Kultura - Tema

U svom intimnom ubeđenju mogu da izjavim da sam živeo dva života. Dva? Dve stotine, bezbroj. U meni nema ni senke prekora za one koji nisu lično svesni te mnogostrukosti. Bezazleno ih sažalјevam kad ih slepilo realizma masovno povede u pakao fizičkog bratoubistva i moralnog samoubistva. Zar u ovoj svetlosti nije bilo neizbežno da svaki nadrealista, na umetničkom polјu, bude istovremeno revolucionar na društvenom. Pošto nadrealistička etika teži ka ostvarenju anonimnog nadčoveka, slobodnog i krhkog, ali srećnog, i zaista ga ostvaruje, kako je onda moguće sprečiti da buržoaski red nas nadrealiste sistematski unesrećava

Ima nečeg danteovskog u pesniku Cveća zla. Ali, dok je Danteova muza videla pakao kroz svoje snove, muza Cveća zla udiše ga stisnutnm nozdrvama. Jedna dolazi iz pakla, druga tamo odlazi. Ako je prva uzvišenija, druga je možda uzbudljivija. Bodler je umeo da iščupa tajne demonima noći, da nađe poezije i tamo, gde niko ne bi ni pomislio da se može uzabrati i izraziti. On savlađuje smrt, sveti se za gnusno trulenje ljubljena tela

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču

Nekako me hladnom ostavlja ta mladenačka potraga za ljubavlju i samoodređenjem. No, zato me oduševljava čangrizava Olive Kitteridge, nemoguća umirovljena profesorica matematike koja živi u obalnom gradiću u državi Main i koja, ako se nečega grozi - to je iskazivanje ikakvih (nepotrebnih) osjećaja. Sitničava, zahtjevna, bez inhibicija kada treba iskazati svoje mišljenje - ovaj je ženski lik svoju pravu dimenziju dobio u nastavku hit romana Elizabeth Strout: "Olive, iznova". Nekako se taj zalazak jednog običnog života čini uzbudljivijim od bilo kakvih mladenačkih oluja

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču

Nakon Milanove smrti njegova je udovica Jelena Trpković sakupila i pripremila za objavljivanje zaostale rukopise. Bilo ih je neočekivano mnogo, toliko da je posmrtni Milišićev opus, ne samo kvantitetom nego i kvalitetom, skoro nadmašio ono što je pisac objavio za života

Kada se Bob Dilan, koji je tada bio tinejdžer, deceniju kasnije prvi put susreo sa književnim delima bitnika, ti književni okršaji na Morningsajd hajtsu su se već pretvorili u bitke između arhetipova koje su zatim dovele do kulturoloških ratova 1960-ih i kasnije. Bitnik i liberalni intelektualac su se našli uklešteni u antagonizmu koji je u njihovim sopstvenim umovima ustoličio svakog od njih kao suprotnost onom drugom. U Dinkitaunu10 Dilan nije bio primoran da odluči na čijoj je strani jer su se u Dinkitaunu, daleko od političkih rovovskih ratova Menhetna, boemstvo bitnika i neuredna autentičnost folk klubova lako preklapali. No, kada je stigao u Njujork, glave pune muzike Vudija Gatrija, otkrio je da su, iako se ta dva sveta preklapaju, kulturološki savezi Menhetna mnogo zamršeniji

Peti broj „La Révolution surréaliste" iziđe iz štampe sa mojim prilozima. Bio sam opijen, ponosit i tvrdoglavo rešen da se što pre presadim u Pariz. U istom broju izašla je mojim posredovanjem i jedna pesma Marka Ristića. Antikonvencionalan, antiracionalan, antimilitaristički, antipatriotski, antireligiozan, uvek pripravan da skandalizuje buržoaski mentalitet i da se protivi građanskom poretku, nadrealizam je za mene bio najzamašniji ideal poetske i lјudske slobode

Pune četiri godine je trajalo to zamiranje, bez i jednog sigurnog dinara, bez posla, bez snage da radim. Počeo sam da radim ono što najmanja znam, filmske scenarije, zapuštajući rad na onome što mi je bila vokacija, na literaturi. Uskoro sam vidio da na tom poslu ne mogu ništa učiniti, i pristao sam da budem lektor u Vorkapićevom filmu »Hanka«. Za to vrijeme Darka je, bez gunđanja i bez mrštenja, isprodavala sve što se moglo iz kuće. Moja djeca nisu znala šta je čokolada, mlijeko, voće, čak ni cipele — išle su u poderanim i zakrpljenim. To je bila surova ali perfektna škola života

U nedelju ujutru su poslednji put zajedno ušli u kuhinju, Pavle prvi. Prišao je prozoru i otvorio ga. Hteo je da se okrene i kaže „Šta? Šta ćemo sad?“, ali je umesto toga došao do sudopere i natočio čašu vode. Klokotanje u grlu na trenutak je prekinulo tišinu. Pitao se kako je moguće da Luka, dva psa i jedna mačka ne prave buku.

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču