorista u ovoj zemlji su se poslužili nekim delovima knjige koji su odgovarali njihovim potrebama, i mnoge njene definicije, anegdote, fraze itd. sada su manje-više ušle u opštu upotrebu. Ovo objašnjenje se ne nudi iz taštine potaknute sitnicama, već da bi se predupredile moguće optužbe za plagijat, što uopšte nije sitnica. Ponovivši svoje, autor se nada da će ga oni kojima je delo namenjeno - prosvećeni duhovi koji više vole suvo nego slatko vino, razum nego osećanja, duh nego humor, čist engleski nego sleng - osloboditi optužbi. Upadljiva, i nadamo se ne neprijatna, osobina ove knjige je i obilje ilustrativnih citata iz dela istaknutih pesnika, od kojih je onaj najvažniji učeni i domišljati sveštenik, otac Gasalaska Džejp, S.J., čiji su stihovi i potpisani njegovim inicijalima. Autor proznog teksta veliki je dužnik oca Džejpa zbog podrške i ljubaznih saveta (Embrouz Birs)