Knjige

Chess 01 S

Izum i otkriće

Prašuma Mogućih Svetova

Uzevši Univerzum kao datost, sva čovekova ostvarenja i izumi bili bi, kao i partije u tom Velikom Šahu, otkrića u nekoj Velikoj Prašumi
Stephen King S

O romanima "Carrie" i "Isijavanje"

Kraljevstvo za Kinga

Od ranog djetinjstva, Stephen King je spoznavao u kojoj mjeri strah počinje ovladavati našim ponašanjem. U knjizi eseja Danse Macabre opisuje osjećaj koji je zavladao njime 1957. godine. Tada Sovjetski Savez uspješno šalje Sputnik u orbitu. U njemu se javlja neki strah i uviđa je da nije sve tako lijepo kao što se njemu predočuje. Amerikanci su dotad bili 'dobri momci', prvaci u svemirskoj trci, no više nije tako. Piše: 'Bio je to kraj slatkog sna… i početak noćne more.'
Artur Rembo

Nevidljivom rukom ubijaju mučki

Zaseli

Po svedočenju Verlena, Rembo je ovu pesmu napisao da bi se narugao bibliotekaru iz biblioteke u Šarlevilu, čiju je ljutnju izazivao zahtevajući od njega mnoštvo knjiga, među kojima i mnoge “stare i retke naučne knjižurine”, primoravajući ga na taj način da se stalno diže sa stolice na kojoj je “zaseo” (Nikola Bertolino)
Vladimir Majakovski

Jednoipooki strelac: Šamar vladajućem ukusu i Ribnjak sudija (1)

Sudarile su se fizika i metafizika

Službeni glasnik objavio je knjigu Benedikta Livšica “Jednoipooki strelac”, neku vrstu privatne istorije ruske avangarde. Prevoditeljka ove knjige Milica Nikolić kaže: “Godine 1933. Livšic je štampao značajne ‘teorijske memoare’ Jednoipooki strelac, koji nisu samo prvi pokušaj sistematskog izlaganja istorije futurizma i njegovih teorijskih postulata, već i dragoceni dokument o nastanku moderne umetnosti u Rusiji i Evropi, s akcentima na obrazlaganju njene estetike i ideologije. Zbog toga su ovi memoari i nazvani teorijskim, a pojedine stranice gotovo i ne liče na žanr kojem pripadaju, već na celovito i sistematsko teorijsko zaključivanje”. Iz Livšicove knjige prenosimo četvrtu glavu u nekoliko nastavaka
Anton Pavlovič Čehov

Stvaralaštvo iz ničega: Anton Pavlovič Čehov (3)

Na kobnoj granici koja deli čoveka od večne tajne

O čemu god da započnete razgovor sa Čehovljevim junakom, on ima isti odgovor na sve: niko ništa ne može da me nauči. Vi mu nudite novi pogled na svet, ali on još od prvih reči oseća da se sve svodi na pokušaj da se na novi način rasporede stare cigle i kamenje, i nervozno, često grubo, on od toga okreće glavu. Čehov je veoma pažljiv pisac. On se plaši javnog mnjenja i ima obzira prema njemu. Ali ipak, kakvo neskriveno gađenje on ispoljava prema prihvaćenim idejama i pogledima na svet. U „Dosadnoj priči“ on makar ne odstupa od pristojnog tona i početnog stava. Kasnije on odbacuje sve predostrožnosti i umesto da prekoreva sebe što ne može da se pokori opštoj ideji, on otvoreno negoduje i ismeva je
Adžanta pećine

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Adžanta (2)

Drevne budističke pećine: Rođeni smo iz zadovoljstva i sazdani od radosti

Adžanta nam tako omogućava da menjamo pogled na geografiju i istoriju sveta. Migracije naroda (i njihovih ideja) idu drugim putevima, a ne onim na kojima ih obično pratimo. Pogledi ljudi okreću se ka Istoku, gde se nalazimo, ogoljenost duha sučeljava se s obiljem slika, a tmina prvobitne pećine sa svetlosnom igrom boja
Autoportret

