Kultura - Tema

Aails 03 S

O istini i laži u izvanmoralnom smislu

Nesavladiva sklonost čoveka da bude varan

Te čudovišne gre­de i daske pojmova za koje se grčevito uhvatio nevoljnik da bi se tokom života spasao, za oslobođeni intelekt samo su skela i igračka njegovih najsmelijih umetničkih poduhvata. I kada je on raz­ bije, smrvi, ponovo je ironično sastavlja sparujući najrazličitije i razdvajajući najbliskije, i tako pokazuje da mu nije potrebna ni­ kakva nužna pomoć u nemaštini, te da on od sada nije vođen pojmovima nego intuicijom. Iz tih intuicija ne vodi nikakav pravilan put u zemlju utvarnih shema, apstrakcija: za njih nije načinjena reč, čovek nemi kada ih vidi ili govori pomoću zabranjenih meta­fora i nečuvenih pojmovnih sklopova da bi stvaralački, barem razaranjem i rušenjem starih pojmovnih zidina, uzvratio na pritisak moćne savremene intuicije.
Alkii 01 S

Pijanačko hodanje u dijagonali i dionizijski kultovi pjesnika

Držite li piće škodnim ili korisnim za stvaranje?

U drugu ruku, ne znam zašto bismo vječito - i kao tematski - miješali piće, poeziju i umjetnost. Piće ima dubljega žilja i korijenja u životu društva nego je to mali broj pjesnika i umjetnika koji su upravo rijetki gosti, ma kako dobre i slavne tradicije imali sa sobom. piće zahvata kudikamo širi društveni krug, a u prvome redu sve one koji u svojim skrovitim senzacijama napola uživaju kao u remek-djelu, kojima umjetnost pijenja godi, te se tješe, ako nisu napisali i naslikali, da su barem dobro pojeli i popili (a na kraju - za njih - svi su osjećaji subjektivni te neminovno prolaze kroz želudac). Ako ja to i ne kažem, oni to misle, a oni su najpametniji, jer ih ima više...
Radomir Konstantinović

Romani Radomira Konstantinovića

Nevinost zveri

Ne volim polutanstva, ne volim bezdušne pomirljivosti, ne volim »moj naklon, čaršijo, na sve strane«. Na odlučnost i otvorenost kojom se Konstantinović opredelio za traženja, mislim da treba odgovoriti. I otvoreno, bez predrasuda prići nađenom. Pogotovo kad je u pitanju pisac koji se satanski lišava svih uobičajenih atraktivnosti, mameći nas neprivlačnim na izgled korenima misli i doživljaja koje sugerira nemogućna situacija zadata biću dužnom da je reši, a s njom i nerešivu jednačinu života teško bolesnog od smrti koju čovek nanosi čoveku.
Dusko 01 S

Jubilej: Devedeset pet godina od rođenja Duška Radovića

Letite, kao što se letelo nekad

Na današnji dan, 29. novembra 1922, rođen je Duško Radović, pesnik za decu i osetljive, pripovedač, scenarista radio i TV emisija, pozorišni pisac, aforističar, novinar, urednik "Poletarca" i još koječega, ukratko - jezički čarobnjak. Ili "primenjeni književnik", kako je sam sebe nazivao. U zaparloženoj književnosti koja je brigu za naciju proglasila vrhunskom estetskom kategorijom, nije nikakvo čudo što se Radović drži za "neozbiljnog" pisca. U smrtno ozbiljnoj kulturi (koja se takvom smatra jer ozbiljno seje smrt), Radovićev humor deluje otrežnjujuće. Kao podsetnik da ljudski život ima apsolutnu vrednost, čak i najmanje stvari u njemu. I da su naši pojmovi o malom i velikom, o važnom i nevažnom, prilično poremećeni. Povodom ovog jubileja objavljujemo u dva nastavka mali pregled šarolikog stvaralaštva Duška Radovića. Prvo malo poezije
Prasići

Rečnik paraknjiževnih termina: Ekspresionistički koncentrat

Ne goji se književno prase uoči Božića

Srpsko književno tržište preplavljeno je stočnom hranom u tvrdom i mekom povezu. Budući da je čovek ono što jede i čita, to jest guta očima, dugotrajno konzumiranje ovih knjigolikih proizvoda učiniće da se osetite kao ovca, majmun ili magarac, a vaše izražajne mogućnosti svešće se na blejanje u toru ili njakanje u horu. Do sada smo u ponudi imali razne derivate postmodernističkog sena i čik-lit prekrupe, pomije samešane od raznoraznih realizama, intimističku zob, transsimbolističke splačine, mlevenu teoriju začinjenu svežim otkosom stihova, tradicionalističku slamu (koja može da posluži i kao prostirka), okrunjeni veristički kukuruz i baliranu detelinu urbane melanholije
Zoo 01 S

Otrovne misli (1)

Nebeski Otac izumio čovjeka jer je bio razočaran majmunom

Zbirka aforizama i maksima svrstanih u skupine prema užoj temi na koju se odnose. Autor se ovdje pokazuje kao vrstan, ali ciničan promatrač ljudske naravi i iznenadnih udara sudbine, duhovito i britko izričući svoje misli o moralu, religiji, politici, književnosti, urednicima, nakladnicima, o umjetnosti, ljubavi i braku, kao i o brojnim drugim vidovima čovjekova života i svijeta u kojem živimo. On se pritom uglavnom ruga ljudskim slabostima, a često i posve brutalno šiba ljudski karakter (Zvonimir Obran).
Cetnititi2

