Knjige

Artur Rembo

Majstor u fantazmagorijama

Noć u paklu

Priviđenja su bezbrojna. To je zaista ono što sam uvek imao: ne verujem više u istoriju, zaboravljam načela. Ćutaću o tome: pesnici i vidoviti ljudi mogli bi da budu ljubomorni. Ja sam hiljadu puta bogatiji od najbogatijih, budimo škrti kao more
Žan Dibife

Smisao za teškoću

Otpor konačnom identitetu

Kultura je traženje identiteta, ali ne i konačni identitet. Kultura ne zna za identitet koji je konačno nađen, i samo zbog toga i „jeste”, kao jedan otvoren proces. Ali, ako je ona ovo traženje identiteta, ako je ona jedna velika, nezavršiva identifikacija (ličnosti, bića, društva), ona je to zahvaljujući „preprekama” koje joj stoje na tome putu ka sanjanom identitetu. Kultura je igra suprotstavljenih sila identiteta i „prepreka” tome identitetu, imperativa definisanosti i činjenice otvorenosti. Tamo gde se ovo protivurečje kulture (koje je, na neki način, produženo protivurečje svesti) nasilno, mehanički razreši, u bilo kojem pravcu: u pravcu apsolutizovanog identiteta ili apsolutizovanog procesa (kao u nekakvom snu o čistoj otvorenosti, o totalnoj emancipaciji od svakog naloga za samoidentifi kovanjem, za definicijom) kultura je samo simulacija kulture, jedan privid kulture a ne i stvarna kultura, kao što je i svest tu samo simulacija žive svesti
Wind 01 S

Krvavo lišće ljudskoga mesa

Živi vetar

Razmahni krilima, vetre, tako silno da više razlike ne bude između neba i tebe
Crluk 04 S

Najlepši trbuh sveta

Crni luk

“Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Piše zadivljujuće malo. A ipak u tom pisanju postoji neverovatno bogatstvo, čak rasipništvo, jer u klici pojedinih pesama (kako piše kritičar Ježi Kvjatkovski) — ima materijala dovoljno za čitavu pesničku zbirku” (Petar Vujičić, Savremena poljska poezija)
Gavv 01 S

Fosil ubistva

Gavranu popuštaju živci

Rođen je 1930. Studirao je na Kembridžu. Bio je oženjen pesnikinjom Silvijom Plat sa kojom ima dvoje dece. Od 1965, sa Danijelom Vajsbortom uređuje značajni književni časopis „Modern Poetry in Translation“ („Moderna poezija u prevodu“), koji je prvi put prikazao britanskim čitaocima pesme Amihaja, Pope, Herberta, Holuba i drugih pesnika. Objavio je zbirke: „Soko na kiši“, 1957, „Luperkalije“ 1960, „Wodwo“, 1967, „Gavran“, 1977, „Gaudete“, 1977, „Pećinske ptice“, 1978, „Moortown“, 1979 i „Ostaci Elmeta“, 1979. Adaptirao je Senekinog „Edipa“. Uredio je knjige Šekspirovih soneta, izabranih pesama Emili Dikinson i nekih drugih pesnika. Piše pesme, priče i drame za decu. U „Bagdali“ je 1966. godine objavljen izbor iz prvih knjiga ovog pesnika, pod nazivom „Muzika za gajde“
Borba1

O, zverinja!

Oda revoluciji

Majakovski se nije ubio u trenutku duševne krize. Njega je ubio višak vlastite snage, „revolverski pucanj iznutra“ (Branko Miljković )
Pokris 03 S

Potrudite se da stvorite stanje

Šta vredi dobrota

Ono što je Brecht sa sobom donio iz emigracije bila je imunost na «inozemstvo»; niti mu je imponiralo to što drugi ljudi imaju druge običaje, niti se zbog toga morao potvrđivati kao Nijemac. Njegov gnjev odnosio se prije svega na jedan društveni sustav, a poštovanje je gajio za drugi sustav. Njegovo ponašanje građanina svijeta, čime se uvijek kompenziraju nacionalne predrasude, suvišno je. Čovjek iz Augsburga, s radnim mjestom u Berlinu, vezan jezikom, koji svoje podrijetlo ne nosi kao neki grb nego kao nezamjenjivu uvjetovanost: samorazumljivo priznavanje te uvjetovanosti; umišljenost kao i mržnja prema sebi, nacionalno-kolektivna, tada postaju tek relikti nevrijedni spomena (Maks Friš )
Astulic 02 S

Poezija bunta i otpora

Branimir Johnny Štulić: Uradi nešto

Poziv na čitanje Štulićevih stihova nije samo omaž autoru, koji se pod teretom sopstvenog prezira prema otpacima raspale zemlje povukao u anonimnost već i omaž svima koji su te pesme znali napamet jer im je Džoni ulivao hrabrost da odrastu. Onima koje je Džoni naučio da govore, o ljubavi, o besu, o ulici – ili o čemu god da su želeli da govore, a nisu smeli da priznaju da ih nerazumevanje plaši. Bez njih, Džoni bi ostao nepročitan
Antisemitizam

