Knjige

Bukks 01 S

Tamo su vrtovi, hramovi

Čuvar knjiga

U sumnjivoj zori/ otac moga oca spase knjige./ Evo ih u kuli u kojoj obitavam,/ podsećaju me na dane koji pripadahu drugima
Auss 14 S

Holokaust kao kultura

Turobna svetkovina smrti

Vitalno društvo mora održavati budnim i neprestance obnavljati svoja saznanja i svijest o sebi, o svojim uvjetovanostima. A ukoliko presuđuje kako je teška, turobna svetkovina smrti holokausta neizostavljiv dio te svijesti, takva odluka neće se temeljiti na pukoj sućuti ili žaljenju zbog počinjenoga, već na živoj vrijednosnoj prosudbi. Holokaust je vrijednost, jer je kroz neizmjerne patnje odveo do nemjerljiva znanja i stoga se u njemu kriju neizmjerne količine moralne zalihe.
Marxx 05 S

Artur Kestler: Autobiografija (5)

Kriket u zemlji čuda

U Nemačkoj je 1932. godine bilo nekih sedam miliona nezaposlenih – što praktično znači da je svaki treći najamni radnik živeo od socijalne pomoći. U Austriji, Mađarskoj i okolnim zemljama situacija je bila ista, ako ne i gora. Meso, kafa i voće već su davno postali luksuz među najširijim slojevima stanovništva, čak se i hleb na kućnoj trpezi delio u tankim kriščicama; svejedno, štampa je lakonski govorila o milionima tona kafe što se baca u more, o žitu što se namerno uništava; o svinjskom mesu i pomorandžama što se polivaju benzinom i spaljuju "radi poboljšanja uslova na tržištu". Taj je paradoks bio glupav i neshvatljiv - ali je ujedno za socijalnu svest bio i znak potpunog kraha i raspada ekonomskog sistema.
Joonn 05 S

Fantom slobode

Branimir Džoni Štulić, odbrana prava na sebe

Nije voleo taj svet ni kada mu je pripadao/ Strašno mu je smetalo sve to/ A kamoli sada/ Kada je još sve komercijalnije
Plivanj 01 S

Prava pohotljiva ži­votinja

Kad se gledaš go u ogledalu, uvek ugledaš đavola

Ali ako su se pretencioznost i grotesk­nost utrkivale u tom nakaradnom ruhu za praznične dane, najgroznija poruga ono­me što još zaostaje nevino životinjsko i dostojno uživanja, kod jednog buržoaskog mladunčeta, nanesena mi je bila prilikom jednih poklada od strane moje majke, ka­da se ona usudila, u ime realizma, da me preruši u kočijaša: pod šeširom od mušeme virio je nos pijanice, njeno delo, za koje je (i ovo je u celoj priči najstrašnije) išla da traži ljubičaste i modre prelive u jednoj kutiji sa akvarelima koju mi je ona sama bila poklonila pa zatim konfiskovala.
Ljubov3

Kad mu prikače orden na grudi u Strašilu se čovjek budi

Budale se zaljubljuju u budale

Tvrd je orah bio Milan Milišić, nastrana neka vrana i u Beogradu i u svom Dubrovniku, istom onom o kome je ostavio najlepše redove u savremenoj poeziji, usuđujem se da kažem, jugoslovenskoj. “Nastrana Vrana” je pomalo i njegova biografija ispričana u ključu poezije za decu, u ključu satirične, ironične vizije savremenog sveta sa komunističkim predznakom, sveta u čijem je znaku Milišić proživeo svojih pedeset godina. To je knjiga malo o njemu malo o drugima, knjiga koja će biti veliko zadovoljstvo za onaj malobrojni ali probrani krug Milišićevih poklonika. Čovek najistinitije piše kad piše o sebi, stvar je umetničke prirode i njegovog dara u kom će žanrovskom ključu takvu pesmu ili priču ispričati. “Drugima su se svidele normalne vrane/ Što lete brinući svoje brige/ Ali ja sam shvatio da samo nastrana/ Pristaje na stranice moje knjige” - piše Milišić u uvodnoj pesmi svoje knjige. I to je neka vrsta poetike, dakako, prikrivene, namerno lišene svakog ulepšavanja, ali ne i oneobičavanja: stvari su izbačene iz dosadne ravnoteže svakidašnjice i optika jedne Nastrane Vrane postaje optika kojom se ovaj milišićevski svet za pametnu decu i odrasle, one koji još čitaju knjige, zaokružuje kao umetnička činjenica (Predrag Čudić)
Ribe

