Knjige

Adam Zagajevski

Na krstu nišana

Ubijali su nas i ovi i oni

Zagajevski je pripadao jakoj grupi mladih poljskih pesnika, onih čija se svest formirala oko 1968. godine, u vreme studentskih nemira. U istupima i manifestima grupe »Sada«, kao i u knjizi polemika napisanoj s Julijanom Kornhauzerom, Zagajevski se zalagao za novu poeziju, koja će »govoriti neposredno«.Videla se njegova sklonost, koja će mu ostati, da pesmom reaguje na politička zbivanja. Ali videlo se i to da neće i ne želi da bude grubo jednoznačan. Već je tada znao da pesnikova pobuna u borbi za novo mora da bude duboko promišljena. Pesniku može služiti na čast što je i u tim pesmama umeo da bude na visini, da se ne spusti do žurnalističkih zaletanja, da izbegne patetiku i krupne reči. Zato je njegov zapis jači, oštriji, zato je njegova osuda uverljivija, a njegov gnev dostojanstveniji. (Petar Vujičić)
Cevipi 02 S

Bojan Krivokapić, Proleće se na put sprema (Buybook, 2017)

Gregor i ćevapi

Roman “Proleće se na put sprema” Bojana Krivokapića nije nezanimljivo štivo. Autor je u nekoliko navrata pokazao uspjela rješenja, posebno u pasažima kada se vrati perspektivi dječaka Gregora, i sigurno je da će ova knjiga imati svoje čitaoce. Ostaje ipak da se radi na oslobađanju književnosti od nužnosti tematskog uopštavanja, te da se pokuša uhvatiti priču kao suštinska tačka književnosti
Sumat 03 S

Pesme iz novog rukopisa

Sumatra 2015.

Pomislimo: kako su pune grobnice/ pregalaca generala/ i kako pravda ne može stići/ do Kasapinove žene, do Urala
Bbnj 02 S

Spomen-park Bubanj

Parkiralište u memorijalnoj šumi

Ispod betonskih pesnica otpora fašizmu petingovali smo/ i ljubili se, čekajući na svoje mesto u memorijalnoj šumi,/ da bismo obnažili svoje nadražene polne organe i krenuli u juriš...
Nacizam

Ne ubij, ako ti savest nije mirna pred tvojom nacijom

Naš herojski kukavičluk

A u tvrdom našem patrijarhalnom principu (bolje reći svemračnom jezgru, jer princip podrazumijeva neku racionalizaciju) nije va¬žno koju ćete ideološku oblandu uzeti, u koju se foliju uvući, kojom se zmijskom kožom presvući. Važno je da ste autoritarac, muškarac-vojnik, "odlučno opredijeljen", čvrstorukaš. Po potrebi autoritarne "svrhe" (pod navodnicima, jer svrha podrazumijeva neku istorijsku efficiency, a autoritarizam je oksimoron koji glasi biološka vladavina smrti) možete biti čas antifašist, čas fašist, čas internacionalist, čas nacionalist, čas humanist, čas šoven i ratni huškač, čas komunist, čas ustaša ili četnik. Vi ste uvijek patrijarhalni autoritarac, i kao takvog vlast vas prepoznaje, jer ste i vi prepoznali suštinu ovdašnje vlasti. Vi ste tu, vi postojite, jaki ste, hoćete ubiti, prema tome vlast pripada vama
Akonja 01 S

Incitatus je bio pun vrlina

Kaligula

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva
Ausce 02 S

Knjiga proroka Jeremije Krstića (5)

Baal pod maskama

Nedavno je izašla pesnička knjiga "Napred u zlo" Tomislava Markovića u izdanju Otvorenog kulturnog foruma sa Cetinja. Knjiga se može kupiti u beogradskom Domu omladine, u knjižari Beopolis. Iz zbirke prenosimo poemu "Knjiga proroka Jeremije Krstića" u pet nastavaka
Lkr 01 S

Čuće se da više ništa ne jedem

Na trgovima se o meni priča da loše spavam

Moj brat je osvajač./ Našem narodu nedostaje prostor./ A osvojiti nebo i zemlju/ naš je vekovni san
Ccbb2

Taj će dečko svršiti na križu

Jeruzalemski dijalog

Pjesma prvi put objavljena u Srpskom književnom glasniku, 1931, knj. XXXIV, br. 3, pod zajedničkim nazivom Pet pjesama. Nije objavljena u knjizi Pjesme u tmini (Zagreb 1937), nego tek 1949. u zbirci Lirika (Zagreb 1949), te kao dio ciklusa Ranjavi motivi u knjizi Poezija (Zagreb 1969). Koristeći se novozavjetnom pričom o porijeklu i djelima Isusa Nazarećanina, Krleža ispisuje satiričnu pjesmu o izmišljenom gradskom huncutu čije se porijeklo poklapa s vulgariziranom verzijom porijekla Isusa Krista.
Erotti 01 S

