Knjige

Antic 01 S

Postoji jedan neverovatan gad

In memoriam

Kad sam ja na primer skočio sa Petrovaradinske/ Tvrđave/ On je uskakao u đačke/ čitanke/ Kad me je doktor Savić lečio od alkohola/ On se pravio kao da ima neke veze sa filmom
Aaajo2

Klonula od trotoara

Marizibil

Osudila se na put zao/ Radi makroa/ rumenoga/ Što uvek mirisaše kao/ Beli luk On iz šangajskoga/ Bordela/ nju je izvukao
Beket 01 S

Tekst nizašto

On je taj koji mene napušta

Ove večeri, kažem ove večeri, a možda je i jutro. I sve ove stvari, ali koje stvari, sve vezano za mene, ne želim više nikada negirati njihovo postojanje, ne pronalazim više smisao u tome. Ako priroda jeste možda su i ptice i drveće, oni idu zajedno, voda i zrak, kako bi svijet mogao nastaviti da se kreće, nije važno da saznam detalje, možda sjedim ispod palme. A možda je ovo soba, sa namještajem, sa svime što uslovljava jedan udoban život, tama, zbog zida koji se vidi kroz prozor. Šta ja zapravo radim, govorim, činim da moje izmišljotine govore, ali to mogu biti samo ja.
Aatra 04 S

Priče sa Kolime: Voz

Strašna čovekova snaga da zaboravlja

Šalamovljeve Priče s Kolime su zasigurno nešto najsurovije napisano u književnosti, zato što ne ostavljaju nijednu nadu i nikakav izlaz. Šalamov je nemilosrdan prema čitaocu, piše Andrej Sinjavski, onoliko koliko je život bio nemilosrdan prema njemu. Rekavši da su redovi za sapun malo duži i da Bunjin možda ipak nije toliko loš pisac, uhapšen je i sproveden na Kolimu, posljednji krug gulagovskog pakla, gdje će ostati dvadeset i sedam godina. Vođene sigurnom rukom pripovjedača koji govori kao da je već mrtav, njegove priče su svedene samo na pitanje kako preživjeti, i da li uopšte preživjeti, u svijetu u kome svi umiru. Osuda staljinizma kod Šalamova ostaje uvijek s onu stranu njegovih priča koje donose uredno i vješto naredane stravične događaje sve do potpune, mirne i zaokružene pomirenosti s bolom, osvijetljenim najčešće u krajnjim ironičnim poantama. U tim pričama nema oslobođenja kroz patnju, nikakvog olakšanja, a sa izostankom mesa i hljeba, u doba Velike izgladnjelosti, nestaju i sva velika osjećanja i utjehe. Shvatali smo da život nije ništa gori od smrti, piše Šalamov, i nismo se bojali ni jednog ni drugog. Nakon ovih priča nećemo više graditi kule u vazduhu. Ali znajući dubine zla, kaže Sinjavski, možemo još pokušati živjeti.
Asil 06 S

Razgovori sa rumunskim kraljem pomoću telefona ugrađenog u glavu

Kako smo upoznali zanat luđački

Ujak je doveo gospodina Vasiljevića, koji je pred svima počeo da razmišlja pomoću kefalona, tajne grčke supstance. Gospodin Vasiljević objasnio nam je kako razgovara sa rumunskim kraljem pomoću telefona ugrađenog u njegovoj glavi. Deda ga je pitao: "Je l' to vama često!" Gospodin Vasiljević objasnio je na kraju sve o bifurkaciji Patagonaca, a onda mi je pomogao da resim kvadrat nad hipotenuzom, vrlo lako. Tata je rekao: "Čudna stvar, pametan čovek dok priča iz oblasti matematike, a čim pređe na nešto drugo, sve ispadne bez veze!"
Djava 01 S

Stenogram đavolove metafizičke konferencije za štampu

Zašto više ne verujete u mene?