Štuka-kultura: Obračun sa kolaboracionistima

Pod Hitlerovom čizmom ne mogu se pisati pesme i slikati slike

Đorđe Jovanović, kao najaktivniji i najborbeniji član nadrealističke skupine u Beogradu (1929-1932), u prvoj fazi svoga delovanja napisao je, u prozi i stihu, svoje književno najinteresantnije radove, objavljujući ih u nadrealističkim publikacijama. Kasnije, opredijelivši se kroz nadrealizam za komunističke ideje, uhapšen je i zatvoren u Sremskoj Mitrovici gdje je odležao tri godine (1933-1936). Posljednja faza njegova književnog rada obuhvata političko-propagandnu delatnost, koja je učinila da stilske kvalitete njegovih tekstova zapadnu u drugi plan i da sve češće govori u prvom licu množine, što će ga u publicistici promaknuti u vodećeg borca za prava naroda, protiv tadašnjeg režima. U njegovom tekstu "Štuka kultura", napisanom 1943. u jeku rata, ti živi stilski obrti iskorišteni su u jednom vehementnom pamfletističkom razračunavanju sa srpskim intelektualcima kolaboracionistima, kao žestokom pozivu na uzbunu. Đorđe Jovanović poginuo je 1943. godine kao politički komesar Kosmajskog odreda u borbi sa nedićevskim žandarmima - "Srpskom državnom stražom"
Aafo 01 S

Objekti par excellence

Seksualnost pisaca

Primetila sam da su pisci koji veličanstveno vode ljubav mnogo manje veliki pisci od onih koji to rade manje dobro i u strahu. Talenat i genijalnost ne ide sa nasiljem, za njih je to što i smrt. Lažni pisci nemaju ove probleme. Oni su zdravi i s njima se može biti potpuno siguran.
Aaffa 03 S

Ja sam narod

O novom lažnom božanstvu

Negde na svetu ima još narodâ i stadâ, ali ne kod nas, draga braćo: u nas ima država. Država? Šta je to? Evo! Otvorite uši, jer ću vam sada reći svoju reč o smrti narodâ. Državom se naziva najhladnije od svih hladnih čudovišta. Hladno, i laže; a evo ova laž gmiže iz njegovih usta: »Ja, država, ja sam narod.«
Ance 02 S

Danil Harms & Anri Mišo

Gost se sve više i više uživljava

Metodom paralelnog mentalnog slaloma iz sećanja smo izvukli tekstove Danila Harmsa i Anrija Mišoa sa neobičnim podudarnostima.
Aaov 01 S

Lekcija o slavi

Vitmen i Vajld: Popodne kolosa

“Bog te blagoslovio, Oskare”, rekao je Vitmen kada je Vajld odlazio. On se našalio kako je Vajldu sigurno teško palo to domaće vino kojim ga je poslužio. Vajld se tada makar jednom odrekao snobovštine. “Da je to bilo i sirće, svejedno bih ga pio”, rekao je. “Toliko se divim tom čoveku, da to jedva mogu da iskažem.”
Soli 01 S

Zakon za buduće pjesnike i mislioce

O samoći

”Stotina dubokih samotnosti sačinjava grad Veneciju — to je njezina čarolija. Slika za ljude budućnosti”.
Javo 02 S

Đavo je Židov, žena, homoseksualac, musliman, stranac, siromah

Neman ima stotinu lica

Ovo je jedan skromni prilog borbi Dobra protiv Zla. Autor donosi nekoliko identikitova (fotorobota) koji nam pomažu da prepoznamo razna lica Princa Tame. Ovdje su navedeni samo demoni duga trajanja, aktivni u svijetu već stoljećima ili tisućljećima.
Bulga 03 S

Sećanja na Bulgakove: Jelena Sergejevna

Vještica Margarita sa Azazelovom pomadom

Jednom, već za vreme bolesti koja ga je odnela, videvši kako se i koliko ona muči s njim i poželevši da je malo razgali, Bulgakov ju je zamolio da sedne na ivicu postelje i rekao joj je: »Ljusja, hoćeš li da ti ispričam šta će se desiti? Kada ja umrem (načinio je gest koji je onemogućavao njen pokušaj da mu se usprotivi), dakle, kada ja umrem, ubrzo će početi da me objavljuju. Časopisi će se svađati zbog mene, pozorišta će otimati jedno drugom moje komade. I tebe će svuda početi da pozivaju da iznosiš svoja sećanja na mene. Izaći ćeš na scenu u crnoj somotskoj haljini s lepim izrezom na grudima, kršićeš ruke i reći ćeš dubokim tragičnim glasom,- ,Odleteo je moj anđeo'... I oboje smo«, pričala je Jelena Sergejevna, »neodoljivo počeli da se smejemo: činilo nam se sve to tako nestvarno. A, eto, ostvarilo se. I kada me pozivaju, sećam se reči Mihaila Afanasjeviča i nisam u stanju da govorim.«
Silvi 01 S

Pesnikinja koja je za svoju poeziju platila visoku cenu

Lady Lazarus

Sylvia je za svoju poeziju platila visoku cenu. Iscrpljena i izmučena, 11. februara 1963. pokleknula je u borbi sa depresijom. Svet u kojem je živela postao je nepodnošljiv i stoga ona u osvit zore otvara plinsku peć i stavlja glavu u pećnicu. Uspeva u nameri koja joj nije pošla za rukom deset godina ranije.