Kultura - Tema

Instrra 03 S

Rečnik simbola: Mačka

U starom Egiptu poštovala se u obličju božanske mačke boginja Bastet, dobrotvorka i jedna od čovekovih zaštitnica. Na mnogim umetničkim delima prikazana je kako nožem u api seče glavu zmije Apopkis, Zmaja tmina, koji otelovljuje neprijatelja Sunca i nastoji prevrnuti svetu lađu dok prolazi podzemnim svetom. Tu mačka simbolizuje snagu i okretnost mačije ćudi koje boginja zaštitnica stavlja u službu čoveka kako bi mu pomogla da pobedi svoje skrivene neprijatelje

Aaap 02 S

Ilja Iljf i Jevgenij Petrov: Dvanaest stolica

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču

Maya 01 S

Maya Angelou (4. april 1928 - 28. maj 2014)

Imala sam glas, ali sam odbijala da ga koristim

Uzdigavši se iz siromaštva u rasno podeljenom gradiću u južnoj državi Arkanzas, Maja Angelu postala je jedna od najpoznatijih američkih autorki, pesnikinja i aktivistkinja za građanska prava. Pisala je o svojoj mladosti punoj bola i nepravde u memoarima iz 1969. godine ’Znam zašto ptice u kavezu pevaju’. Kada je imala sedam godina, silovao ju je partner njene majke, koga su potom ubili članovi njene porodice. Zbog traume, pet godina nije progovorila ni reč
Kfkija 01 S

Prepao majku i sestru

O metamorfozi kroz Kafkinu „Metamorfozu“

Od bezbrižnog deteta, preko mlade osobe pune poleta, željne života, jedrog i bujnog tela koje je na vrhuncu svoje snage, preko zrele osobe do slabašnog starca, pogrbljenog i sporog, izbrazdanog i nemoćnog
Feer 04 S

Radio drama

Edgar Alan Po: Ubistvo u ulici Morg

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču
Tamara Obrovac

Bijeg od svake sentimentalnosti

Greza nježnost u glasu Tamare Obrovac

Sve je kod Tamare Obrovac uspavanka, balada, pjesma od pjesme, i pritom sve zvuči pomalo grezo. Kao u kabareu i na kamenu dolcu. I u toj grezosti, kao i u njezinom istarskom jeziku, nešto je što će ovaj slušatelj – možda i sasvim krivo – uvijek osjećati kao nastojanje da se izmakne svakoj sentimentalnosti i šlagerskoj patetici, da se pobjegne od one poželjne i programirane ženstvenosti, od koje je bježala i Marlene Dietrich, i da se na taj način, smjeranim ogrubljivanjem i jezičnim pomakom, izreknu najtužnije, najnježnije i najbolnije stvari koje po svijetu nosiš
Gogh 01 S

Pisma bratu

Jesu li svodnici iz javne kuće uvek u pravu?

Dosta je toga, zašto se time baviti, ali živeći usred civilizacije, u sred Pariza i usred lepih umetnosti, zašto ne bismo sačuvali to staričino ja, ako same žene, bez njihovog instinktivnog verovanja u tako je, ne bi našle snage da stvaraju i da rade? Onda će nam lekari reći da su ne samo Mojsije, Muhamed, Hrist, Luter, Banjen i drugi bili ludi, nego isto tako i Frans Hals, Rembrant, Delakroa, isto tako i sve prostodušne ograničene starice kao naša majka. Ah - ozbiljno je to - mogli bismo zapitati te lekare: gde bi onda bili razumni ljudi? Jesu li svodnici iz javne kuće uvek u pravu? Moguće je. Šta onda izabrati? Srećom, nema izbora
Aadone15

Radio drama

Danilo Kiš: Noć i magla

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču
Cat 01 S

Opet smrdiš na ribu

Mačka i tačka

Dođem do kreveta. Podignem se na zadnje noge i smestim glavu u otvorenu šaku koja leži na samoj ivici. Ne pomera se. Još nekoliko puta bradom pređem po površini dlana
Done76

Radio drama

Ingmar Bergman: Pitanje duše

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču. Do kraja četrdesetih radio drama je bila vodeća forma popularne zabave. Ali, sa pojavom televizije izgubila je veliki deo svojih slušalaca, povukla se u zapećak, i u mnogim zemljama nikada nije uspela da povrati publiku. Sada nam internet pruža mogućnost da se vratimo ovoj formi. U pojedinim zemljama ovakva forma je i dalje popularna te se snimaju nove audio drame, a mogu se naći u prodaji na CD-ima, kasetama, podkastima, ali i u svakodnevnom radio programu
Frre 01 S

Jane Austen: Nema van!

Prijateljice pod navodnicima

Jane Austen je kraljica emocionalnog kapitalizma. Sve je u odnosima, svi odnosi su isplativi. Taj uzor satiričnih uprizorenja socijalne etikete kasnog 18. i ranog 19. stoljeća, perverzno razrađene do u najsitnijih detalja „delikatnih“ laskanja i apotekarski pažljivo odmjerenog probadanja pogledima, s ironično „previše pristojnim“ međusobnim ponižavanjima prije svečanih ručkova i piknika, tijekom glavnog jela i za vrijeme deserta, uprizoruje samo jednu jedinu poslovnu transakciju: stratešku udaju za novac. Nema varijacija
Van Gog

Pisma bratu

Ne mogu da brinem o onome što ljudi o meni misle

Ni ti ni ja se ne bavimo politikom, ali smo na zemlji, u svetu, a ljudi se sami od sebe grupišu po kategorijama. Da li oblaci tako mogu, na kraju krajeva, da pripadaju jednoj ili drugoj gomili za vreme oluje? A ako su nosioci pozitivnog ili negativnog elektriciteta? Doduše, istina je da ljudi nisu oblaci. Kao pojedinci mi smo delovi jedne celine koja čini čovečanstvo. U tom čovečanstvu ima stranaka. Do koje mere vlastita volja, a do koje mere kobne okolnosti čine da čovek pripada jednoj ili drugoj protivničkoj stranci?
Samerhil

Predgovor Slobodnoj deci Samerhila

Cilj obrazovanja jeste da se radosno radi i da se nađe sreća

Britanski pedagog Aleksandar Saterlend Nil (rođen 1883) osnovao je 1921. godine u jednoj engleskoj pokrajini školu Samerhil, u kojoj su nastava i vaspitanje dece postavljeni na potpuno nove pedagoške i psihološke osnove. Rad u Samerhilu, o kome govori ova knjiga, smatra se jednim od najznačajnijih pedagoških eksperimenata XX veka. Poslednjih decenija Nilov rad i njegove ideje bili su predmet žestoke kritike, ali su dobili i velika priznanja eminentih pedagoga, psihologa i antropologa. Predgovor za ovu knjigu napisao je Erih From
Koude 07 S

Kratka priča

Godina koju su pojele nule

Mališan je pokušavao da otrese prašinu sa plavih pantalona, a levo stopalo je držao na desnom koje još uvek bilo obuveno. Trudio se da održi ravnotežu. Gledao je u zemlju. Boginja je gurnula ruku u džep i iz njega izvukla crvenu bombonu. „Evo, muški“, šapnula je i nastavila ka svojoj kapiji