Knjige

Faffa 06 S

Ustaju generali i lajanje se ori

Priča

Generali grme: "Sire, ta valja! Novac je naš/ od zvona za sahrane./ Nek sunce, što ne zalazi u tvome carstvu, baš/ nigda drugom ne grane!"...
Kovin

Samosijek: Onima koji ostaju

Portret ubice u mladosti

Od vreline kad mu dođe, i upadne u podobije, tad može sve da zbriše, da popali sve i pobije. O ukoljicama je razbijao stereotipe, nož moralnog kompasa
Mejso1

U radosti ogroman

Srećan sam

Građanine,/ vi ste, umorni od čekanja,/ neko bi me/ od vas rado izgrdio./ Ne uzbuđujte se,/ priznajem,/ bez kolebanja,/ duvan sam/ danas/ ostavio.
Ttoo 01 S

Stavila sam pčele u usta

Sanjajući grudi

Grudi koje sam upoznala u ponoć/ sada kucaju u meni kao more./ Mama, stavila sam pčele u usta/ da bih se suzdržala od jedenja,/ ali ipak nije pomoglo...
Faffa 05 S

Rani jadi

Dečak i pas

Nasrtali smo jedni na druge kao seoski džukci, ali smo očnjake prekrivali velurom, a kandže smo držali u šapama, kao kame u futroli.
Faffa 04 S

I evo me na sudu lišća

Iskušavanje realnog

Evo me osuđenog zbog neznanja,/ zbog dosade, zbog nemira,/ zbog nepomičnosti./ Mudrosti ispisane na jeziku jezgra
Koude 06 S

Nebeski proleteri

Izveštaj iz raja

Boga gledaju malobrojni/ on je samo za one iz čiste pneume/ ostali slušaju izveštaje o čudima i potopima/ jednom će Boga gledati svi/ kada će to nastupiti niko ne zna
Sergg 01 S

Otišli ste, što se kaže, na svet drugi

Sergeju Jesenjinu

Na dan bi ste po sto stihova pisali,/ Zamorno i dugo k’o Doronjin./ A ja mislim da se to oseti,/ Na sebe bi ste još pre digli ruke./ Bolje je od vodke umreti,/ Nego od dosade puke!
Kajgana

Beleške iz Moneove kuhinje (9)

Kajgana i penušavi omlet

Službeni glasnik objavio je knjigu “Beleške iz Moneove kuhinje” koju je napisala Kler Žoaj. Divna sećanja na život Alise i Kloda Monea u Živerniju, u njihovoj kući s dušom, okruženoj raskošnim vrtom. U knjizi se nalaze stare porodične fotografije, skoro 200 recepata i beležaka za jela koja je Mone voleo, prava svedočanstva autentične gurmanske prošlosti, fotografije rekonstruisane porodične atmosfere i različitih jela, uz predgovor, mnogi kažu, najvećeg svetskog kuvara, Žoela Robišona, koji je prilagodio sve recepte, tako da njihova priprema ne predstavlja teškoću. Uzbudljiva knjiga koja otkriva izuzetnu ličnost Kloda Monea, slikara koji je želeo da naslika način na koji ptica peva. Iz knjige “Beleške iz Moneove kuhinje” prenosimo nekoliko delova
Bolnic 09 S

Putuje soba, putuje pokućstvo trulo

Gospođa u posjeti kod bolesnog djeteta svoje sluškinje

Tu na rubu postelje, u krznu, ljubazna, draga,/ Gospođa strana, tiha, s kretnjama voštanim, blaga./ Njeno se bijelo lice miče u sjaju na svijeći./ Bolest je ponijela sobu ko sivo oblačno jedro i soba plovi ko lađa
Nocna1

Ti si me učinila predmetom šale žive

Podala ti se zato što mi se svetila

O luda mene, pet godina ti bijah ropski vjeran./ Al jednom, kad te obuzme samoća i bijeda,/ zazivat ćeš moju ljubav proigranu,
Stalli 02 S

Artur Kestler: Autobiografija (7)

Varvarska uvertira za sreću

Novine su po pravilu donosile fotografije nekih mladića što se u svako doba smeju i u svako doba stežu steg ili živopisne slike nekih staraca iz Uzbekistana, večito osmehnutih i večito zanetih učenjem azbuke. Ni jednog jedinog slovca o gladi, o epidemijama tifusa, o čitavim selima što izumiru; u novinama, recimo, nije ni pomenuta činjenica da u Harkovu vlada nestašica struje. Na taj način život nam je dolazio poput neke prazne opsene; u novinskim stupcima kao da je bila reč o nekoj drugoj, dalekoj zemlji s kojom naš svakodnevni život nije imao nikakve dodirne tačke. Ogromna zemlja bila je zaogrnuta pokrivačem tišine i niko izvan uskog kruga posvećenih nije bio u stanju da stvori suvislu sliku situacije.
Vitold Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: Odgovor Emilu Sioranu (2)

Svaki pisac je stranac u svojoj zemlji

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovg kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Srebrenica S

Strašna je tišina ovdje

Šetnja Srebrenicom

U svijetu koji nas okružuje, to nam je potpuno jasno, za poeziju ima sve manje mjesta, ali Farukova pjesma o Srebrenici malo je remek djelo i najtoplije je preporučujemo.
Brakes1

Koliko sutra, konačno, nekud ću da se denem

Crv što omegu naziva svojom vernom slikom

Miodrag Stanisavljević je jedan samosvojan čovek i osoben glas u srpskoj poeziji. On već četiri decenije ispisuje prepoznatljive stihove, poeziju i drame za decu, filmsku i pozorišnu esejistiku, i u poslednjih desetak godina komentare na naša društvena zbivanja u listu Republika. No i pored vrhunskih književnih rezultata koje ostvaruje desetljećima, on nije postao miljenik književne kritike. Njegova višeslojna poezija oduvek je tražila tumače, a znamo, kritičari ne vole da se udubljuju (pisao Ibrahim Hadžić)