Knjige

Flowers

Read on: Milena Bogavac, Ljubav se nosi u tri... (Čarobna knjiga, 2016)

Ljubić koji ne vredi čitati

Roman "Ljubav se nosi u tri..." ne poseduje nijedan kvalitet zbog kojeg bi ga neko pročitao i to su loše vesti, ne za mene, nego za ovdašnju književnost. Naime, izvestan je nedostatak mlađih autorki, gotovo da se na prste mogu naborajati. Kada neko ko bi po obrazovanju trebalo da bude u stanju da napiše makar prosečan narativ, ovako omane, onda stvari dobijaju gotovo zabrinjavajuće razmere. Svakoj literaturi potrebni su autentični ženski glasovi, ne samo zbog rodne ravnopravnosti, niti zbog procenata koje nameće EU, već zbog toga što oni donose nešto novo i značajno, perspektivu koja je društvu neophodna, a patrijarhalnom poput našeg posebno
Dubrovnik

Ivan Radovanović: “Dubrovnik”

Naoružana prostota

Autor knjige “Dubrovnik” uspeo je, u kratkim rečenicama, preciznim potezima, jasnim izrazom, da utka izgled društva pre rata, jugoslovensku lažnu idilu, da čak nagovesti, uz pažljivije čitanje, da je taj lažni mir slutio na nešto što neće na dobro izaći. I sve to kroz sasvim lična sećanja, nepretenciozno, pišući o tako bazazlenim stvarima kao što su porodična letovanja u Cavtatu. I bele sandalice, kratke pantalone i užareni pesak na crno-belim fotografijama naših detinjstava… (iz recenzije Milka Štimca u “Ekspresu”)
Aalic 03 S

Sinan Alić: Naprijed u srednji vijek (PrintCom, Tuzla, 2016)

Tekstovi koji podsećaju na budućnost

Knjiga Sinana Alića predstavlja "literaturu surove stvarnosti", u kojoj autor ukazuje na zločine i zločince sa svih strana; na "otrežnjenje" glumca Emira Hadžihafizbegovića, angažmane reisa Mustafe Cerića, vladike Vasilija, laži srbijanskog tužioca Vladimira Vukčevića. Na srpske zločine na Crnom vrhu, za koje se "ne može amnestirati ni sam bog", kao ni na drugoj strani, gde "izvršitelji slobodno šetaju"
Aacata3

Read on: Svetislav Basara, Andrićeva lestvica užasa (Laguna, 2016)

Roman koji se čita i prepričava

Roman „Andrićeva lestvica užasa“ najmanje je zaslužio da se nađe u užem izboru za Ninovu nagradu. Zbog čega nije, sad više nije bitno, neka o tome mislie oni koji su odlučivali. Činjenica je da će on, za razliku od svih romana koji su se tamo našli, biti čitan i prepričavan sasvim je dovoljna. Basara je svakako u kreativnom zanosu koji ne mari za nagrade i priznanja, a publika s nestrpljenjem očekuje njegovo sledeće ostvarenje
Aafoo 01 S

Vladimir Jovanović: Malo nam za sreću treba

Groblje slonova

Glavni junak romana “Malo nam za sreću treba” Miloš Кrstić je „jedan od nas“, nezaposleni ulični filozof opšte prakse, na pragu pedesetih, bivši panker, neobavešteni optimista i neprilagođeni tragač za hepiendom. Rodni grad mu izgleda neprepoznatljivo, najbolji prijatelj mu je na rubu nervnog sloma, za roditelje je još uvek jedno veliko dete, a žena i ćerka se trude da ga razumeju, čak i kad se istetovira ili počne da piše tekstove za narodnjake. Prenosimo odlomak iz romana “Malo nam za sreću treba” Vladimira Jovanovića
šizofrenija

Read on: Barbara Matejčić: Kako ste? (Heinrich Boell Stiftung, 2016)