Potrudite se da se, barem za časak, usredsredite na ono što je najsvakodnevnije, najopštije, a što je u vašim očima izobličeno zbog krivog stakla filozofskog jezika. To je dovoljno. I ugledaćete mene. Ugledaćete me bez čuđenja, i učiniće vam se da ste me oduvek poznavali, uprkos vašim doktrinama, ukazaće vam se poznato, prisno lice, iako ga istinski vi¬dite prvi put. Poneće vas bliski i hladni polet sile o kojoj ne želite da pamtite, iako na dnu vašeg mozga, zaglušeno metafizičkim treskom, potiskivano u ništavilo i ugaženo, tinja neuništivo znanje o njoj. Razorna snaga koja ne želi ništa drugo osim sa¬mog razaranja. Svuda je susrećete i njeno prisustvo osećate iz dana u dan — u svim porazima i greška¬ma, u okrutnosti i smrti, u usamljenosti i u neispunje¬noj želji. Susrećete je licem u lice, najprisutniju — ne tamo gde vlada razumno razaranje, gde su okrut¬nost i zlo samo oruđe, nego baš tamo gde su okrut¬nost i zlo sami sebi cilj
Brodski

Obavezna lektira: Prust, Kafka, Muzil, Fokner, Platonov i Beket

Za kim zvoni okrunjeni zvonik

Nijedna knjiga se nije pojavila u izlogu s prilepljenim obaveštenjem na koricama: ovo je trećerazredni roman, njemu je do Muzila i Prusta kao do lanjskog snega. Ipak je teško sve te optužbe za podvale upućivati isključivo tržištu, pošto u umetnosti ne stvara ponuda potražnju, već obrnuto. Glavni krivac je sam savremeni autor, onaj koji tako škraba svoj roman kao da nijedan od ove šestorice - a ja sam spomenuo samo šestoricu - nikada nije ni postojao, i kao da jedino on popunjava estetički vakuum. U izvesnom smislu on i piše u njemu i u krajnjoj liniji uveličava njegov obim. On - ne, oni - delaju na osnovu činjenica svog fizičkog prisustva, svoje očigledne nesumnjive fizičke stvarnosti, koja za njih znači mnogo više od svih književnih dostignuća u prošlosti i još nedavno - dok je Beket bio živ - i u sadašnjosti
Ratt 05 S

Jugoslovenski tagovi: U ime boginje Nacije

Danak u krvi, novcu i nekretninama

Nacija - to je permanentni rat koji jugoslovenska ideja (zbog političkih izopačenja naci¬onalnih tagova unutar nje same) nikada nije mogla smiriti. Taj je rat kod nas bio samo lažno discipliniran komunističkim mirom (što je, ipak, po Eugenu Finku, "zabrana smrti"), ali su upravo u njemu maskirani tagovi dogurali do najviših hijerarhijskih mjesta, i u trenutku istorijske šanse za novi zov Nacije, za fašizam (po Finku, "očitavanje smrti"), oni su izišli iz svojih zakletvenih pratmina - iz kojih izranja i boginja Kali, ne kao Primavera, već kao žderačica leševa - i udarili savremenom ratnom tehnikom, ipak, amuletno, još uvijek koristeći nož za kasapljenje, na sve što je bilo jugoslovensko, što se nije odazvalo zovu boginje Nacije
Munnas 07 S

Oblaci nekažnjeno prelaze granicu

Psalam

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena (Petar Vujičić)
Horoskop

Zadavljene misli

Pluton mi je u drugoj kući, a Miki i Šilja se igraju u dvorištu

Popularna voditeljka je upravo završila sa snimanjem svog privatnog porno filma. Očekuje se da će joj film biti ukraden sredinom narednog meseca.
Kiss 01 S

Po onim dvorima pustim

Sfinga

Smijeh i plač — na dnu svojih grudi;/ Sad veselo plače, sad tužno se smije:/ Roj sanja minulih budi./ Pod stablima idem u bijelu noć,/ I lutajuć onuda stigoh/ Na čistinu neku, gdje zamak je krov/ Visoko k nebesima digo./ Okna na njemu su zaprta; svuda/ Tišina u sjenama gustim
Kansuke 02 S

Skica prošlosti (10)

