Kultura

Aakri 15 S

Raketni sistemi za obaranje zvezda padalica

Dlanovi klizaju i cede se, a kapi znoja, kao mali vodopadi, slivaju mi se niz kapke. Noć je puna neona, nedostaju samo bleh muzika i raketni sistemi za obaranje zvezda padalica. Prgava slanoća znoja već me uveliko nagriza... Svet rotira u sremskoj ravnici

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Moždа normаlаn čovek i morа biti glup

Dа nаstаvim o ljudimа sа jаkim nervimа. koji ne shvаtаju izvesnu utаnčаnost nаslаdа. Iаko tа gospodа, u izvesnim prilikаmа, nа primer, riču iz sve snаge kаo bikovi, i mаdа im to, recimo, služi i nа čаst, аli, kаo što sаm već rekаo, pred nemogućim se odmаh umiruju. A nemoguće je — kаmeni zid. Kаkаv kаmeni zid? Pа, rаzume se, prirodni zаkoni, zаključci prirodnih nаukа, mаtemаtikа. Čim ti, nа primer, dokаžu dа si postаo od mаjmunа, nemа štа dа se mrštiš, već primi činjenicu onаkvа kаkvа je. Ili, kаd ti dokаžu dа tebi jednа kаp tvog rođenog sаlа u stvаri morа biti drаžа od sto hiljаdа tebi sličnih bićа i dа u tom zаključku, nаjzаd, nаlаze rešenje sve tаkozvаne vrline i obаveze i ostаlа buncаnjа i predrаsude — ondа i to primi kаo fаkаt, jer štа se tu može drugo kаd su dvа putа dvа četiri

Gojja 01 S

Radio drama

Onore de Balzak: Eliksir dugog zivota

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču
Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Zаpisi iz podzemlja (1)

Zаšto nisаm umeo dа postаnem čаk ni insekt

Autor „Zаpisа” i sаmi „Zаpisi” su, prirodno, izmišljeni. Pа ipаk, tikvа licа kаo što je pisаc ovih beležаkа ne sаmo dа mogu već i morаju postojаti u nаšem društvu kаd se uzmu u obzir okolnosti u kojimа se formirаlo nаše društvo. Hteo sаm dа prikаžem publici, jаsnije nego što se to obično rаdi, jedаn od kаrаkterа nedаvne prošlosti. To je jedаn od predstаvnikа pokolenjа koje još živi. U ovom odlomku nаzvаnom „Podzemlje” tа ličnost se prodstаvljа čitаocimа, izlаže svojа shvаtаnjа i kаo dа želi dа pokаže uzroke zbog kojih je nаstаlа i morаlа nаstаti u nаšoj sredini. Sа nаrednim odlomkom počeće prаvi „Zаpisi” te ličnosti o nekim dogаđаjimа iz njenog životа (Fjodor Dostojevski)
Sarajevo opsada

Svjedočenja iz ratnog pakla Bosne i Sarajeva

Most zvani čežnja

Znam da ima ljudi koji sumnjaju u vjerodostojnost svjedočenja iz ratnog pakla Bosne i Sarajeva, ali ja s njima nemam šta da pričam, samo ih stavljam pred ispit savjesti: ako su povjerovali prvoj priči, zašto ne i drugoj?
Bsta 01 S

Božji ljudi

Ludi Stevan

Pored toliko slugu, sluškinja i ostalih sirotih žena neke iz rodbine hadžijine neke iz komšiluka koje su se tu, kod hadžije hranile poslužujući po kući njega kao da su najviše pazili i gledali. Čak i sam hadžija koji je retko i sa ženom i decom govorio a kamo li sa ostalima, pazio ga i ponekad se s njim razgovarao
Boogun 01 S

Šantić i Sidran

Dva pjesnika o Gavrilu Principu

Sarajevski, ali i onaj iz Dallasa, dva su atentata neizbrisiva iz kolektivne memorije. Ne znam da li je neko napisao ili će pisati pjesme o ubici JF Kennedyja. Sve je moguće
Mino 01 S

