Knjige

Hatas 01 S

Zapisi ludaka (1)

Činovnikov san

Da mi je da posmatram pobliže život te gospode, sve te njihove smicalice i dvorske podvale, ko su i kakvi su, šta rade u svom krugu - eto šta bih hteo da saznam! Mislio sam nekoliko puta da zapodenem razgovor sa njegovim prevashodstvom, samo, do vraga, jezik nikako ne sluša, samo kažeš da je napolju hladno ili toplo i više ni slovca ne možeš prosloviti. Da mi je da zavirim u salon - samo ponekad su vrata na njemu otvorena - i u još jednu sobu iza salona. Ah, kako je bogato namešteno! Kakva ogledala i porculan. Da mi je da zavirim tamo, u onu polovinu stana gde je njeno prevashodstvo, eto kuda bih ja! U budoar! Tamo stoje razne teglice i bočice, takvo cveće da te je strah i da ga pomirišeš; da vidim kako tamo leži rasprostrta njena haljina, koja više liči na vazduh nego na haljinu. Da mi je da zavirim u spavaću sobu... tamo je, mislim, čarobno, tamo je, mislim, raj kakvog ni na nebu nema. Da pogledam onu klupicu na koju ona stavlja svoju nožicu kad iz postelje ustaje, kako se na tu nožicu navlači kao sneg bela čarapica... Uh! Uh! Uh! Ništa, ništa... tišina!
Ljubov1

Otkrovenje

Majko, otac moj beše li zver?

Tu taj bol bez smisla sveg mesa, tvojih ruku, glave!/ nikada, o nikada neću izdvojiti košmare od jave!/ nikada! Užas: ako je meni ovakvom apokalipsa poreklo!/ O, hoću da znam koliko je za mnom tad krvi isteklo...
Dnkis 01 S

Ideologija banalnosti

Nacionalizam je kolektivna i pojedinačna paranoja

Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, što će reći nacionalne, što će reći vrednosti nacije kojoj pripada, etičke i političke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi isključivo sebe – nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angažovanje koje ne iziskuje truda. Ne samo “pakao to su drugi”, u okviru nacionalnog ključa, naravno, nego i: sve što nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko…) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, dakle, totalitarna ideologija.
Homez 01 S

Ti kopile, slobodna sam

Tatice

Nakon smrti, mit o Silviji Plat zasenio je njen talenat. Priča o stradanju i depresivnoj ženi nikako nije dovoljna da iskaže njen genij, izvanredni smisao za humor, njenu snagu i herojsku borbu protiv mračnih demona bolesti. Postala je i jedna od ikona feminizma: žrtva nevernog muža i surovog patrijarhalnog društva.
Uskrss 03 S

Gospode, zlo je sebi napravilo jednu štaku od vašeg krsta

Uskrs u Njujorku

Gospode, ja sam sad u predgrađu sitnih lopova. Skitnica, golja, jataka kradljivaca. Mislim i na ona dva razbojnika koja su sa vama bili pod krstom. Ja znam da ste ih vi hteli udostojiti vašeg osmeha u njihovoj nesreći
Jezerr1

Svaki trenutak naših susreta

Poezija Arsenija Tarkovskog iz filma Ogledalo

Ponekad se nešto desi i ja prestanem da sanjam i kuću mog detinjstva, i borove oko nje. Tada počinjem da tugujem. Čekam i ne mogu da dočekam ovaj san u kome ću ponovo da budem srećno dete, zato što je još sve preda mnom, i sve je još moguće. – Iz filma „Ogledalo“ Andreja Tarkovskog.
Dradovic 05 S

Beograde, dobro jutro

Ima li života na Marsu i je li čemu?

Sa vrha Beograđanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala Beograđanima dnevna doza Duška Radovića, uz zvuke melodije "U ranu zoru zoru kad svane dan". Beograđani su ga godinama uzimali. Okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod Poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci. Svako jutro svakog radnog dana, razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo Duško Radović. Samo je džezvama za kafu i eventualno nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam. Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svako jutro i mi bi ih nosili sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli. I tako godinama, samo po pet svako jutro. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao. Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati. Evo kako je to izgledalo...
Embrion

Mora li to biti da se čovek rodi

Embrionu

Jovan Subotić (Dobrinci, 1817 — Zemun, 1886) je bio doktor filozofije, advokat, srpski pesnik i političar. Pisao je lirske pesme, klasicističke ode i elegije, herojske pesme, romantične epove, sentimentalne pripovetke, kritike, radove iz teorije i istorije književnosti, članke razne sadržine, ogledao se u romanu, napisao opsežnu autobiografiju, uz to je sastavljao antologije, školske udžbenike, dva puta bio urednik Srpskog letopisa. Najviše uspeha je imao sa dramama sa nacionalno-istorijskom tematikom kakve su „Herceg-Vladislav“, „Nemanja“, „Miloš Obilić“ i „Zvonimir“. One su mu donele popularnost kakvu je kod Srba imao još jedino Sterija Popović. Međutim, na osnovu pesme koju donosimo vidimo da je Subotić imao štofa za velikog metafizičkog pesnika. Nažalost, tzv. nacionalni zadaci bili su preči, na štetu književnosti, duha i samog Subotića
Hirošima