Mit o neprijatelju: Antisemitizam Dimitrija Ljotića (1)

Ekstremna desnica i jugoslovenski fašisti nalazili su inspiraciju u nacizmu

Službeni glasnik objavio je knjigu istoričara Darka Gavrilovića “Mit o neprijatelju: Antisemitizam Dimitrija Ljotića”. To je prva knjiga o Dimitriju Ljotiću i njegovom pokretu koju je napisao istoričar. Budući da su on i njegovi sledbenici bili kolaboracionisti, doživeli su osudu i suđeno im je nakon Drugog svetskog rata. Međutim, sa raspadom SFRJ Ljotićevi sledbenici štampaju knjige izrazito antisemitskog sadržaja. Ova knjiga bi trebalo ne samo da bude podsetnik široj čitalačkoj publici na zlo fašističkih i ekstremno desničarskih ideologija već i da posluži kao vrelo dokumentovanih činjenica onima koji bi jednom mogli da se sudskim procesom suprotstave rehabilitaciji fašizma u Srbiji. Rukopis knjige nagrađen je u decembru 2017, na 61. konkursu Saveza jevrejskih opština Srbije za radove na jevrejske teme. Iz knjige Darka Gavrilovića prenosimo celo poglavlje “Politička mobilizacija antisemitizma kod srpskih političara od kraja XIX veka do kraja Drugog svetskog rata” u nekoliko poglavlja, bez fusnota
Herbe1

Nema se za čim žaliti

Petru Vujičiću

Slušao sam starca koji je recitovao Homera, poznavao sam ljude prognane kao Dante, u pozorištu sam gledao sve Shakespeareove komade
Jolandd 08 B

Prazne ruke, prazno srce

Branko Miljković: Kraj Putovanja

To čemu se molite je Žalosni Slavuj./ Ljubav nikada nije završena./ Čega ima ljudskog u patnji? O čuj:/ Dan odjekuje.
fernando pessoa

Kakva je druga osoba iznutra?

Tuđa je duša druga vasiona

Rođen sa organskom i konstantnom težnjom ka depersonalizaciji, prerušavanju i pretvaranju, Fernando Pesoa, čije prezime na portugalskom znači ,,ličnost“, osećao je sebe kao različita bića i stvorio u svom duhu mnoštvo likova koje je ,,zadužio“ da umesto njega prožive drugačije živote. Pesnikov imperativ da „postane drugi“ i „bude mnogostruk kao svemir“, ispuniće članovi njegove imaginarne porodice bližih i daljih duhovnih srodnika, ,,heteronima“ koji imaju razgovetne fizionomije, karakter, poreklo, biografiju, u pojedinim slučajevima i smrt. Svaki od njih ima svoj izgrađeni pogled na svet, senzibilitet, moral, rukopis i stil, i svaki predstavlja ovaploćenje jedne od mnogobrojnih mogućnosti ljudske egzistencije koje realizuju na pozornici pesničke imaginacije i ispoljavaju u jeziku (Jasmina Nešković)
Flm 01 S

Zanemarena stvaralačka snaga žena

Etička podloga feminizma

Žene su ispunile svoje feminističke programe visoko čovečnim ciljevima: ostvarivanjem slobode individuuma koji je, kao takav, svet, zaštitom žene u svim njenim funkcijama, osiguravanjem bezizuzetno svakoga deteta, uvođenjem pacifizma, na mesto političkih konflikata krvavih posledica, jednom reči, moralnim osvežavanjem, podizanjem i preporodom nivoa društva i svih njegovih odnosa. Zacelo jedan program koji služi na čast ženama. Ne svima, razume se, — jer najveća prepreka oslobođenju žena dolazi od neprobuđenih žena, od onih koje su indiferentne prema podizanju sopstvenog duha i položaja
Simborr 04 S

Najbolje je da se vratiš otkud si došla

Smeh

Smešna mala. Otkud je mogla znati da čak i očajanje donosi korist ako se srećnim sticajem okolnosti poživi duže
Velika Srbija

Kako je Vasa Rešpekt obnavljao Dušanovo carstvo

Domoljupci i rodoljupci

Jakov Ignjatović je, međutim, bio ipak slučaj za sebe. Optuživali su ga, istina, za dvojnu pripadnost, tvrdeći da kod njega prevagu ima čas mađarsko “domoljublje“ čas srpsko “rodoljublje“. No, da je samo do toga, Ignjatović bi bio jednostavno jedan od mnogih u vlastitome narodu. Još manje bi se Jakov Ignjatović mogao izdvojiti po istrajnom nastojanju da, kao pisac, bude na korist “nacionalnoj stvari“, tek ponekad primećujući da je i sam, nehotično, postao žrtva egzekucije pomenutih mitova. Ono što ga izdvaja, zapravo je redak zapis u prozi o rođenju, životu i umoru jedne takve žrtve. Pri tome, potpuno je nevažno što Ignjatovićev “Vasa Rešpekt“ misli ozbiljno ili što, eventualno, Ignjatović ozbiljno misli o svome junaku – posledice su iste: setni osmeh, pun razumevanja, na licima piščevih poštovalaca s kraja ovoga stoleća