Knjige

Voder1

Je li tu P., zaviruje Kiklopici pod suknju

Penelopina politika

Gde je moja P., raspituje se na Olimpijadi./ Duboko tone Neptun od tona njegova krika,/ ja sam P., šapuće Kirka./ Nanjušite mi P., vjerni mornari,/ falusno mi se srce vrti oko P., jer P. je centar/ svijeta
Vijetnam rat

Ustajanje iz mraka

Ljudi naše domovine šalju glasnike smrti

Pesnik i prevodilac Vojo Šindolić pre nekoliko godina preveo je širok izbor iz američke poezije o ratu, represiji, ropstvu i sličnim temama za antologiju Tomice Bajsića “Urezi” (toplo preporučujemo). U antologiju je ušao manji deo prevedenih pesama, a veći deo je ostao neobjavljen. Ovo je jedna od tih pesama
Jaja

Beleške iz Moneove kuhinje (11)

Berijevska i jaja Orsini

Službeni glasnik objavio je knjigu “Beleške iz Moneove kuhinje” koju je napisala Kler Žoaj. Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva. Iz knjige “Beleške iz Moneove kuhinje” prenosimo nekoliko delova
Vitold Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: Povodom Česlava Miloša (4)

Može se pisati samo kao Rable, Po, Hajne, Rasin, Gogolj – ili nikako

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovg kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
hrana

Nadrealisti na banketu u čast Sen-Pol-Rua

Neka ratovi i pobune unište zapadnu civilizaciju

Nadrealisti nisu ostali na tome. Istovremeno su objavili Otvoreno pismo Polu Klodelu, ambasadoru Francuske. Njegova ekselencija, naime, u jednom intervjuu za časopis Comoedia, nije našla ništa bolje nego da nadrealističku aktivnost okrsti kao ”pedersku”, dodajući jednu pojedinost koja je u takvoj raspravi bila sasvim neočekivana: da je on, Klodel, zaista zaslužan za otadžbinu, zato što je u toku rata omogućio da Amerika proda zaraćenoj Francuskoj ”znatne količine slanine”. Odgovor je bio žestok:
Erojt1

Silazim u svoje ogledalo

Ona stoji na mojim vjeđama

Zaboravljam i zaboravljam sam/ Između zidova sjena je potpuna/ I ja silazim u svoje ogledalo/ Kao mrtvac u svoj otvoreni grob
Detj 02 S

Dorin dnevnik (1)

Djeca ne moraju rasti

Kultni „Dorin dnevnik” Đermana Ćiće Senjanovića, koji je objavljivao dugi niz godina u Feral Tribuneu, skupljen je u knjigu koju je objavila 1997. godine izdavačka kuća Durieux. Pojašnjavajući lik Dore, Senjanović je u intervjuu BH Danima rekao „Ja san 1997, kad je izašla knjiga 'Dorin dnevnik', reka da je to bila moja pobuna protiv brisanja prošlosti. U mom okruženju su bili i sportaši, i nogometaši, i glumci, i nekakve tv ličnosti, i političari. Sve je to bilo dio mene, i sad ti dođe neka vlast i kaže "to sve briši!". Pa ne mo'š mi obrisati prošlost! Ne mo'š! I onda ta moja Dora, koliko god je luda i šašava, to je spominjanje svih onih koji su se taj moment zatekli u mojoj kuhinji. To je i obrana svih tih likova koji su me pratili u životu.”
Koude 02 S

Želio je biti bogat

Moj otac

Mislim da zbog mog oca odlučih/ postati skitnica./ Shvatih da ako takav čovjek želi postati bogat/ onda ja želim biti siromašan.
Alis1

Kažu da je bio u logoru

Da li je moj otac bio zločinac?

Sagradili su najljepše kuće/ u kojima vlada ravnomjerna temperatura/ tu više nema mjesta za one koji su spaljivali/ stavljali logoraševe ranjene ruke u kiselinu
Opati 05 S

Iz nove knjige Siniše Škarice

Elvira Voća: U sjeni estradne sreće

Godine 1959. Elvira Voća, ljepuškasta, glazbom opčinjena, 17-godišnja učenica srednje kemijsko-tehničke škole (Drago Mlinarec sjedio je u istom razredu!), na nagovor svojih kolegica prijavljuje se za Prvi pljesak, tada popularno natjecanje mladih pjevača što se održavalo na nedjeljnim matinejama u zagrebačkom hramu zabave Varieteu i pobjeđuje u konkurenciji djevojaka
Flms 01 S

Ispovest zaljubljenog

Draga, hoću u krevet sa tobom!

Sve je počelo jednim dugim razgovorom, previše dugim i bliskim za obično prijateljstvo, razgovorom spontanim i bez flerta koji te zatekne nespremnog
Pokro54

Sve u farizejstvo grezne

Hamlet

Tvoju čvrstu zamisao štujem,/ Primam rolu, u koju me vodiš./ Al sad tu se drama druga snuje/ I ovaj me puta oslobodi.
Hitler 1936

Tek tako, iz zabave, herojski

Objava rata

Rat se razvija u kružnoj sali u Goriju ili Braunau, na Internetu, u džamiji; stvara ga u znoju mali mozak patriotskog pesnika; zato što je neko uvređen, zato što je neko okusio krv, besni rat u Božije ime, zbog boje kože, u bunkeru, zbog šale, ili omaške
Vitold Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: “Pobunjeni čovek” Albera Kamija (3)

Ubio sam ga, jer biste vi mene ubili da ga nisam ubio

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovg kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Jaja

Beleške iz Moneove kuhinje (10)

Jaja poširana na lionski način

Službeni glasnik objavio je knjigu “Beleške iz Moneove kuhinje” koju je napisala Kler Žoaj. Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva. Iz knjige “Beleške iz Moneove kuhinje” prenosimo nekoliko delova