Knjige - Kritika

Roman "Ljubav se nosi u tri..." ne poseduje nijedan kvalitet zbog kojeg bi ga neko pročitao i to su loše vesti, ne za mene, nego za ovdašnju književnost. Naime, izvestan je nedostatak mlađih autorki, gotovo da se na prste mogu naborajati. Kada neko ko bi po obrazovanju trebalo da bude u stanju da napiše makar prosečan narativ, ovako omane, onda stvari dobijaju gotovo zabrinjavajuće razmere. Svakoj literaturi potrebni su autentični ženski glasovi, ne samo zbog rodne ravnopravnosti, niti zbog procenata koje nameće EU, već zbog toga što oni donose nešto novo i značajno, perspektivu koja je društvu neophodna, a patrijarhalnom poput našeg posebno

Roman „Andrićeva lestvica užasa“ najmanje je zaslužio da se nađe u užem izboru za Ninovu nagradu. Zbog čega nije, sad više nije bitno, neka o tome mislie oni koji su odlučivali. Činjenica je da će on, za razliku od svih romana koji su se tamo našli, biti čitan i prepričavan sasvim je dovoljna. Basara je svakako u kreativnom zanosu koji ne mari za nagrade i priznanja, a publika s nestrpljenjem očekuje njegovo sledeće ostvarenje

„Kako ste?“ je izvanredna knjiga. Ne samo poučna, ne isključivo potresna nego najpre potrebna. Tekst koji bi trebalo da se čita javno, često i gorljivo, da uđe u školske programe kako bismo shvatili u kakvom zapravo društvu živimo i koliki je raskorak između onoga što kažemo da jeste i onoga što se odista događa. Naravno da se na ovim prostorima situacija neće uskoro promeniti, ali ne smemo da dozvolimo da nas to obeshrabri – šest junakinja i junaka ove knjige svakako nije

Seksualna želja Jovanovićevog junaka je poriv za bilo kakvom vrstom bliskosti. Kada god poseže za njom, ona njegov osećaj nepodobnosti u svetu samoprezira pojačava do granica nepodnošljivosti. Iako svestan gde i pred kim se nalazi, on prostitutku pita da li joj se sviđa. Potreba za sagledavanjem sebe tuđim očima ovde kulminira. Takođe i potreba za autentičnom emocijom, autentičnom i u smislu požude, dakle, nečega što bi ga učinilo da se oseća živim

“Novi život partizanskih pesama” daje jedan temeljit pregled i analizu pitanja promišljanja antifašističkog naslijeđa, s posebnim osvrtom na potencijal horskog udruživanja. Tačnije, promišljanje hora kao simbiozom muzike spojenog tijela, sa mogućnošću prenošenja emancipatorske, političke i antifašističke poruke. Ana Hofman, čini se, uspijeva čitaocu jasno razlučiti koje su to pozitivne strane ovakvog udruživanja, te na izvjestan način ova knjiga poziva na koherentniji i otvoreniji otpor opštoj fašizaciji evropskih, pa tako i postjugoslovenskih društava

"Mađarska rečenica" je duboko potresan roman, bez obzira na Nikolaidisovo spisateljsko umeće da se izvlači iz melodrame kao žanra. Njegova uznemirujuća moć leži upravo u tome što nastaje u svetu i opisuje ga onakvim kakav je bio, jeste i biće zauvek – neprijateljsko mesto za većinu i rajska planeta za manjinu. Ovaj problem ne može da se reši kroz književnost, ali ona je dužna da na njega ukazuje na sebi svojstvene načine, da viče iz sveg glasa "Car je go", čak i kada je okružena ljudima koji ništa ne žele da vide, a još manje da čuju