Rečnik paraknjiževnih termina: Ugroženost opstanka i neizvesnost spasenja

Kad šaran krene u lov na srpski narod

Čime je to ugrožen opstanak naroda u Simovićevoj pesmi? Razni su se neprijatelji navrzli na njegov mnogostradalni narod, a pretužni pesnik zaziva Bogorodicu ne bi li, ako je ikako moguće, spasla pesničko "mi". Od čega? Recimo, od riba. Kaže pesnik: "Dok kišu protkiva susnežica, i vuk, / riba i vrana kreću na nas, u lov". Dobro, vuk jeste opasna životinja, od vrane bi pesnik mogao da strahuje tek kad se narod prestavi, pa ptičurina dođe da komada leševe, ali zašto riba? Šta je nesrećna riba srpskom narodu skrivila, pogotovo za vreme posta? Kako je to riba krenula u lov na srpski narod? Gde je taj narod ako mu preti smrt od ribe? Pod neslanim morem? Da li je i ovo neka neslana šala?
karl malden

Priča o mom životu: Kako sam uspeo (4)

Čuo sam svog oca kako govori iz mojih usta

Službeni glasnik objavio je prošle godine memoarsku knjigu američkog glumca srpskog porekla Karla Maldena pod naslovom “Kako sam uspeo” u prevodu Aleksandre Minić i Nikole Rabrenovića. Memoari Oskarovca Karla Maldena, u kojima opisuje svoj život u srpskoj emigrantskoj zajednici u Americi, ali i o uspešnoj filmskoj karijeri u kojoj su mu partneri bili najveće filmske zvezde svih vremena, zaslužuju posebnu pažnju, jer je reč o umetniku srpskog porekla koji je stekao najveću svetsku slavu iz zlatnog doba Holivuda. Ova knjiga je zanimljiva priča o ostvarenju američkog sna novodošlog. Prenosimo deo Maldenovih memoara u nekoliko nastavaka
staro gvožđe

Oglas za staro gvožđe epohe: Gvozdeni ep, najteža pesma

Oslobodite se rđave beskonačnosti!

Čistimo kolektivno nesvesno i glancamo super ego, odvlačimo gvožđuriju na smetlište povijesti! Pozovite nas, procenu traume ne naplaćujemo!
Koude 04 S

Upalio se alarm

Pišanje pod pseudonimom

vraćao sam se kući kad sam shvatio da ne mogu više/ procenio sam da ljudi iza prozorá/ u ulici kojom sam prolazio spavaju/ a i da ne spavaju ja ne mogu više/ tako sam došao do jednog zida i počeo/ ali pre nego što sam počeo/ dao sam sebi novo ime koje ću nositi kratko...
Jsam 01 S

O knjizi “Deveti val” Jasne Šamić

Roman o patnjama nevinih i njihovim stradanjima

Najnoviji roman Jasne Šamić “Deveti val” naprosto je djelo od kojeg se čitalac teško može odvojiti kad ga počne čitati, kao što se teško od njeg rastaje i kad ga završi. Duše koje „lutaju“ ovom knjigom, a mi s njima, nose nas s jednog kraja svijeta na drugi, iz jedne epohe u drugu. One su toliko kompleksne, ali i zavodljive da i mi neizostavno postajemo njihov pratilac, a na neki način i njihov zatočenik
Crvenas1

Ratnički narodi nisu bili okrutni

Ne mogu se pomiriti sa samim sobom, s drugima, sa stvarima

Nacija se gasi čim počne čuvati vrijednosti, pa se kroz spleen i dosadu probija još samo zasićenost slavom i junaštvom.
Hndz 03 S

Riječki ljubavni rulet

Vrlo valovito začeće

S vremenom će Ferdo napredovati u neformalnoj Valovoj hijerarhiji što je u praksi značilo da ima pravo na kopiju ključa od ulaznih vrata. Vrijednost za Ferda doslovce neprocjenjiva, jer je to značilo mogućnost telefoniranja u svako doba dana i noći. Još važnije, značilo je da povremeno može, ako s Korza ne vidi svjetlo u redakciji, dovesti u dugim zimskim večerima i Ljerku, studenticu književnosti.
Aago 01 S

Negde na svetu

Ne bojte se, ja sam mrtav!

Negde na svetu, u podnožju nekog obronka,/ jedan dezerter pregovara sa stražarima koji ne/ Razumeju njegov jezik...
Hndz 01 S

Nisam spavao prošle noći

Ljubav nije imala pravo otići od mene

Bavio sam se raznim nezakonitim aktivnostima,/ uvijek uz savjet da bježim glavom bez obzira,/ ili da se pripremim za skok u vis.