Knjige

Kava 02 S

Nešto uvek dira

Propušteno

reč koju nismo rekli/ iz gordosti/ poseta koju nismo učinili/ povlačeći se od nekorisnog/ uzajamnost/ koju nismo priznavali/ jer nam se činilo/ da smo i sami/ vrlo jaki
Catta1

Na uvređenim šapama

Mačka u praznom stanu

Samo neka se vrati,/ samo neka se pojavi./ Pokazaće mu već/ da se tako s mačkom ne može
Stu 01 S

Kad se moj stariji brat vratio iz rata

Kiša

Gledali smo/ kako bledi/ čula su ga napuštala/ polako se pretvarao u spomenik
Ljubov2

Voljela me, a katkad sam i ja nju volio

Ove noći

Više je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio./ Moj glas je iskao vjetar da joj dodirnem uho./ Drugome. Pripast će drugome. Kao prije mojih poljubaca./ Njen glas, njeno sjajno tijelo. Njene beskrajne oči.
Kfkija 01 S

Iz dnevnika

Rasejanost, slabost pamćenja, glupost

Razmišljanje o odnosu drugih prema meni. Ma koliko ja možda bio sićušan, ovde nema nikog ko bi imao razumevanja za mene u celini. Imati nekog ko ima takvo razumevanje, recimo neku ženu, značilo bi imati oslonac sa svih strana, Boga. Otla razume ponešto, čak mnogo, Maks, Feliks ponešto, neki kao E. razumeju samo pojedine stvari, ali i njih sa gnusnim intezitetom, F. možda ne razume ništa, to u ovom slučaju, gde postoji neosporna unutarnja veza, predstavlja dabome nekakav umnogome poseban položaj.
Glatk 01 S

Skica prošlosti (8)

Sadašnjost mora biti glatka

Sadašnjost mora biti glatka, uobičajena. Iz tog razloga — zato što razara punoću života — svaki prekid — kao preseljenje — izaziva u meni krajnji duševni bol; on raskida; čini plitkim; pretvara dubinu u tanku, tvrdu krhotinu. Kao što kažem Leonardu: »Šta u ovome ima stvarno? Hoćemo li ikada ponovo živeti stvaran život?« »U Monks Hausu«, kaže on. Tako ovo pišem, uzimajući slobodno jutro od punjenja i sklapanja reči što moj Rodžerov životopis znači — ja ovo delom pišem da bih povratila osećanje sadašnjosti uzimajući prošlost da zatamnim ovu rasprslu površinu. Pustite me onda da kao dete bosom nogom kroz hladnu reku opet zagazim u taj tok.
kompjuter

Pisac i društveni angažman

Ures zločincima i protuvama

Literatura jeste izraz savjesti i odgovornosti. No, to njeno svojstvo, uvijek je pod sumnjom. U dušicama onih koji vole umjetnost nju ponajviše, ponajčešće, porađaju pisci, čija je taština, ne kaže se zaludu, božanska. Njome zarobljeni književnici olako skrenu sa skliske staze odgovornosti za ono što kažu, za ono što napišu. Te se ne dešava rijetko da, namamljeni počastima mirisavim kao tamjan, olako izgovore velike riječi o malim događajima i ličnostima, a kad ispadnu smiješni ili djetinjasti, to im se i isplati
Arelig 04 S

Žao mi je mog ateista i bojim ga se

Odnedavno

Danijel Dragojević, pjesnik i esejist (Vela Luka, 28. 1. 1934). Podjednako drži i do stihova i do pjesme u prozi, a u esejistici proširuje tematski krug i nenapadno, u maniri postmodernističkog pjesnika, u svoj diskurs uključuje lektiru. Umjetnički tumačeći svijet kao veliki tekst u kojemu su svi odnosi, tj. zamjene, mogući (Razdoblje karbona), Dragojevićevo pjesništvo zauzima jedno od najistaknutijih mjesta u suvremenoj hrvatskoj književnosti
Pucanj1

Uvrnute basne (3)

Zakonodavno Telo odlučilo da se samoubije

Od dvojice pisaca jedan je bio sjajan, ali lenj, dok je drugi, premda ograničen, bio veoma vredan. I imajući, i jedan i drugi, podjednake mogućnosti, obojica krenuše putem slave.
Okoj1

Dragoljub Stanković: "Beogradski kiklop", Partizanska knjiga, 2017.

Portret umetnika u slabosti

Izdavačka kuća Partizanska knjiga objavila je pre nekoliko nedelja prvi roman našeg saradnika Dragoljuba Stankovića "Beogradski kiklop". Ranije smo Stankovića znali kao odličnog pesnika, književnog kritičara i angažovanog komentatora parakulturnih događaja, a sad ga upoznajemo i kao vrsnog pripovedača. U "Beogradskom kiklopu" Stanković je zaronio u mračne devedesete, u olovne godine koje je književnom alhemijom pretvorio u zlato izbrušenog proznog stila. Prenosimo delove pogovora koji su pisali urednici Partizanske knjige Vladimir Arsenić i Srđan Srdić, kao i uvodno poglavlje romana pod naslovom "Srce Kiklopa"
Cveta 01 S

Sva da iskrvavim i vratim te s odra!

Žice

Kapci ne vide, liskun oko usana…/ Ja ću te, kao vidovnjakinja – Samuela/ Prevarom izvući – i vratiti se sama:/ Jer druga je s tobom, a boriti nam se nije/ Na Sudnji Dan… Lelujam se i trajem, usto.
Herbe 01 S

Kod kuće je uvek sigurnije

Ponor Gospodina Kogita

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva
Aalo 01 S

Krilato zlato i druge pesme

Reda radi

Umreću rastavljen od bolne od blede od razočarane prošlosti/ Čarobnom iglom jezik probosti/ Glava mi se okreće/ svojevoljno
Cowa 02 S

Skica prošlosti (7)

Stara krava

Ali opet, ono što je bilo značajno kad se razmatra Dakvortov soj — tako neotesan, tako seljački, tako filistarski — to je što, ma koliko joj je glava bila jednostavna, ona nije mogla da bude vesela, obična engleska devojka iz srednje klase, sa rumenim obrazima i sjajnim očima, što je kao Džordžova sestra sasvim mogla da bude. Ona je bila ona sama. Ona ostaje sasvim posebna u mojim mislima. Čudno je što ne mogu ni po karakteru ni po licu da je uporedim ni sa kim drugim. Kako bi ona sad izgledala u sobi punoj ljudi ne mogu da zamislim; ili kako bi govorila. Nisam nikad nikoga videla ko me je podsetio na nju; a isto je sa mojom majkom. One se uopšte ne mešaju sa svetom živih.
Monkk 01 S

Uvrnute basne (2)

Majmun uspio bez ičije pomoći

Jedan Rodoljub, koji na važan položaj beše stupio kao siromah, da bi se zatim povukao kao bogat čovek, otiđe u banku u kojoj je želio da otvori račun.