Knjige

Embrion

Mora li to biti da se čovek rodi

Embrionu

Jovan Subotić (Dobrinci, 1817 — Zemun, 1886) je bio doktor filozofije, advokat, srpski pesnik i političar. Pisao je lirske pesme, klasicističke ode i elegije, herojske pesme, romantične epove, sentimentalne pripovetke, kritike, radove iz teorije i istorije književnosti, članke razne sadržine, ogledao se u romanu, napisao opsežnu autobiografiju, uz to je sastavljao antologije, školske udžbenike, dva puta bio urednik Srpskog letopisa. Najviše uspeha je imao sa dramama sa nacionalno-istorijskom tematikom kakve su „Herceg-Vladislav“, „Nemanja“, „Miloš Obilić“ i „Zvonimir“. One su mu donele popularnost kakvu je kod Srba imao još jedino Sterija Popović. Međutim, na osnovu pesme koju donosimo vidimo da je Subotić imao štofa za velikog metafizičkog pesnika. Nažalost, tzv. nacionalni zadaci bili su preči, na štetu književnosti, duha i samog Subotića
Hirošima

Ne zaboravimo Nagasaki

Dan Hirošime

Dan Hirošime je ime praznika-komemoracije 6. avgusta kada se obeležava prva atomska bomba bačena na Hirošimu 1945. To je praznik mira i pacifističkih stremljenja. Istovremeno Dan Hirošime je poetska tema haiku pesnika. Pesnik ovde upotrebljava temu na nov način, u kontekstu nuklearne nesreće u Fukušimi koja se dogodila 11. Marta 2011, želeći da skrene pažnju na kompleksnost fenomena atomske energije
Snowa 01 S

Sanjao sam

Pustinja je za mene

Svijet bez vlastitoga Ja, to bi mogao biti i svijet bez ljudskoga roda. Svijet prije negoli su na njega stupili ljudi. Ili nakon što su s njega opet nestali. U mojoj fantaziji pustinja je slutnja jednog planeta koji više nije nastanjen ljudima. Pritom je, dakako, riječ i o tome da se izbjegne obveza da uvijek budemo ovdje i prisutni, da uvijek moramo biti identificirani. Oslobođenje od drugih, koji su ponekad samo teret u životu. U pustinji sam ovdje, ali nema nikoga tko me gleda, nema zrcala. Stoga nemam ni slike o sebi i na kraju sam oslobođen sama sebe.
Beaa 01 S

U dobru i u zlu

Svatovi

"Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti."
Brakes1

Đavolov rečnik

Nevesta je nekad imala izgleda za sreću

“Đavolov rečnik” započet je u jednim nedeljnim novinama 1881, i nastavio je da izlazi neredovno, sa dugim razmacima, sve do 1906. Te godine je njegov veći deo bio objavljen ukoričen, pod naslovom “Cinikov jezikoslovar”, koji autor nije imao mogućnost da odbije, niti sreće da odobri. Da citiramo izdavače ovog izdanja:"Ovaj pobožniji naslov mu je ranije bio nametnut zbog religioznih skrupula poslednjih novina u kojima je deo dela bio objavljen, što je imalo za prirodnu posledicu da su imitatori zemlju već preplavili desetinama "ciničkih" knjiga - Cinikovo ovo, Cinikovo ono i Cinikovo ono treće. Većina ovih knjiga bile su samo glupe, mada su se neke mogle dodatno pohvaliti i bedastoćom. Udruženim trudom, dovele su reč "cinik" na tako loš glas da je svaka knjiga koja je u naslovu sadrži bila unapred ismejana, još pre objavljivanja."U međuvremenu, neki od spretnijih humorista u ovoj zemlji su se poslužili nekim delovima knjige koji su odgovarali njihovim potrebama, i mnoge njene definicije, anegdote, fraze itd. sada su manje-više ušle u opštu upotrebu. Ovo objašnjenje se ne nudi iz taštine potaknute sitnicama, već da bi se predupredile moguće optužbe za plagijat, što uopšte nije sitnica. Ponovivši svoje, autor se nada da će ga oni kojima je delo namenjeno - prosvećeni duhovi koji više vole suvo nego slatko vino, razum nego osećanja, duh nego humor, čist engleski nego sleng - osloboditi optužbi. Upadljiva, i nadamo se ne neprijatna, osobina ove knjige je i obilje ilustrativnih citata iz dela istaknutih pesnika, od kojih je onaj najvažniji učeni i domišljati sveštenik, otac Gasalaska Džejp, S.J., čiji su stihovi i potpisani njegovim inicijalima. Autor proznog teksta veliki je dužnik oca Džejpa zbog podrške i ljubaznih saveta (Embrouz Birs)
Done82

Ptica je tako dugo ćutala

Smeh

Tadeuš Ruževič, pesnik, pripovedač, autor filmskih scenarija, dramski pisac, polemičar, esejist, već svojom prvom zbirkom pesama stekao je ugled jednog od vodećih posleratnih poljskih pesnika. Ruževič se od prve zbirke odlučio za slobodan stih, na šta se tada gledalo sa neodobravanjem; zlobnici su pesniku prigovarali da je pod uticajem Eliota, što je već bilo neka vrsta denuncijacije. Međutim, veći šok je bilo Ruževičevo pevanje o ratu i pokretu otpora. To je bio krik, optužba. Ruževič je jako uticao na sve mlađe poljske pesnike (Petar Vujičić)
Apop 01 S

