Kultura - Tema

Office

U lagumima očaja

Monstrum

Baš kada je otvorio šezdeset i sedmi registrator („Fakture februar-maj 1993“), neonka nad njegovom glavom zacrvrčala je i zatreptala. Gubila je kontakt po nekoliko puta u toku dana, naročito ako bi tramvaj previše neuviđavno prošao pored zgrade. Posle celodnevnog buljenja u ekran, od strob-efekta su ga zabolele oči. Ustao je, a stolica je zaškripala od olakšanja. Sklopio je šake u pesnice i trljao oči dok mu pred njima nisu zaigrale ljubičaste mrlje. Naslepo je privukao stočić i popeo se na njega, a zatim zavrnuo neonsku cev. Rasprsla mu se u rukama
Lenkasam12

Keine angst, keine angst mädchen

Strankinja na zrnu boba

Vozači se najprije prestraše, jer se desetak obijesnih, čupavih i pregorjelih od sunca dječaka najednom, ni iz čega, pojavljuje ispred vozila, ali tren kasnije prihvaćaju poziv i uz širok smiješak preleze preko grančica koje krckaju. Jedan je dugački ford taunus nizozemskih registracija vozio nekoliko puta unatrag, dobronamjeran neki čovjek obojane kose koji je cijelo vrijeme sa svojim prijateljem na suvozačkom mjestu vikao: Yes, Yes! Donijeli smo im bukaru vina i na stražnje sjedalo ubacili lubenicu s hrpe na kojoj smo sjedili. Iz njihovog automobila treštalo je: Love, love will tear us apart…
Rkka 02 S

Riječka mladež na prijelazu iz sedamdesetih u osamdesete

Od šminkera, preko pankera do zemljaka

Postavljati paralele između nekadašnjih sociokulturnih grupa i današnjih težak je posao, ali ne i nemoguć. Težak je utoliko što je zbog demokratizacije i razvoja društva, kao i niza drugih utjecaja danas prisutno golemo mnoštvo specifičnih plemena u gradu.
Fntm 06 S

Sećanja na Danila Kiša (4)

Da mu u večnosti pevaju ptice

Poslednja tri susreta sa Danilom Kišom u julu mesecu ove godine bila su, kada se osvrnem, puna znakova koje nisam umeo prozreti i sad mi se vraćaju kao poruke na dlanu, kao griža savesti ili kao prokletstvo optimizma, tupavog ljudskog optimizma. U šetnji, negde preko puta Londona susreće mladog poznanika, novinara M.M. i dotakavši se njegove crne košulje, kao da ispituje kvalitet materijala, kaže onako, usput: Što svi nosite to crno? I... razgovor ide dalje jer Kiš i ne očekuje odgovor.
Bide

Uvod u bideologiju

Manifest bideizma

U filozofskoj tradiciji Zapada znamo da je Martin Bidejger napisao maestralno delo „Bidak i vreme“ u kome pokazuje da je bidak, naime, ono po čemu bide jeste, dok čovek „pesnički tubiduje“. Temeljno ontološko pitanje je: „Zašto Bide a ne Ništa?“ Helderlin je uzvikivao, polulud, u svom dvorcu: „Čemu bide kad nema vode?! “Kant je u bideu ugledao stvar po sebi. Hegel je sočinio„Fenomenologiju bidea“, što je teško za čitanje, ali ukratko, on je tu objasnio kako pojam bidea napreduje kroz istoriju, razvija se, osvešćava, i uporedio ga sa brodom ljudske potrage za smislom, sa savešću i samosvešću čovečanstva
Avege 01 S

Da sam ja htela da radim nešto, misliš da bih radila za državu?

