Kultura - Tema

Build1

Sudbina arhitektonskih grdosija

Brutalizam: Zidanje kadra

Arhitektonski brutalizam iz treće četvrtine prošlog veka je u zapadnom svetu danas ponovo hip. Dobivši to nesrećno ime po građevinama od sirovog betona (beton brut) s vidljivim tragovima grubog odliva, lep u zemljama mediteranskog sunca i ružan u zemljama kiša, krasio ga je estetski bunt prema odevenoj arhitekturi volumena, posebno beloj, malterskoj, ”buržoaskoj” i ”neiskrenoj” Moderni međuratnog doba. Nošen darovitošću i smelošću domaćih stvaralaca, imao je sreće i u našoj sredini, dao vredna dela.
Kis 01 S

Mračno obeležje istorije i civilizacije

Danilo Kiš: Relativizacija logora je saučesništvo u zločinu

Mi smo savremenici logora koji su prvi put jedan ideološki koncept. Prvi put je ideološki koncept stvorio jedno od najvećih zala čovečanstva. Ideološki koncept koji je podignut na nivo institucije. Upravo u tome je razlika između zločina logora i svih ostalih, Džingis Kana i ratnih zločina u istoriji. Mislim da je to što čini iskustva logora najstrašnijim iskustvima čiji smo mi savremenici. Dakle, ta njegova konceptualizacija, osmišljavanje
Bolja 01 B

Jubilej: Tri decenije od knjige „Bolja prošlost“ (Mladost, 1989)

Lake note teške povijesti

Luković je u Bolju prošlost unio svoju bolju sadašnjost, osobni pristup svakome od portretiranih autora i izvođača, kreiravši jedinstvenu optiku koja je snažno romansirala nevino odrastanje, putenu mladost i prekinutu zrelost jugoslavenske estrade. Nisam volio tu riječ, označavala mi je u to pozno novovalno doba nešto odbojno, hotel wave ekipu koja na terasama ljeti i svadbenim svečanostima zimi kapitalizira tuđe autorstvo. No, riječ precizno definira sve ono što show business jest, pa je posrijedi prikaz 49 godina estrade na ovim prostorima
Gljive

Iz gljivarske beležnice (7)

Pamtim imena gljiva, a ljude sam pozaboravljao

Ibrahim Hadžić nije samo veliki pesnik, već i posvećeni istraživač prirode, pogotovo gljiva i noćnih leptira. Objavio je sedam knjiga o gljivama (dve u koautorstvu sa prof. dr Jelenom Vukojević, šefom mikološkog kabineta Biološkog fakulteta u Beogradu). Kao što je Hadžić sam rekao u jednom intervjuu: “Ja sam zatočenik prirode. Gljive su mi posebna pasija. U njima ima nečega obavezujućeg – posvećenja do maksimuma. Sa njima se ne smemo igrati i šaliti. Prvo pitanje koje čovek postavi sebi: šta sam ja ovo ubrao ili šta sam ja ovo našao, je početak ozbiljnog interesovanja i izučavanja objekata iz prirode. Gljive izučavam skoro tri decenije”. XXZ magazin donosi delove iz gljivarske beležnice Ibrahima Hadžića u nekoliko nastavaka
Done85

Sve zemaljsko svedoči o smrti

Postizanje besmrtnosti

Čovek ima samo dva interesovanja: zemaljsko – hrana, piće, toplota, žena i odmor, i nebesko – besmrtnost.
Sexu 03 S

Retro: Crvena Ema

Brak je degradacija i žene i muškarca

Uvreženo je mišljenje da su brak i ljubav sinonimi, da proizilaze iz istih motiva i da pokrivaju iste ljudske potrebe. I ovo, kao većina takvih mišljenja, ne počiva na stvarnosti i činjenicama nego na praznovjerju. Brak i ljubav nemaju ništa zajedničko, udaljeni su jedno od drugoga kao sjeverni i južni pol, u stvari, oni su sušta suprotnost.
Ksll 01 S

Život običnih ljudi

Vredelo je napraviti film za tu jednu ženu

Snimao je filmove pre svega da bi se ljudi u njima pronašli, da bi osetili nešto dok gledaju film, da bi taj film nešto u njima promenio. Kao, na primer, kod jedne žene koja je dugo bila u svađi sa ćerkom - kada su zajedno pogledale "Kratki film o ljubavi", ćerka je prvi put nakon više godina poljubila majku.
Gljivv 18 S

Iz gljivarske beležnice (6)

Kada nađete prvu, pozovite me da na njoj izbaždarim oči

Ibrahim Hadžić nije samo veliki pesnik, već i posvećeni istraživač prirode, pogotovo gljiva i noćnih leptira. Objavio je sedam knjiga o gljivama (dve u koautorstvu sa prof. dr Jelenom Vukojević, šefom mikološkog kabineta Biološkog fakulteta u Beogradu). Kao što je Hadžić sam rekao u jednom intervjuu: “Ja sam zatočenik prirode. Gljive su mi posebna pasija. U njima ima nečega obavezujućeg – posvećenja do maksimuma. Sa njima se ne smemo igrati i šaliti. Prvo pitanje koje čovek postavi sebi: šta sam ja ovo ubrao ili šta sam ja ovo našao, je početak ozbiljnog interesovanja i izučavanja objekata iz prirode. Gljive izučavam skoro tri decenije”. XXZ magazin donosi delove iz gljivarske beležnice Ibrahima Hadžića u nekoliko nastavaka
Yunno 02 S

