Knjige

Razvod

Dennis Gratz: Motivi za knjigu kajanja (Buybook, 2017)

Izvod iz matične knjige razvedenih

„Motivi za knjigu kajanja“ su roman-putovanje. To je knjiga koja se i sa slabijom čitalačkom kondicijom može pročitati, tokom vožnje Sarajevo – Villach. Rupe ili grbe na sižejnoj saobraćajnici ublažene su kvalitetom stilskih amortizera i oscilirajućih ramena s kojima pripovjedač raspolaže
Aarat 01 S

Dva bolničara, ko na bal, vode ga među ljude

Legenda o mrtvom vojniku

No ratu još ne beše kraj/ Te caru dođe žao/ Što mu je skončao vojnik taj:/ Nekako rano mu pao.
Eartha 01 S

Ključ nebeski: Bog ili Suprotnost između motiva i posledica dela

Zašto je svet uopšte stvoren

Ne tvrdim da je svet ovako stvoren neko naročito uspelo delo, i u svakom sluča­ju mišljenje da ga je stvorilo biće apsolutno mudro i svemoćno izgleda grdno preteranim. Pa ipak smem da tvrdim da čak i ovakav — svet nosi pečat veličine, i čak se ne kolebam da kažem: genija. On je — slično kao mnogi ljudski proizvodi — delo haotično, bez vodeće misli, ima takođe fragmenata kičerskih, neuspelih, neukusnih: opštenje s njim često biva ne­prijatno. A ipak — ponavljam — on je zaista veliko, impozantno delo.
Detha 01 S

Nespretni ubica

Smrti bez preterivanja

Ko tvrdi da je svemoćna,/ sam je živi dokaz/ da svemoćna nije./ Nema života/ koji bar za časak/ nije besmrtan
Terors 01 S

Mržnja, jedina naša zastava

Pesma teroriste

Mi ništarije i ništitelji, svadbari smrti, sedimo i u Hagu kao zaslužni Srbi, naša lica ne govore ni o čemu, naša tajna je šupljina, prezir, nedostatak, tišina posle pokolja
podrum

U beogradskom podrumu, krajem rata

Kako su nas frizirali

Onda smo začuli gusenice ruskih tenkova, vrlo blizu. Baš tada neko se setio da kaže: "Gde je ona gospojica, Slo-venka, što se flundrala sa Švabama ćelo vreme rata!" Gospojicu Slovenku, drogeristkinju, pronašli smo u jednom uglu, bila je na pola napuderisana i drhtala je. Vujo Dingarac se uspravio, iz unutrašnjeg džepa izvadio je mašinu za šišanje, sasvim malu, ali svetlu, poniklovanu. Svi su se ozarili. Drogeristkinju su po¬sadili na stoličicu, nasred podruma. Vujo Dingarac je zapovedio: "Osvetli!" Vujo Dingarac uhvatio je dro¬geristkinju za kosu i počeo daje striže, odmereno, zna-lački. Pokazala se bela lobanja, malo nabrana. Kosa je padala na beton, crvenkasta, bojena. Iz toga se videlo da poziv frizerski u to doba pada i na ostale, skoro sve. Vujo Dingarac duvao je među zupce svoje mašinice, što je značilo da je posao završen. Gospođica drogeristkinja ličila je na dečaka, gadnog, nekako faličnog, sa nafrakanim usnama
Igor Marojević

Igor Marojević: “Prave Beograđanke” (Laguna, 2017)

Pitanje brushaltera i miraza

U “Pravim Beograđankama” Marojević, dojma sam, daje jedan dubinski prikaz organizma grada. Kroz dogodovštine i živote svojih junakinja i junaka pisac slika kolorit grada u svim nijansama sive. Prepliću se stoga u ovom romanu i ljubavne drame, i seksualne frustracije i kriminalni milje, i mizanscen društveno-političkog užasa, i devedesete, i podjela na prave Beograđane i došljake, i tranziciono vrijeme pljačke, kao i jad i bijeda kaljuge intelektualnog života na ovim prostorima. Posebno u segmentima slikanja kulturnog podzemlja Marojević ispisuje zanimljive i kritički precizne stranice
Blod 01 S

Rapsod kome domovina na čelo nije udarila prosvetni žig

Rade Drainac

Neprijatelj Akademija, Crkava i Muzeja,/ Pobornik/ trgova i pisoara, / Dirigent telegrafskih žica iznad bolnica i bordela, / U hajdučkom liku sa lavovska oka dva: / Eto to sam ja!
Houz 01 S