O šizofreniji i drugim demonima

„Kako ste?“ je izvanredna knjiga. Ne samo poučna, ne isključivo potresna nego najpre potrebna. Tekst koji bi trebalo da se čita javno, često i gorljivo, da uđe u školske programe kako bismo shvatili u kakvom zapravo društvu živimo i koliki je raskorak između onoga što kažemo da jeste i onoga što se odista događa. Naravno da se na ovim prostorima situacija neće uskoro promeniti, ali ne smemo da dozvolimo da nas to obeshrabri – šest junakinja i junaka ove knjige svakako nije
Trumppe2

“Poezija” Donalda J. Trampa

Pametan sam, mnogo sam pametan

Pre nekoliko meseci, izdavačka kuća HarperCollins objavila je knjigu “Bard of the Deal: The Poetry of Donald Trump”, zbirku pesama kreiranih iz Trampovih intervjua, govora, tvitova ili tv gostovanja. Autor ove urnebesne zbirke, Hart Seely, novinar i humorista, proveo je dva meseca provlačeći se kroz 30 godina javnih nastupa D.J. Trampa, što je rezultiralo sa gotovo 200 pesama koje se tematski bave Trampovim izjavama o ženama, Muslimanima, Meksikancima, Bogu, smislu života, novcu, Americi, kosi, i, najviše o njemu samome…
Apokri1

Nemanja Jovanović: Milka zbogom, vidimo se sutra (Partizanska knjiga, 2016)

Čovek u podstanarskom mraku

Seksualna želja Jovanovićevog junaka je poriv za bilo kakvom vrstom bliskosti. Kada god poseže za njom, ona njegov osećaj nepodobnosti u svetu samoprezira pojačava do granica nepodnošljivosti. Iako svestan gde i pred kim se nalazi, on prostitutku pita da li joj se sviđa. Potreba za sagledavanjem sebe tuđim očima ovde kulminira. Takođe i potreba za autentičnom emocijom, autentičnom i u smislu požude, dakle, nečega što bi ga učinilo da se oseća živim
Kombinatke

Ana Hofman: Novi život partizanskih pesama (Biblioteka XX vek, 2016)

Kombinatke, hor bunta i otpora

“Novi život partizanskih pesama” daje jedan temeljit pregled i analizu pitanja promišljanja antifašističkog naslijeđa, s posebnim osvrtom na potencijal horskog udruživanja. Tačnije, promišljanje hora kao simbiozom muzike spojenog tijela, sa mogućnošću prenošenja emancipatorske, političke i antifašističke poruke. Ana Hofman, čini se, uspijeva čitaocu jasno razlučiti koje su to pozitivne strane ovakvog udruživanja, te na izvjestan način ova knjiga poziva na koherentniji i otvoreniji otpor opštoj fašizaciji evropskih, pa tako i postjugoslovenskih društava
Bracca14

Elektronička špilja: Vijest, manje važna

S prozora u svijet pogled je uvijek ograničen

Ponekad je dobro ne biti vijest. I shvatiti da postoje vrijedne vijesti i značajne informacije za kojima moramo sami tragati. Pogotovo kada su u pitanju djela kulture i estetske vrijednosti. Samo takav, znatiželjan duh sazna za one čija djela, nažalost, nisu ni u vijestima ni u emisijama iz kulture. Sazna za filmove Sergeja Paradžanova (koji je bio toliko svoj da nije mogao imati sljedbenika) i Alekseja Balabanova, za poeziju Endrea Adyja i Fernanda Pessoae, za slikarstvo Dimitrija Popovića i Safeta Zeca. Sazna za još mnogo drugih sjajnih a nedovoljno poznatih djela i umjetnika. Samo takav duh otkrije veliki svijet, kojega nema u dnevnim vijestima niti u domaćim emisijama iz kulture; samo takav duh za sebe otkrije nepokriveni svijet djela velike umjetnosti, svijet koji je izvan interesa velikih medija, a izvan je njihova interesa jer od njega nemaju koristi, ne prodaju njegove proizvode, ne donosi im prihod. A o prihodu oni brinu mnogo više nego o kulturi i umjetnosti, čak i onda kada o njima govore
Enter1