Sumrak idola

Na moral treba pucati

Drugo ozdravljenje, u ovim oklonostima još poželjnije za mene, jeste istražiti idole... Na svetu ima više idola nego realiteta: to je moj "zao pogled" na taj svet, to je takođe i moje "zlo uho" ... Postavljati ovde pitanja čekićem i, možda, kao odgovor čuti onaj čuveni mukli ton, koji govori o naduvenoj utrobi – kakvo ushićenje za čoveka koji ima uši i iza ušiju – za mene starog psihologa i lovca na pacove, pred kojim se mora razglasiti upravo ono što bi se želelo da ostane u tajnosti... Takođe i ovo delo – sam naslov to otkriva – pre svega je okrepljenje, sunčana pega, skok u stranu, u dokolicu jednog psihologa. A možda i novi rat? I da li će se tragati za novim idolima?.. Ovo malo delo je velika objava rata; a što se tiče istraživanja idola, ovog puta to nisu prolazni idoli, već večni idoli, kojih se ovde dotičem čekićem, kao zvučnom viljuškom – nema starijih, osvedočenijih, nadmenijih idola.. A takođe ni praznijih...To ne sprečava da se u njih najviše veruje; a i kaže se, naročito u najuzvišenijim slučajevima, nikako idol...
Don 01 S

Izveštaj izdavaču o pročitanim knjigama: Sa žaljenjem odbijamo

Zašto nećemo objaviti Bibliju, Homera, Servantesa, Prusta, Džojsa…

Ako sad štampamo Servantesa, izbacujemo na tržište jednu dobru knjigu ali biće to kao da smo pljunuli na sve ono što smo do sada objavili, bojim se da će svi oni romani izgledati kao brbljarije iz ludnice. Shvatam ja slobodu izražavanja, klimu osporavanja i slično, ali ne možemo da se lišimo ni onih takozvanih pisaca. Utoliko pre što mi se čini da će Servantesu ovo biti jedino delo; autor je upravo izašao iz zatvora, sav je zapušten, ne znam više da li su mu odsekli ruku ili nogu, ali ne izgleda mi kao neko ko ima nameru da napiše još nešto. Ne bih želeo da jureći za novitetima po svaku cenu, kompromitujemo izdavačku politiku koja je do sada bila popularna, moralna (zašto ne reći), i unosna. Odbiti
Radomir Konstantinović

Radomir Konstantinović, lični terorizam protiv kolektiva

Pisac Filosofije palanke

Istorija nas je zaboravila, kaže Konstantinović. Tako smo ostali u svojoj palanci, svesni da ovaj udes nije samo naš, nego jedna opšta pošast. Jer palanački svet, njegov ubitačni duh jedan je lutajući duh, nema zemlje u kojoj on nije moguć. Pa se njegova doktrina utelovljuje i u najrazvijenijim sredinama, ponekad. Svuda gde biće te sredine postaje samo sebi dovoljno. A svet koji je opšti, želi iz svoje posebne kuće da izgna. A tamo gde prestaje mogućnost sveta počinje mogućnost ovog duha. Otud težnja ka zatvaranju u svoj svet, moguća je svuda
Vladan Desnica

Proljeća Ivana Galeba

Mir sa radošću i sa bolom

Zar se na tako malo život sveo? Je li to starost, preživjelost, umor? Ili posljednja, vrhovna mudrost: krajnja odreka svega?
Ookri 03 S

Dragoljub Stanković, Beogradski kiklop (Partizanska knjiga, 2016)

Probiti opnu ravnodušnosti i besmisla

Uzimajući ispovjedni ton kao način izlaganja u ovoj knjizi, autor pripovijeda o mladalačkim danima u Beogradu devedesetih. Okvir je sam po sebi prilično groteskan, jer je to vrijeme divljeg nacionalizma, lažnih mesija i proroka, i sve nekako samo po sebi nalikuje na neki izmaštan i budalast svijet. Narator je preosjetljivi zaljubljenik u književnost koji, dok potmulo u pozadini huči apokalipsa rata, pokušava da uhvati kraj i početak sebe. Opsesivna traganja za smislom, za višim redom, rastrojstva, fatalizam, dok se jedan svijet nepovratno ruši, vode naratora u susrete sa neobičnim uličnim zgubidanima i misticima koji otkrivaju svu glib i krv jednog mračnog vremena
Kovacic 01 S

Ustaša nek Srba kolje, a mi ćemo muslimana

O, teško je četnik biti

Kao prilog najavljenoj deklaraciji o "istorijskom pomirenju četnika i partizana" koju spremaju Andrija Mandić (Demokratski front) i Milan Knežević (Demokratska narodna partija), stavljamo vam na uvid šta su o tom "pomirenju" mislili partizani