Prostor čovekove sudbine

Prareč zajednice  - prijateljstvo

Prijateljstvo nije prosto druženje, kao što prijatelj nije čisto drug. Nije saborac, nije kolega, nije partner. Ono što se događa u kući prijateljstva nijedna druga veza ne može da zameni. Prijatelj se ničim ne može zameniti. Postoje ljudi nesposobni za prijateljstvo; ima onih koji su nepodesni za prijateljstvo; postoje oni oko kojih uvek ima neko; i ima onih čiji život prolazi u gladi za prijateljstvom, a da ni jednog jedinog našli nisu.
Fantomatik 01 S

Po sunčaniku tvog života

Pesme tajanstvenoj

Toliko sam sanjao o tebi da možda više nije ni vreme/ da se probudim. Stojeći spavam izložen telom
Mark Fisher

Tako nas je lako ubiti

U spomen Marku Fisheru

Crvena svijeća, druže Mark/ Za tebe, za sve nas/ Tako nas je malo ostalo/ Tako nas je lako ubiti
Gombrovič

Nema apsolutne harmonije između čoveka i stila

Obučeni smo u tesno odelo, sa tri rukava i jednom nogavicom

Nasuprot svim ekstravagancijama u koje nas može gurnuti ta struja, ocrtava se i nešto suštinsko: možda prvi put u istoriji počinjemo ozbiljno da brinemo o našoj formi. Jer, čovek nikada nije imao tako jaku svest o provaliji između naše vlastite forme i našeg vlastitog ja, o ogromnoj ulozi koju forma igra u njegovom životu. Postajemo svesni stila upravo zbog toga što je naš stil loš. Počinjemo da shvatamo da ako neko iznosi gluposti, da nužno ne znači da je i sam glup već da njegov način izražavanja ćopa; recimo, ako otac grdi sina, to nužno ne znači da stvarno oseća bes već zbog toga što „igra ulogu oca”, psihički se prilagođavajući određenoj formalnoj shemi
Aputija 01 B

Kad bi mogla da živi rečju, a ne pesnicom

Kad bi Rusija

U teško vreme rusofilske histerije, kad se niko ne seća slavne 1948. godine kad su Tito i Partija rekli istorijsko ne Staljinu, donosimo vam jednu pesmu koja bi možda mogla navesti nekoga na onu opštepoznatu pomisao, da se istorija ponavlja u svojim najljepšim trenucima
Tosa 08 S

Ahmed Burić, Tebi šega što se zovem Donald (Laguna, 2017)

Surova škola sarajevskih sokaka i korzoa

“A kod vas, novinara, ne kontam šta, ba, čeprkate i đe treba i đe ne treba. Gledam onog Senada, stare mi, pitam se kako ga ko ne rokne, te objavi ovo, te objavi ono, te Kazani, te Ševe, te ko je na koga pucao, te ko je švercovao. Pustite, ba, to. Dobro, s tobom je je ko malo lakše, ti si finjak, kulturaovo, ono, al se nekako zabrinem kad te gledam na televiziji, voliš sasut sve po spisku, a i neka, opet mi drago da neko od prave raje ima da smije reći ono što i ja mislim, a ne znam tako ko ti. Ma jelde, nisam ja papak, ostalo je još nešto u ovoj tintari” – tako govori junak nove knjige Ahmeda Burića “Tebi šega što se zovem Donald”
Dvob 01 S

Srpski humoristi i satiričari

Kako se odmoriti od epopeje

Nesumnjivo je da se u mnogima od njih događalo ne samo da su zaraženi novim idejama racionalizma, borbe protiv predrasuda, želje za preuređenjem našeg društva, nego da se odigravala u njima i drama, teška drama sa lajtmotivom večnim: treba li, sme li se to uvesti kod nas? neće li to prouzrokovati nenaknadivu štetu? Pisci svih rodova, intelektualci i intelektualni poslenici, kulturni radenici, svi imajju da rešavaju to pitanje. Njega rešavaju na svoj način i svojim reakcijama i najšire mase. A književnost daje nam jedan od putokaza da se snađemo u tome toku, u tome vrenju. Književnost u isto vreme služi još i kao jedna od naročito vidljivih arena na kojoj se borba starih tradicija i novih potreba plastično prikazuje