Ne zaboravimo Nagasaki

Dan Hirošime

Dan Hirošime je ime praznika-komemoracije 6. avgusta kada se obeležava prva atomska bomba bačena na Hirošimu 1945. To je praznik mira i pacifističkih stremljenja. Istovremeno Dan Hirošime je poetska tema haiku pesnika. Pesnik ovde upotrebljava temu na nov način, u kontekstu nuklearne nesreće u Fukušimi koja se dogodila 11. Marta 2011, želeći da skrene pažnju na kompleksnost fenomena atomske energije
Snowa 01 S

Sanjao sam

Pustinja je za mene

Svijet bez vlastitoga Ja, to bi mogao biti i svijet bez ljudskoga roda. Svijet prije negoli su na njega stupili ljudi. Ili nakon što su s njega opet nestali. U mojoj fantaziji pustinja je slutnja jednog planeta koji više nije nastanjen ljudima. Pritom je, dakako, riječ i o tome da se izbjegne obveza da uvijek budemo ovdje i prisutni, da uvijek moramo biti identificirani. Oslobođenje od drugih, koji su ponekad samo teret u životu. U pustinji sam ovdje, ali nema nikoga tko me gleda, nema zrcala. Stoga nemam ni slike o sebi i na kraju sam oslobođen sama sebe.
Beaa 01 S

U dobru i u zlu

Svatovi

"Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti."
Brakes1

Đavolov rečnik

Nevesta je nekad imala izgleda za sreću

“Đavolov rečnik” započet je u jednim nedeljnim novinama 1881, i nastavio je da izlazi neredovno, sa dugim razmacima, sve do 1906. Te godine je njegov veći deo bio objavljen ukoričen, pod naslovom “Cinikov jezikoslovar”, koji autor nije imao mogućnost da odbije, niti sreće da odobri. Da citiramo izdavače ovog izdanja:"Ovaj pobožniji naslov mu je ranije bio nametnut zbog religioznih skrupula poslednjih novina u kojima je deo dela bio objavljen, što je imalo za prirodnu posledicu da su imitatori zemlju već preplavili desetinama "ciničkih" knjiga - Cinikovo ovo, Cinikovo ono i Cinikovo ono treće. Većina ovih knjiga bile su samo glupe, mada su se neke mogle dodatno pohvaliti i bedastoćom. Udruženim trudom, dovele su reč "cinik" na tako loš glas da je svaka knjiga koja je u naslovu sadrži bila unapred ismejana, još pre objavljivanja."U međuvremenu, neki od spretnijih humorista u ovoj zemlji su se poslužili nekim delovima knjige koji su odgovarali njihovim potrebama, i mnoge njene definicije, anegdote, fraze itd. sada su manje-više ušle u opštu upotrebu. Ovo objašnjenje se ne nudi iz taštine potaknute sitnicama, već da bi se predupredile moguće optužbe za plagijat, što uopšte nije sitnica. Ponovivši svoje, autor se nada da će ga oni kojima je delo namenjeno - prosvećeni duhovi koji više vole suvo nego slatko vino, razum nego osećanja, duh nego humor, čist engleski nego sleng - osloboditi optužbi. Upadljiva, i nadamo se ne neprijatna, osobina ove knjige je i obilje ilustrativnih citata iz dela istaknutih pesnika, od kojih je onaj najvažniji učeni i domišljati sveštenik, otac Gasalaska Džejp, S.J., čiji su stihovi i potpisani njegovim inicijalima. Autor proznog teksta veliki je dužnik oca Džejpa zbog podrške i ljubaznih saveta (Embrouz Birs)
Done82

Ptica je tako dugo ćutala

Smeh

Tadeuš Ruževič, pesnik, pripovedač, autor filmskih scenarija, dramski pisac, polemičar, esejist, već svojom prvom zbirkom pesama stekao je ugled jednog od vodećih posleratnih poljskih pesnika. Ruževič se od prve zbirke odlučio za slobodan stih, na šta se tada gledalo sa neodobravanjem; zlobnici su pesniku prigovarali da je pod uticajem Eliota, što je već bilo neka vrsta denuncijacije. Međutim, veći šok je bilo Ruževičevo pevanje o ratu i pokretu otpora. To je bio krik, optužba. Ruževič je jako uticao na sve mlađe poljske pesnike (Petar Vujičić)
Apop 01 S

Beznačajnost i nemoć pojedinca

Obmana o individualnosti

Ako površno posmatramo, čini nam se da se ljudi prilično dobro snalaze u ekonomskom i društvenom životu; ipak, opa­sno bi bilo predvideti da se duboko ispod te utešne spoljašnosti krije nesreća. Ako život, zato što se ne proživljava, izgubi svoje značenje, čovek pada u očajanje. Ljudi ne umiru mirno od fi­zičke gladi; oni ne umiru mirno ni od psihičke gladi. Ako gle­damo samo ekonomske potrebe "normalne" osobe, ako ne uvi­đamo nesvesnu patnju prosečne automatizovane osobe, ne uspe­vamo da uvidimo ni opasnost kojom našoj kulturi preti njena ljudska osnova: spremnost da se prihvate svaka ideologija i svaki vođ ako on samo obećava uzbuđenje i nudi političku struk­turu i simbole koji navodno osmišljavaju i sređuju život poje­dinca. To očajanje ljudskog automata plodno je tle za političke ciljeve fašizma.
Labudis 01 S

Odjeknu li cestom korak nepoznata stranca

Noć u provinciji

Sve je gluho. Potom opet lavež počima./ Psi laju. Laju bijesno, bezumno i suludo,/ psi laju glupo, krvavo i uludo/ na sve što se krene: na svjetiljke, na glasove i sjene