Knjige

Lunn 01 S

Iz knjige „Ogledala Lune“: Interview  - Zoran Bulatović Bale

Metak se odbija od mene

Kapitalno rock-izdanje, knjiga „Ogledala Lune“ od blizu 400 strana velikog formata posvećena je legendarnom novosadskom bendu iz osamdesetih u kojem su bili Slobodan Tišma, Zoran Bulatović Bale, Ivan Fece Firči i Jasmina Mitrušić. Sa dozvolom autora ove knjige (Predraga Popovića, Saše Rakezića i Gorana Tarlaća), prenosimo interview sa Zoranom Bulatovićem
Ajku 01 S

Da li bi bile bolje prema malim ribama?

Kad bi ajkule bile ljudi

Najvažnije bi bilo, naravno, moralno obrazovanje ribica. Učile bi da je Najveća i Najlepša stvar za ribicu da se žrtvuje radosno i da mora verovati u ajkule, posebno kada joj obećavaju svetlu budućnost. Malim ribama bi se govorilo da se do ovakve budućnosti može stići samo ako nauče da budu poslušne. I nadasve, morale bi da se čuvaju svih osnovnih, materijalističkih, egoističkih i marksističkih frakcija, i da odmah prijave ajkulama ako neke od njih počnu da manifestuju takve tendencije.
Aanas 04 S

Igrokaz o silovanju

Izvod iz krivičnog zakonika

A jezik/ On ne pita/ On prodire samim dizanjem/ Čim napusti usta/ Čim se oplodi sa hartijom/ On ubija/ To je teže krivično delo
Simbo 01 S

Dečkić, anđelak, mrvica, zračak

Prva Hitlerova fotografija

Cuclica, pelenica, portiklica, zvečkica,/ dečačić, hvala Bogu i kucnuti u drvo, zdrav,/ liči na roditelje, na mače u kotarici,/ na decu iz svih drugih porodičnih albuma
Hitler

Recenzija: Adolf Hitler, "Mein Kampf"

Hitler je ponudio Nemcima borbu, opasnost i smrt

Onog dana kad je došao na vlast – dotad, kao mnogi drugi, živio sam u zabludi i držao da je on nevažan – zaključio sam da bih ga jamačno ubio kad bih mogao doći u njegovu blizinu, ali da prema njemu inače ne osjećam nikakve osobne odbojnosti. Dapače, iz njega zrači nešto vrlo privlačno
Tenisko igralište

Jedna od novih Boschovih igara

Teniska igrališta

Da sam u Srednjem vijeku sve bi bilo lako, sliku bih smjestio u veliki zahtjev općeg spasa: čemu služi na putu? I odgovorio. Ovako, što učiniti s jednom od novih Boschovih igara?
Igor Marojević

Prave Beograđanke

Kako je Igor Marojević izvršio samoubistvo

Promocija romana “Prave Beograđanke” održaće se 16. novembra počev od 18h u SKC-u (Knjižara Delfi, Kralja Milana 48), uz učešće Milene Đorđijević (NBS), Filipa Davida i Miroljuba Stojanovića. Odlomke iz knjige čitaće doajen Beogradskog dramskog pozorišta Pavle Pekić. Povodom promocije objavljujemo odlomak iz romana
Lic 01 S

U logorima nema erotske napetosti

Ljubavni ogled

Već su dulje vrijeme prije početka ogleda ogledne osobe naročito dobro hranjene. Sad su ležali već dva dana u istoj prostoriji i nije se moglo primijetiti da su se pokušali zbližiti. Dali smo im piti želatin od bjelanca, zatvorenici su pohlepno prihvatili bjelančevine.
Pokri7

Oblast izvan života

Stvari koje su prošle

Njegov pesnički rad nije obilan, ali je ipak znatan. Jakšić je počeo pevati kao vojislavist, ali se sve više oslobađao toga uticaja i nalazio svoj naročiti ton. On je jedan od retkih iskrenih pesnika svoga doba: peva ono što vidi oko sebe i što oseća u sebi. Ulazeći u život, on iz obične lirike uzdiže se do lirike misli, i ide do jedne široke, panteističke ljubavi prema prirodi. Duhovno i moralno zdrav, on dostiže vedru ravnotežu starih koji su voleli prirodu iznad svega. On se naročito odlikovao u realističkim opisima sela, produžujući i usavršujući što su pre njega pisali Jovan Subotić i Jovan Grčić Milenko. On ima vrlo živo osećanje prirode, retku sposobnost da nađe konkretnu pojedinost koja slici daje života i reljefa, u isti mah njegovi opisi prirode imaju nečega širega, gotovo simboličkog značaja. On se oslobađa svega što je nakalemljeno i knjiško i svojoj poeziji daje sve neposredniji, sve većma čovečanski karakter. Sa Veljkom Petrovićem to je do danas najbolji pesnik stare Vojvodine (Jovan Skerlić)
Arelig 04 S

