Kultura - Tema

Zoo 01 S

Otrovne misli (1)

Nebeski Otac izumio čovjeka jer je bio razočaran majmunom

Zbirka aforizama i maksima svrstanih u skupine prema užoj temi na koju se odnose. Autor se ovdje pokazuje kao vrstan, ali ciničan promatrač ljudske naravi i iznenadnih udara sudbine, duhovito i britko izričući svoje misli o moralu, religiji, politici, književnosti, urednicima, nakladnicima, o umjetnosti, ljubavi i braku, kao i o brojnim drugim vidovima čovjekova života i svijeta u kojem živimo. On se pritom uglavnom ruga ljudskim slabostima, a često i posve brutalno šiba ljudski karakter (Zvonimir Obran).
Cetnititi2

Štuka-kultura: Obračun sa kolaboracionistima

Pod Hitlerovom čizmom ne mogu se pisati pesme i slikati slike

Đorđe Jovanović, kao najaktivniji i najborbeniji član nadrealističke skupine u Beogradu (1929-1932), u prvoj fazi svoga delovanja napisao je, u prozi i stihu, svoje književno najinteresantnije radove, objavljujući ih u nadrealističkim publikacijama. Kasnije, opredijelivši se kroz nadrealizam za komunističke ideje, uhapšen je i zatvoren u Sremskoj Mitrovici gdje je odležao tri godine (1933-1936). Posljednja faza njegova književnog rada obuhvata političko-propagandnu delatnost, koja je učinila da stilske kvalitete njegovih tekstova zapadnu u drugi plan i da sve češće govori u prvom licu množine, što će ga u publicistici promaknuti u vodećeg borca za prava naroda, protiv tadašnjeg režima. U njegovom tekstu "Štuka kultura", napisanom 1943. u jeku rata, ti živi stilski obrti iskorišteni su u jednom vehementnom pamfletističkom razračunavanju sa srpskim intelektualcima kolaboracionistima, kao žestokom pozivu na uzbunu. Đorđe Jovanović poginuo je 1943. godine kao politički komesar Kosmajskog odreda u borbi sa nedićevskim žandarmima - "Srpskom državnom stražom"
Aafo 01 S

Objekti par excellence

Seksualnost pisaca

Primetila sam da su pisci koji veličanstveno vode ljubav mnogo manje veliki pisci od onih koji to rade manje dobro i u strahu. Talenat i genijalnost ne ide sa nasiljem, za njih je to što i smrt. Lažni pisci nemaju ove probleme. Oni su zdravi i s njima se može biti potpuno siguran.
Aaffa 03 S

Ja sam narod

O novom lažnom božanstvu

Negde na svetu ima još narodâ i stadâ, ali ne kod nas, draga braćo: u nas ima država. Država? Šta je to? Evo! Otvorite uši, jer ću vam sada reći svoju reč o smrti narodâ. Državom se naziva najhladnije od svih hladnih čudovišta. Hladno, i laže; a evo ova laž gmiže iz njegovih usta: »Ja, država, ja sam narod.«
Ance 02 S

Danil Harms & Anri Mišo

Gost se sve više i više uživljava

Metodom paralelnog mentalnog slaloma iz sećanja smo izvukli tekstove Danila Harmsa i Anrija Mišoa sa neobičnim podudarnostima.
Aaov 01 S

Lekcija o slavi

Vitmen i Vajld: Popodne kolosa

“Bog te blagoslovio, Oskare”, rekao je Vitmen kada je Vajld odlazio. On se našalio kako je Vajldu sigurno teško palo to domaće vino kojim ga je poslužio. Vajld se tada makar jednom odrekao snobovštine. “Da je to bilo i sirće, svejedno bih ga pio”, rekao je. “Toliko se divim tom čoveku, da to jedva mogu da iskažem.”
Soli 01 S

Zakon za buduće pjesnike i mislioce

O samoći

”Stotina dubokih samotnosti sačinjava grad Veneciju — to je njezina čarolija. Slika za ljude budućnosti”.
Javo 02 S

Đavo je Židov, žena, homoseksualac, musliman, stranac, siromah

Neman ima stotinu lica

Ovo je jedan skromni prilog borbi Dobra protiv Zla. Autor donosi nekoliko identikitova (fotorobota) koji nam pomažu da prepoznamo razna lica Princa Tame. Ovdje su navedeni samo demoni duga trajanja, aktivni u svijetu već stoljećima ili tisućljećima.
Bulga 03 S