Ukradene godine

Jedna partizanska šutnja

Mi smo jednostavno bili obitelj sa svojim vlastitim narodnim poslovicama i naravoučenjima, a kako po nijednom pitanju u životu nismo bili skloni isključivosti, naša naravoučenja znala su se komično isprepletati i pretakati na sasvim nevjerojatne i neuobičajene načine. Tako su se na primjer događaji iz Narodnooslobodilačke borbe i partizanske legende vrlo često objašnjavale konkretnim poučcima iz Biblije, a sa druge strane neka vjerska pitanja smo u našim čestim i žestokim diskusijama znali zaključivati služeći se primjerima iz antifašističke borbe, partizanske požrtvovnosti, hrabrosti i vjere.
Tongua1

Rečnik B: Reči u političke svrhe

Novogovor

Najveća teškoća koju su imali sastavljači rečnika novogovora nije bila u izmišljanju novih reči nego u tome da tačno utvrde šta novoizmišljene reči znače; to jest da utvrde koje grupe ostalih reči one ukidaju samim svojim postojanjem.
Gsspa 01 S

Gospa i novinari

Šta se medijima ukazivalo u Međugorju?

Dok su mediji u SFRJ prezentirali ukazanja Gospe kao subverzivnu djelatnost usmjerenu ka rušenju tekovina narodnooslobodilačke borbe, u novije vrijeme u fokusu su previranja unutar Crkve te kritički tekstovi o tokovima novca
Koča Popović

Beleške uz ratovanje: Igmanski marš

Proleteri su pokazali nesalomivu volju

Marš se odvijao uglavnom prema našoj zamisli. Neprijatelj uopšte nije reagovao. Nepredviđenu prepreku predstavljali su mali potok u Sarajevskom polju, temperatura niža od minus 30 stepeni, i na putu uz Igman duboki sneg i poledica. Teško su se kretali i ljudi i konji. Kolona brigade je stigla na Veliko polje u jutro 28. januara i tu su ostavljeni premrzli, a ostali produžili u selo Presjenica, gde su stigli oko podne. Na maršu su promrzla 172 borca, od kojih je šest umrlo. Niko na maršu nije izostao, niko se nije izgubio, ništa od opreme i naoružanja nije ostavljeno.
Gljive

Iz gljivarske beležnice (5)

Falusoidna gljiva sa dobrom potencijom

Ibrahim Hadžić nije samo veliki pesnik, već i posvećeni istraživač prirode, pogotovo gljiva i noćnih leptira. Objavio je sedam knjiga o gljivama (dve u koautorstvu sa prof. dr Jelenom Vukojević, šefom mikološkog kabineta Biološkog fakulteta u Beogradu). Kao što je Hadžić sam rekao u jednom intervjuu: “Ja sam zatočenik prirode. Gljive su mi posebna pasija. U njima ima nečega obavezujućeg – posvećenja do maksimuma. Sa njima se ne smemo igrati i šaliti. Prvo pitanje koje čovek postavi sebi: šta sam ja ovo ubrao ili šta sam ja ovo našao, je početak ozbiljnog interesovanja i izučavanja objekata iz prirode. Gljive izučavam skoro tri decenije”. XXZ magazin donosi delove iz gljivarske beležnice Ibrahima Hadžića u nekoliko nastavaka
Izets 01 S

Pjesnik i grad: Stihovi puni ljubavi

Moram natrag u Sarajevo - ja sam Sarajlić

U jesen 1993. godine, devetog septembra, granata upućena sa okolnih brda, sa položaja Radovana Karadžića, pala je na zgradu u kojoj je živio Izet Sarajlić i probila plafon njegovog stana, a jedan geler pogodio je pjesnika u glavu. Za ranjavanje poete čuli su i prijatelji Izeta Sarajlića u Švajcarskoj i Švedskoj i prikupljali pomoć za liječenje i popravku pjesnikovog stana. Pjesnik je bio pozvan da odmah preseli u Švajcarsku, u mjesto Frauenfild(Fronfild)i da tu ostane do kraja rata. Već su u Švajcarskoj bile objavljene njegove dvije knjige pjesama: ''Sarajevo'' i ''Neko je zvonio''. Sarajlić je prihvatio velikodušnu pomoć, ali ne i poziv da napusti svoje Sarajevo. “Hvala vam, dragi moji, ali ja moram natrag u svoj grad, jer ja sam Sarajlić”
Acce 30 S

Pisanje ili nostalgija (2)

Duhovni savez

Borislav Pekić branio me s lakše pozicije, živio je u Londonu, nisu ga zanimale režimske strukture, nije ovisio o njihovu kruhu, ali njegova su stajališta uvijek bila moralno čvrsta, ma tko bio u pitanju. U tome činu da se „jedan autor goni” on je vidio „nepodnošljivu kulturnu sramotu”.