Crtice & zabeleške

Izmene i dopune Jevanđelja po Marku

Pogledam ponekad u te svoje muškatle i u to neko drugo cveće, pa me bude sramota. Jer, lepo vidim, klonule su muškatle, klonulo je i to neko drugo cveće. Lepo vidim, zbog mene, i samo zbog mene, tuguju i venu i muškatle i to neko drugo cveće. Onda ih, postiđen, zalivam mivelom i šapućem im: "Jeste li mi rod, siročići mali?"
Demoss1

Dječaku Elisu

Na sljepočnice ti kaplje crna rosa

Savršen je pokoj ovog zlatnog dana./ Pod starim hrastovima / Pojavljuješ se, Elise, u počivanju kolutastih očiju. / U njihovoj se plaveti zrcali sanak ljubavnika
Autop 01 S

Nema me, dakle ne sumnjam

Autoportret osećani

Prva pesnička zbirka Bjaloševskog “Obrti stvari” naslovom se nadovezivala na epohalno Kopernikovo delo “O obrtima nebeskih tela”. Kopernik je proučavao kretanja u kosmosu, a Bjaloševski je proučavao kosmos svakodnevnih stvari oko sebe, i to onih najneuglednijih, najnepesničkijih, iz svakodnevne upotrebe i već izišle iz upotrebe, zatim svet stvari svoje studentske sobe, svet ulice, varšavskih predgrađa, svetpoljskih palanki, i sve je to opisivao igrajući se, radujući se, oponašajući svečani stil klasične poezije, ali i ironizujući, naravno, taj uzvišeni patetični stil, podsmevajući se svoj toj voljenoj i cenjenoj civilizaciji i njenim tekovinama (Petar Vujičić)
Jailla 03 S

Pisac u zatvoru

Pakao je delo čovečjih ruku

U krajnjoj liniji, ono što pisac govori može delimično da rasprši oreol tajanstva koji obavija boravak u zatvoru. U svesti većine ljudi zatvor je nepoznanica, i stoga je u nečemu blizak pojmu smrti, koja predstavlja granicu neizvesnosti i lišavanja slobode. U svakom slučaju, samica se bez mnogo kolebanja može uporediti s mrtvačkim sandukom. Aluzije iz zagrobnog sveta u diskursu o zatvorima predstavljaju opšte mesto svakog jezika, sem ako ti razgovori nisu prosto tabu. Zato što sa pozicije obične čovekove stvarnosti, zatvor odista i izgleda kao vrsta zagrobnog života, koji je strukturisan nejasno i neumoljivo, baš kao i svaka teološka verzija carstva smrti, koja uglavnom obiluje sivim tonovima.
Milkz 02 S

Balade Petrice Kerempuha: Khevenhiller

Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo

Kak je navek bilo, navek tak mora biti,/ da muž mora iti festunge graditi,/ bedeme kopati i morta nositi,/ z repom podvinutim kakti kusa biti./ Kmet ne zna zakaj tak baš mora biti,/ da su kmeti gladni, a tabornjiki siti
Bauman 01 S

Civilizirani život kao trgovinska razmjena

Šta je sloboda?

Naučio sam da postoje dva osnovna, neophodna i neizbježna uvjeta dostojanstvenog života koji donosi zadovoljstvo. To su bezbjednost i sloboda. One ne mogu živjeti jedna bez druge. Bezbjednost bez slobode je ropstvo, a sloboda bez bezbjednosti je anarhija. One jedna drugu trebaju, ali istovremeno — kako to ponekad biva u braku — ne mogu naći zajednički jezik. Odnos među njima je igra nultog zbira — više bezbjednosti možete dobiti samo za cijenu davanja djelića svoje slobode. I više slobode ćete dobiti samo za cijenu gubitka bezbjednosti, povećanja nesigurnosti