Beznačajnost i nemoć pojedinca

Obmana o individualnosti

Ako površno posmatramo, čini nam se da se ljudi prilično dobro snalaze u ekonomskom i društvenom životu; ipak, opa­sno bi bilo predvideti da se duboko ispod te utešne spoljašnosti krije nesreća. Ako život, zato što se ne proživljava, izgubi svoje značenje, čovek pada u očajanje. Ljudi ne umiru mirno od fi­zičke gladi; oni ne umiru mirno ni od psihičke gladi. Ako gle­damo samo ekonomske potrebe "normalne" osobe, ako ne uvi­đamo nesvesnu patnju prosečne automatizovane osobe, ne uspe­vamo da uvidimo ni opasnost kojom našoj kulturi preti njena ljudska osnova: spremnost da se prihvate svaka ideologija i svaki vođ ako on samo obećava uzbuđenje i nudi političku struk­turu i simbole koji navodno osmišljavaju i sređuju život poje­dinca. To očajanje ljudskog automata plodno je tle za političke ciljeve fašizma.
Labudis 01 S

Odjeknu li cestom korak nepoznata stranca

Noć u provinciji

Sve je gluho. Potom opet lavež počima./ Psi laju. Laju bijesno, bezumno i suludo,/ psi laju glupo, krvavo i uludo/ na sve što se krene: na svjetiljke, na glasove i sjene
Hitler

Vi što opevate Hitlera!

Pisma o pročitanom

Čak kad bi Hitler zemlju učinio nepodesnom za življenje time što bi je osvojio, ne bi mogla da opstane nijedna pesma koja njega opeva
Fernando Pesoa

Poezija Alvara de Kampuša

Odlaganje

Već imam nacrtan plan; ali ne, danas ne crtam planove, sutra je dan planova. Sutra ću sesti za stol da osvojim svet; ali svet ću osvojiti tek prekosutra
Start

“Luksuzne lutke” i lokalni mangupi: Rodna paradigma

Fotografije obnaženih žena u vreme socijalizma

Na osnovu analize časopisa Start od 1969. do 1981. godine istražujemo fenomen objavljivanja fotografija obnaženih žena u medijima tokom socijalizma i njihovu vezu kako sa konzumerizmom, tako i sa političkom i društvenom emancipacijom
Floww 01 S

Kada bi ona umrla

Odrešene ruke

Tadeuš Ruževič, pesnik, pripovedač, autor filmskih scenarija, dramski pisac, polemičar, esejist, već svojom prvom zbirkom pesama stekao je ugled jednog od vodećih posleratnih poljskih pesnika. Ruževič se od prve zbirke odlučio za slobodan stih, na šta se tada gledalo sa neodobravanjem; zlobnici su pesniku prigovarali da je pod uticajem Eliota, što je već bilo neka vrsta denuncijacije. Međutim, veći šok je bilo Ruževičevo pevanje o ratu i pokretu otpora. To je bio krik, optužba. Ruževič je jako uticao na sve mlađe poljske pesnike (Petar Vujičić)
Astruj 01 S

Imaj hrabrosti da se služiš sopstvenim razumom

Šta je prosvećenost?

Ako se sada postavi pitanje: da li mi danas živimo u prosvećenom dobu, onda odgovor glasi: ne, ali sigurno u dobu prosvećenosti. Da ljudi, kako sada stvari stoje uzete u celini, budu u stanju, ili da u njega ikad mogu da dođu, da se u religioznim stvarima bez vođstva drugog sigurno i dobro služe svojim sopstvenim razumom, od toga smo još vrlo daleko. Ali da se njima sada ipak otvara polje da sebe u tome učine slobodnima, i da smetnje sveopštoj prosvećenosti odn. izlasku iz njihove samoskrivljene nezrelosti postepeno postaju manje, o tome ipak imamo jasne nagoveštaje.
Zakrp 01 S

Čitanje poezije

Ako me zaboraviš

Ali/ ako svaki dan,/ svaki sat,/ pristaneš da mi budeš sudbina/ s neumoljivom slašću,/ ako se svakoga dana popne/ jedan cvet do tvojih usana tražeći me/ o ljubavi moja, o moja/ u meni se sva ta vatra ponavlja
Crnjanski

Pantologija novije srpske pelengirike

Crnjanski postao drvo, a Ujević guverner Narodne banke

Samo za sutkinju Vesnu Sekulić i pesnikinju Radmilu Lazić donosimo mali izbor iz “Pantologije novije srpske pelengirike”, tačnije iz “Pomenika za 1922. godinu” u kojem ovaj navodni parodičar ruži, vređa, zlostavlja i nanosi silne duševne boli jugoslovenskim piscima, bez ikakvog ustuka i zazora. Još jednom ukazujemo na Vinaverov zulum koji je prošao nekažnjeno, te sudijskoj pažnji preporučujemo čitanje svih izdanja “Pantologije”, skupa s “Alajbegovom slamom”. Smrt parodiji, sloboda lezionoj sposobnosti i načelu proporcionalnosti!