Uspon i pad potrošačkog osvetnika

Novica se posvetio iščitavanju Lidijinih knjiga, i za kratko vreme mogao je da je preslišava i bez gledanja u udžbenik ili propis. Prodavnica zdrave hrane „Zobnica“ ne ističe deklaraciju uz kikiriki na rinfuz? Rešeno. Kafana „Lokator“ nema odvojene toalete za osoblje i goste? Neće moći. Kiosk sa kineskom hranom „Godina svinje“ nema upozorenja o alergenima na jelovniku? Ne zadugo
Gljive

Iz gljivarske beležnice (14)

Jedan dan sa pesnikom Branom Petrovićem u šumi

Ibrahim Hadžić nije samo veliki pesnik, već i posvećeni istraživač prirode, pogotovo gljiva i noćnih leptira. Objavio je sedam knjiga o gljivama (dve u koautorstvu sa prof. dr Jelenom Vukojević, šefom mikološkog kabineta Biološkog fakulteta u Beogradu). Kao što je Hadžić sam rekao u jednom intervjuu: “Ja sam zatočenik prirode. Gljive su mi posebna pasija. U njima ima nečega obavezujućeg – posvećenja do maksimuma. Sa njima se ne smemo igrati i šaliti. Prvo pitanje koje čovek postavi sebi: šta sam ja ovo ubrao ili šta sam ja ovo našao, je početak ozbiljnog interesovanja i izučavanja objekata iz prirode. Gljive izučavam skoro tri decenije”. XXZ magazin donosi delove iz gljivarske beležnice Ibrahima Hadžića u nekoliko nastavaka
Alks 03 S

Sećanja na Danila Kiša (3)

Kafanskim arhipelagom, od ostrva do ostrva

Kiš je voleo neobične, nepravilne rime, asonance, i uvek im je davao prednost nad onim poznatim i očekivanim klasičnim rimama, smatrajući velikom zabludom mišljenja tradicionalista da naš jezik ne podnosi asonance i sve vrste nepravilnih rimovanja. Govorio je da bi jedan veliki pesnik sva ta perfekcionistička naklapanja jednim pravim delom zauvek osporio. U tom smislu je i tražio, igrajući se jezikom.
Gljive

Iz gljivarske beležnice (13)

Gljiva mi se ukaže tek kad ostari i klone

Ibrahim Hadžić nije samo veliki pesnik, već i posvećeni istraživač prirode, pogotovo gljiva i noćnih leptira. Objavio je sedam knjiga o gljivama (dve u koautorstvu sa prof. dr Jelenom Vukojević, šefom mikološkog kabineta Biološkog fakulteta u Beogradu). Kao što je Hadžić sam rekao u jednom intervjuu: “Ja sam zatočenik prirode. Gljive su mi posebna pasija. U njima ima nečega obavezujućeg – posvećenja do maksimuma. Sa njima se ne smemo igrati i šaliti. Prvo pitanje koje čovek postavi sebi: šta sam ja ovo ubrao ili šta sam ja ovo našao, je početak ozbiljnog interesovanja i izučavanja objekata iz prirode. Gljive izučavam skoro tri decenije”. XXZ magazin donosi delove iz gljivarske beležnice Ibrahima Hadžića u nekoliko nastavaka
Capitt 04 S

O kapitalizmu

Religija koja krije svoga boga

Kapitalizam se može posmatrati kao religija, to jest, kapitalizam u suštini nastoji da odgovori na iste brige, strepnju i nemir na koje je ranije pokušavala da odgovori takozvana religija. Veza kapitalizma s dogmom o prirodi znanja – koje je zbog svog karaktera za nas u isti mah oslobađajuće i ubistveno. Krajnji ishod je oslobođenje i ruiniranje znanja.
Gljive

Iz gljivarske beležnice (12)