Čudovište sa ljudskim telom i glavom bika

Mit o Minotauru

Minoj je bika prisvojio i zadržao među svojim govedima. Da bi ga kaznio, Posejdon je u srcu njegove supruge Pasifaje rasplamsao neprirodnu strast prema lepoj životinji
Dugme 01 S

Radio drama

Predrag Čudić: Dugme lutalica

Predrag Čudić napisao je dramsku poemu “Dugme lutalica” koja je poslužila kompozitorki Ivani Stefanović kao libreto za našu prvu radio-operu za decu. U realizaciji ove opere, u stereo tehnici, koja je snimljena na ploču i kasetu, učestvovali su naši najčuveniji glumci i pevači: Zoran Radmilović, Nikola Simić, Moris Levi, Dragan Laković, Mića Tatić, Dušan Jakšić, Marko Nikolić, Aljoša Vučković i drugi. Učestvovali su i Dečji hor RTB, Dečji hor Kolibri i instruimentalni ansambl RTB-a
Mirjana Karanović 2

27. Festival evropskog filma Palić: Od 8. do 14. avgusta

Nagrada "Aleksandar Lifka" za Mirjanu Karanović

Festival evropskog filma Palić tradicionalno dodeljuje nagrade “Aleksandar Lifka” istaknutim domaćim i inostranim filmskim stvaraocima, koji su svojim angažmanom dali izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji ostavivši neizbrisiv trag. Ovogodišnja dobitnica nagrade u kategoriji domaćih stvaralaca je legendarna glumica Mirjana Karanović. U jugoslovenskoj, srpskoj i regionalnoj kinematografiji aktivna je od debija 1980. u filmu “Petrijin venac” Srđana Karanovića, nakon čega je tokom prethodne četiri decenije ostvarila niz antologijskih uloga i osvojila veliki broj priznanja za svoj rad
Magl 01 S

Radio drama & film

Momčilo Nastasijević: Darovi moje rođake Marije

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču
Sarajevo

Tamni oblak prijetnje iznad naših glava

Smrt je za nas bila sudbina, a za njih samo dobro obavljen posao

Stajali smo nasred ulice, zaklonjeni od snajperske paljbe betonskim blokom na kojem je sprejom bilo napisano "PINK FLOYD" - jasna aluzija na mračnu pjesmu, koja kaže "...all in all, you are just another brick in the wall..." - i plakali. Ljudi su prolazili pored nas i ne obazirući se, jer u Sarajevu nije bilo ništa neobično vidjeti odrasle ljude kako, usred bijela dana, bez ikakvog zazora, gorko plaču na ulici
Mrtvacnic 01 S

Znakovi pored puta

Nema dana da ne zavidim pokojnicima

Gledajući po ceo dan i dobar deo noći more, visoke planine, gole i šumovite, i mala mesta razasuta obalom, drevne ljudske puteve i vekovna boravišta, čovek dolazi sam sebi ne samo smrtan i prolazan nego kao da nikad nije ni postojao
Crrn 01 S

Živimo kao da smo na Mesecu

Kao ispali iz rata, na nekom drugom svetu

Iako sam u oficirskom odelu i hranim se sa nekoliko stotina oficira u oficirskoj menzi, mi smo kao ispali iz rata, i na nekom drugom svetu. Do nas stižu prve vesti o katastrofi austrijskoj na Balkanu, ali mi na to više i ne mislimo. Živimo kao da smo na Mesecu. U mom pansionu nema više mog Birimca, ni Marijete Loriol, na spratu. Kod Frau von Thiess sad stanuju mladi Poljaci i Poljakinje, Jevreji i Jevrejke, koji su pre tri godine napustili Galiciju i Rusiju. Taj svet više nema ni kuću, ni domovinu. Malo može da troši i na hranu. Međutim, svako veče je u pozorištu