Pohvala putovanju: Igra sa Rembrantom

Slikar koji je samog sebe pratio u ništavilo

Službeni glasnik objavio je knjigu iz ostavštine Radomira Konstantinovića “Pohvala putovanju” koju je priredila piščeva udovica Milica Konstantinović. To je priča o šestomesečnom putovanju kroz Evropu na koje su Kaća Samardžić i Radomir Konstantinović krenuli u proleće 1962. godine. Itinerer: Beč–Hamburg–Amsterdam–Brisel–London–Pariz–Provansa–Italija–Švajcarska. „I daleko je blisko, pa i dugačka putovanja prebrzo prolaze. Nadam se da vam je lepo i želim da znate da lepšega nema“, piše im u pismu Oto Bihalji Merin. Bila je ovo i jedna vrsta putovanja kroz umetnost, pa su se u knjizi našli i eseji o Rembrantu, Mirou, Pikasu i Sezanu. Iz Konstantinovićeve knjige prenosimo nekoliko eseja
basara

Atlas pseudomitologije: Sindrom Pavla Isakoviča (2)

Srpska istorija kao lažna religija

Službeni glasnik objavio je polemičko-esejističku knjigu Svetislava Basare “Atlas pseudomitologije”. Književni kritičar Đorđe Krajišnik piše: “Atlas pseudomitologije će, dakako, u nacionalističkim krugovima, zarobljenim u mitotvoračke fantazme biti knjiga koja je izdajnička, jer čim nacionalizmu prikažete njegovo krivo lice u ogledalu, on zapišti kako je to izdaja. Autor je svjestan da nema logičke i racionalne rasprave sa tim narativima, zato im i suprotstavlja moćnu satiru. No, bez obzira na to, Basarina knjiga iznimno je važan dokument koji svjedoči o krateru koji je ostao poslije decenija nakaradne srpske politike, a koji se, kako vidimo iz ove knjige, i dalje širi”. A sam autor, Svetislav Basara, ovako piše o srpskoj istoriji: „Srpska istorija se simbolično završila, tačnije — iscrpela, dvanaestog marta dve hiljade treće godine, na dan kada je — posle serije generalnih proba i pokušaja, koji su mesecima uvežbavani pred očima (i uz blagoslov) takozvanih bezbednosnih službi i čitave javnosti — ritualno pogubljen Zoran Ðinđić, ličnost kojoj je samo malo nedostajalo da savlada dvestagodišnju inerciju i da — kao što je to mnogo pre njega u Rusiji učinio Petar Veliki — otvori prozor, ne u Evropu, nego u realnost, da savlada otpor polufeudalnih, parazitskih elita i da Srbe — sumornu koloniju višećelijskih organizama — usmeri ka stvaranju zajednice slobodnih ljudi — nacije. Život u Srbiji je, istina, i posle tog datuma nastavio da teče, ali čisto biološki, na način na koji nokti i kosa rastu posle smrti, u obliku matematičkog skupa individua koje svoj smisao pronalaze isključivo u recikliranju prošlosti i koje na okupu održavaju opskurni kultovi tenisera i lošeg piva.“ Iz Basarine knjige donosimo par odlomaka
Siren 01 S

Možeš naučiti da izgovaraš laž kao istinu

Horoskop

Da sebe ceniš toliko koliko se žrtvuješ. Da imaš/ sažaljenja, ili da nemaš milosti./ Naučiće te da budeš čak i pomalo darovit, tek/ da bi kunjajući proživeo svoj vek.
Arive 10 S

Ovo je grad u kome sve bolesti zarazne su

Bašeskija

Širi se ljubav ko žutica i kuga. I mržnja se jednako koti./ Nisam li, možda, odviše sam?/ Nije to dobro, toliko sam sviko na samoću./ Mislim li pravo, Bože?
Fantomma 01 S