Sećanja na Bulgakove: Jelena Sergejevna

Vještica Margarita sa Azazelovom pomadom

Jednom, već za vreme bolesti koja ga je odnela, videvši kako se i koliko ona muči s njim i poželevši da je malo razgali, Bulgakov ju je zamolio da sedne na ivicu postelje i rekao joj je: »Ljusja, hoćeš li da ti ispričam šta će se desiti? Kada ja umrem (načinio je gest koji je onemogućavao njen pokušaj da mu se usprotivi), dakle, kada ja umrem, ubrzo će početi da me objavljuju. Časopisi će se svađati zbog mene, pozorišta će otimati jedno drugom moje komade. I tebe će svuda početi da pozivaju da iznosiš svoja sećanja na mene. Izaći ćeš na scenu u crnoj somotskoj haljini s lepim izrezom na grudima, kršićeš ruke i reći ćeš dubokim tragičnim glasom,- ,Odleteo je moj anđeo'... I oboje smo«, pričala je Jelena Sergejevna, »neodoljivo počeli da se smejemo: činilo nam se sve to tako nestvarno. A, eto, ostvarilo se. I kada me pozivaju, sećam se reči Mihaila Afanasjeviča i nisam u stanju da govorim.«
Silvi 01 S

Pesnikinja koja je za svoju poeziju platila visoku cenu

Lady Lazarus

Sylvia je za svoju poeziju platila visoku cenu. Iscrpljena i izmučena, 11. februara 1963. pokleknula je u borbi sa depresijom. Svet u kojem je živela postao je nepodnošljiv i stoga ona u osvit zore otvara plinsku peć i stavlja glavu u pećnicu. Uspeva u nameri koja joj nije pošla za rukom deset godina ranije.
Strann 01 S

Ljudska zajednica: Da li nam je toplije u čoporu?

Građanin, buntovnik ili stranac

Istina je da mi se, bez obzira na oblik i savršenost, nužnost zajednice čini nametnutom, ali je takođe istina da bi bez organizacije, koja mi obezbeđuje umerene prednosti, tzv. civilizacije, ovakav kakav sam, po svoj prilici, jadno propao u svakoj iole ozbiljnijoj slobodnoj biološkoj utakmici.
Hana 07 S

Valter Benjamin, privatni kolekcionar i nezavisni naučnik

Usamljeni čovek koji nije naučio da pliva ni uzvodno ni nizvodno

"Da Te sada neće biti – mislim da razumijem. No svejedno strepim. U svim tim danima svagda me je iznenada hvatala neka gotovo zagonetno prodorna strepnja." (Iz pisma Heideggeru)
Private3

Studija o gluposti

Ne govorimo da smo pametni da ne ispadnemo glupi

Očigledno, kad red vlada, strogo su zabranjeni izrazi lišeni mere i običajnog morala. A pošto smo govorili o taštini kod naroda i partija, koji se danas hvališu prosvetljenošću, sad valja dodati da je epikurejska većina — baš kao megalomanski pojedinac u svojim sanjarijama monopolisala ne samo mudrost nego i vrlinu, i sebe smatra za čestitu, plemenitu, nepobedivu, skrušenu i divnu; utoliko ljudi, u današnjem svetu, teže da, kad su u većem broju, sebi dopuste sve što im je zabranjeno kao pojedincima. Odjednom, kad sagledamo povlastice tog uvećanog „mi“, imamo utisak da rad rastućeg civilizovanja i pridomljivanja pojedinca mora biti nadoknađen srazmernim decivilizovanjem naroda, država i političkih bratstava; ono što se tu manifestuje javno nije ništa drugo nego, u osnovi, poremećaj pređašnje afektivne ravnoteže u protivstavljenosti ja i mi, kao i u moralnom vrednovanju.
Brodski 01 S

Govor na stadionu: Diplomcima Mičigenskog univerziteta

Živeti u društvu znači opraštati

Trudite se da se suviše ne uzdate u političare, ne zato što su tupoglavi i nepošteni, što je najčešći slučaj, već zbog zamašnosti njihovog posla koji prevazilazi i najbolje među njima, niti u bilo koju političku partiju, doktrinu, sistem ili njihove projekte. Oni u najboljem slučaju mogu donekle da ublaže socijalno zlo, ali ga ne mogu iskoreniti. Kakvo god bilo suštinsko poboljšanje, ono će uvek biti nedovoljno sa etičke strane, jer će uvek biti onih - makar to bio i jedan čovek - koji neće imati nikakve koristi od tog poboljšanja. Svet nije savršen; Zlatni vek nikada nije postojao niti će ga biti. Jedino što će se dogoditi sa svetom je da će postati veći, odnosno mnogoljudniji, ne povećavši se u razmeri. Koliko god čovek koga ste izabrali obećavao da će pravilno podeliti kolač, kolač neće postati veći; u suštini, porcije će se obavezno smanjiti. U svetlu toga - ili, bolje reći, u mraku - moraćete se osloniti na vlastitu, domaću kuhinju, tj. upravljati svetom samostalno - barem onim njegovim delom koji vam je dostupan, koji se nalazi u granicama vašeg dometa.
Anegdo 01 S

Da se podsetimo: Književne anegdote

Jednom se Gogolj preobukao u Puškina

Lav Tolstoj i F. M. Dostojevski, pokoj mu duši, opkladili se ko će da napiše bolji roman. Za sudiju su uzeli Turgenjeva. Tolstoj odjurio kući, zatvorio se u kabinet i počeo odmah da piše roman - o deci, naravno (veoma je voleo decu).