Potresna ispovest tipke na tastaturi Vladimira Kecmanovića

Jadi mladoga Entera

Ugledni pisac Vladimir Kecmanović neguje specifičan prozni stil koji bi se mogao nazvati enterizmom. Čim napiše jednu rečenicu, Kecmanović odmah lupi enter, pređe u novi red i nastavi gde je stao (pod uslovom da se seti). Ovakav način pisanja ima vrlo praktičan smisao: tekst koji bi mogao u regularnom prelomu da stane na 50 strana, pomoću enterizma naraste i do 100-150. Tako se kratka priča lako pretvara u pripovetku, a pripovetka u roman. Lepo se pisac dosetio, ali to je izazvalo ozbiljne posledice na njegovom laptopu. Redakciji XXZmagazina javio se nesrećni Enter sa Kecmanovićeve tastature da nam se izjada. Njegovu tugovanku sa elementima žalopojke prenosimo u celosti
Dadda2

Portreti: Lista nestalih pisaca (2)

Vodnici dadaističke čete

Politika književnog kanona na ovim prostorima uvek je bila takva da nije bilo mesta za apartne, inokosne pojave koje štrče i prkose dominantnom kulturnom modelu. Jalovi profesori književnosti i ostali državni činovnici na kulturnom polju dobro su se potrudili da neki pisci budu zaboravljeni ili bar zanemareni i gurnuti na marginu. Ovo je mali pokušaj da se od zaborava otrgnu skrajnuti, marginalizovani, odbačeni pisci čija su dela i danas življa od tomova nagrađivanog bofla kojim nas književni sistem zasipa iz dana u dan
Dvojnik

Read on: Andrej Nikolaidis, Mađarska rečenica (OKF & Buybook, 2016)

Svet je neprijateljsko mesto za većinu

"Mađarska rečenica" je duboko potresan roman, bez obzira na Nikolaidisovo spisateljsko umeće da se izvlači iz melodrame kao žanra. Njegova uznemirujuća moć leži upravo u tome što nastaje u svetu i opisuje ga onakvim kakav je bio, jeste i biće zauvek – neprijateljsko mesto za većinu i rajska planeta za manjinu. Ovaj problem ne može da se reši kroz književnost, ali ona je dužna da na njega ukazuje na sebi svojstvene načine, da viče iz sveg glasa "Car je go", čak i kada je okružena ljudima koji ništa ne žele da vide, a još manje da čuju
Siorann2

Emil Sioran: O nezgodi biti rođen

Depresivce treba dobro izdevetati

Što se Tereza Avilska u svojim Zasnivanjima toliko dugo zadržava na melanholiji, to je zato što je smatra neizlečivom. Lekari, kaže ona, ništa joj ne mogu, a predstojnica nekog manastira, u prisustvu te vrste bolesnika, ima samo jedan izlaz: udahnuti im strah od autoriteta, pretiti im, zastrašivati ih. Metod koji uzdiže svetica još uvek je ostao najbolji: sučeljeni sa nekim "depresivcem”, dobro osećamo da bi jedino bio efikasan udarac nogom u tur, šamarčina, dobro ga izdevetati
Done32

Nelagode u ljudskom mnoštvu

Juriš u srednji vijek!

Tonu danas moji preostali prijatelji u molitvi, nirvana se mota oko njihovih glava. Smirena praznina, naizgled ukroćeno bjesnilo, uspavana savjest, dokazana lojalnost. Zaklinjanje za mnoštvo, umiren strah od smrti, rascvjetana nada. Beskrajna samoživost. Intermezzo samouvjerenih, nehaj neukih, inat učenih. Marionete danas osluškuju najavljena obećanja sa druge strane života, ti se moraš skloniti. Budi uviđavan i ćuti, koga ti možeš pozvati na uljudnost od gomile koja se sabila u ekstremno zajedništvo. Kreni od njih prašnjavom džadom, pohitaj na svoje brdo, zar ne čuješ iza sebe režanje kerbera