Zašto izbegavam planinare

Ibrahim Hadžić nije samo veliki pesnik, već i posvećeni istraživač prirode, pogotovo gljiva i noćnih leptira. Objavio je sedam knjiga o gljivama (dve u koautorstvu sa prof. dr Jelenom Vukojević, šefom mikološkog kabineta Biološkog fakulteta u Beogradu). Kao što je Hadžić sam rekao u jednom intervjuu: “Ja sam zatočenik prirode. Gljive su mi posebna pasija. U njima ima nečega obavezujućeg – posvećenja do maksimuma. Sa njima se ne smemo igrati i šaliti. Prvo pitanje koje čovek postavi sebi: šta sam ja ovo ubrao ili šta sam ja ovo našao, je početak ozbiljnog interesovanja i izučavanja objekata iz prirode. Gljive izučavam skoro tri decenije”. XXZ magazin donosi delove iz gljivarske beležnice Ibrahima Hadžića u nekoliko nastavaka
Dnkis 01 S

Sećanja na Danila Kiša (2)

Pesnik života-literature sa oreolom elegičnosti

Ako je roman u klasičnom smislu tog termina legitimni naslednik epa, onda je moderni roman, a čini mi se da je po svojoj strukturi Gogoljev roman medu prvima, pre svega poema, jer je poema po definiciji epsko-lirska tvorevina. Svojom odrednicom poema Gogolj kao da je naslutio moderni roman. Kada sam u jednom tekstu Josifa Brodskog našao da su, po njemu, Kišovi romani elegije, bio sam siguran da je to prava i najkraća poetička dijagnoza. Pesnici nesumnjivo najbolje osećaju koliko poezije ima u jednom proznom delu. Koliko bi je Brodski tek našao da je Kiša mogao čitati u originalu. Poezija je po svojoj definiciji, kako je tačno isticao Andrić, ono što je neprevodivo.
Deveti krug 3

Sjećanje na scenaristicu i tv urednicu Zoru Dirnbach

"Deveti krug", najvažniji hrvatski film o Holokaustu

U kasnijim prevrednovanjima hrvatske kinematografije, “Deveti krug” - nažalost - nije sačuvao mjesto klasika kakvo mu se smiješilo kad je napravljen. Dijelom su tome kumovale nefilmske okolnosti. To je bio hrvatski film koji je režirao Slovenac, pa je u brakorazvodnoj diobi kao “dijete iz miješanog braka” bio pomalo - ničiji. Nadalje, prikaz ustaškog zlosilja i vizualizacija Jasenovca u Hrvatskoj nakon 1990. nisu bili najpoželjniji sadržaj, pa je film dugo bio izgnan s javne televizije
Ayuu 13 S

Praznik koji je nekada mirisao na janjetinu i ćevape

Zašto slavimo 1. maj

Prije 133 godine, u neko „primitivno“ doba, sindikati su u SAD-u tražili uvođenje standarda osmosatnog radnog vremena. Obećano im je to na 1. maj 1886. godine, a kada obećanje nije ispunjeno, počeo je generalni štrajk. Mnogi su platili glavom. Iz balkanske perspektive, sasvim nepotrebno, jer 133 godine kasnije ovdje su radnici i dalje poniženi. Jedu, da prostite, govna za male pare, za crkavicu. Traži ih se da varaju, lažu, pa i da kradu za gazdu. Nekada je ovaj praznik mirisao na janjetinu i ćevape, a danas na propalu ekonomiju. Zašto se uopće obeležava Prvi maj i dokle smo došli...
Dkis 02 S

Sećanja na Danila Kiša (1)

Prvi i najbolji student koji je spavao u parku

Preveo je nekoliko dečijih pesama francuskih pesnika i dok smo sedeli u Srpskoj kafani dao je profesoru P.M., svom školskom drugu, da ih pročita. Slušao je svoj prevod pokušavajući da uspostavi onu distancu o kojoj je uvek brinuo. Svako ptiče koje stasa stiče boju svoga glasa. Ponovio je stihove iz jednog od tih prevoda na kraju i videlo se da je bio zadovoljan svojim poslom. Ovo su samo delovi mozaika sećanja na Danila Kiša, celovita slika zahteva strpljivo traganje po sećanju i, ma kakva bila, ona je samo bleda sen jedne neponovljive ličnosti.