Te daleke oči

Dok ovo pišem, svetlost se menja; jabuka postaje živozelena. Ja odgovaram — kako? A zatim krešti mala sova. Još jedan odgovor. St. Ajvz, da skratim opskurni niz misli, o drugom glasu ili glasovima i o njihovoj povezanosti sa umetnošću, sa religijom; figurativno bih mogla da izreknem šta pod tim razumem zamislivši sebe kako plovim u elementu koji sve vreme odgovara stvarima za koje nemamo reči — izloženi nekom nevidljivom zraku; ali umesto da se trudim ovde to da izrazim, da analiziram treći glas, da otkrijem da li su »čista zadovoljstva u vezi sa umetnošću, ili religijom«: da li govorim istinu kad vidim sebe da neprestano hvatam šapat tih glasova u svoja jedra i laviram tamo-ovamo u svakodnevnom životu, kako im se predajem — umesto toga, ja samo beležim ovaj uticaj, slutim da je od velikog značaja, ne mogu da nađem način da proverim njegovu moć nad drugim ljudima; pa tako ovde podižem prst, signalizirajući da je tu vena koju kasnije treba razviti.
Mores 03 S

Šta su htele smešne gajde smisla

More

Od prvoga svog dana ovaj pesnik nije prestajao da svedoči o nemogućem kao jedino mogućem životu. Svakako, to dozivanje nemogućeg jeste nadrealističko osporavanje datog oblika sveta, koje će pamtiti Remboovu misao, kao munju bačenu u susret modernome duhu, a ne samo modernoj poeziji: “Mi živimo u nemogućem svetu”, ali nemogućnost Matićeva ima i jednu drugu osnovu, onu koja je u njegovome pragmatizmu, sa samih početaka njegove duhovne pustolovine (...) Postojim, ali mogao sam i da ne postojim. Nije zato u smrti izvor užasavanja za ovaj duh: već je užas od ove mogućnosti našeg nepostojanja, ono “belo ćutanje dece što se neće nikad roditi”,s a što se produžava kroz nas, ovom svešću o našoj nenužnosti, ovom neubeđenošću u sopstvenu stvarnost, koja čini sumnjivim svaku našu tvrdnju i svaku našu rečenicu (Radomir Konstantinović: Biće i jezik)
Gomm 03 S

Naš umetnički život odvija se u atmosferi večne laži

Dosta je bilo klečanja pred poezijom

Učestvujemo u koncertu ili pesničkom recitalu sa stanjem duha koje nas manje-više prati u bogosluženju. Učestvujemo u božanskoj aktivnosti i sama ta činjenica podmiruje našu želju za sublimacijom. Tako reći, nemoguće je shvatiti savremeni stih koji nismo detaljno prostudirali, jer je tih stihova mnogo i niko to sebi ne postavlja kao zadatak. Stoga, naše divljenje je ukazivanje mnogo veće časti nerazumljivom i neprihvatljivom nego znak stvarnog razumevanja. Pesnik je sveštenik koji deklamuje stih, dopunjuje obred; i mi dopunjujemo obred, klečeći pred poezijom
Cossmo 04 S

Svedočanstvo pod zvezdama

Iz atomskog jezgra rodiće se besklasno društvo

Duga je, beskrajno duga, kolona kojom se, sporo, krivudavo, kreće čovečanstvo ka svome ostvarenju, ka svome pravom smislu. Na tome putu, na tome maršu, koji je već prošao kroz tolika iskušenja, tolike poraze i tolike pobede, a kojim je ipak tek sasvim mali deo ogromnog prostranstva saznanja osvojen, svakim korakom, uprkos svim prividnim i stvarnim zastojima i i trzajima unatrag, obogaćuje se, izgrađuje se ljudska svest. Nose je sobom ljudi, u toj neizmernoj koloni koja kroz hiljadugodišta nadire i raste, nose je sobom kao misao bez kraja uvek drukčiju i uvek istu, kao svoj lik bez konačnog lika, kao misao da čovek može i zato mora da nađe svoj smisao i svoju muziku, da ispuni i prevaziđe sebe, uprkos svemu što mu stoji na putu, da mora i može da nametne anorganskoj prirodi gospodstvo svoje svesti, svoga sna, svoje radinosti i svoga pevanja, svoje osvojene besmrtnosti, da kao smrtno biće može biti ravan bogovima. Čovek