Onima koji provode rđav život

Balada dobrog nauka

Hlače, prsluk, kopče s halja,/ odore i dronjke stare,/ prodaj brzo, dok što valja,/ - Sve za cure i krčmare
Anton Pavlovič Čehov

Stvaralaštvo iz ničega: Anton Pavlovič Čehov (2)

Tragač za blagom, vrač, mađioničar

Čehov je bio tragač za blagom, vrač, mađioničar. Time se može objasniti ovo isključivo interesovanje za smrt, raspadanje, truljenje, beznađe. Nije Čehov, naravno, jedini koji je kao glavnu temu svojih dela uzimao smrt. Ali ne radi se o sadržaju, već o tome kako se taj sadržaj tumači. Čehov to ovako razume: „U svim mislima, osećanjima i shvatanjima“, priča on, „kakve ja stvaram o svemu nema ničeg opšteg, što bi sve to povezivalo u jednu celinu. Svako osećanje i svaka misao žive u meni zasebno i u svim mojim mišljenjima o nauci, književnosti, učenicima i u svim slikama koje stvara moja mašta, čak ni najiskusniji analitičar neće naći ono što se naziva opštom idejom, odnosno bogom živog čoveka. Ako nema toga, znači nema ničega. U takvoj bedi dovoljna je bila ozbiljna bolest, strah od smrti, sticaj okolnosti i ljudi, pa da se sve ono što sam smatrao svojim pogledom na svet i u čemu sam video smisao i radost svoga života, prevrne tumbe i razbije se u paramparčad.“ U ovim rečima je izražena jedna od „novijih“ Čehovljevih misli, što će kasnije definisati i njegovo celokupno stvaralaštvo
Viett1

Šalica mraka

Na prosvjedu protiv Vijetnamskog rata

Pesnik i prevodilac Vojo Šindolić pre nekoliko godina preveo je širok izbor iz američke poezije o ratu, represiji, ropstvu i sličnim temama za antologiju Tomice Bajsića “Urezi” (toplo preporučujemo)
Hupp1

Tako se bojim za dva

Strah

Neki dan sam izgubio rukavicu, lijevu. Čitavu sam kuću prevrnuo. I što će mi sada rukavica samo na jednoj ruci? Što će mi gola druga ruka?
Indija

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Poziv (1)

Zemlja koja baštini pet milenijuma postojanja

Službeni glasnik objavio je ove godine knjigu Žan-Kloda Karijera “Rečnik zaljubljenika u Indiju” u prevodu Olgice Stefanović. Indija se opire pogledu ništa manje nego razumu: mnoštvo naroda, jezika, običaja, verovanja, zanimanja. Mnoštvo prošlosti u mnoštvu sadašnjosti. Mogli bismo pomisliti da takva zemlja ne postoji. Ipak, indijska demokratija funkcioniše i svi ti narodi deluju kao jedan. Kojim čudom? Ovaj rečnik – u kome bi ljubav želela da ne bude slepa – pokušava da odgovori na to pitanje tokom neprestanog i veoma indijskog cikcak putovanja od mesta do mesta, od boga do boga, od čoveka do čoveka i od slučaja do slučaja. Vodič nam je Mahabharata, veliki epski spev koji čini nevidljivo ali svemoćno vezivo Indije, iluzije koja svoju stvarnost nalazi samo u spevu. Žan-Klod Karijer (1931), francuski pisac, dramaturg i scenarista. Kod nas su prevedene njegove knjige Razgovori sa dalaj-lamom, Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga (razgovori Žan-Filipa de Tonaka sa Žan-Klodom Karijerom i Umbertom Ekom), Rečnik gluposti i grešaka u rasuđivanju (koautor sa Gijem Beštelom), Letovanje gospodina Iloa i Gojine utvare (koautor sa Milošem Formanom)