Kultura

Letu štuke

Kompilacija hitova: Most između stare i nove publike

Najbolje od Štuka

Proslavljeni sarajevski bend Letu štuke objavio je 22. aprila, baš na Međunarodni dan prodavnica ploča, svoj prvi „The Best Of“ album, na kojem se nalazi čak 17 pesama
Radomir Konstantinović

Životinjska ispovest književnog istoričara

Konstantinović prijatelj

Oni koji ne vide dalje od nosa ne vide, naravno, ni to da je Rade pisao na srpskom jeziku i da je deo srpske kulture. Za života je mogao da se kurobeca koliko hoće, da poistovećuje nacionalizam i terorizam, ili da bude tuđ u tuđem svetu koji odbija da se suoči sa zločinstvom iz njega poteklim. Posle Radetove smrti ključevi vlasti su u mojim rukama. Konstantinovića ću pacifikovati, preparirati, oslobodiću ga od dnevno-političkih naslaga koje štete njegovom uzornom delu i tako ću ga učiniti bezopasnim, vo vjeki vjekov, a možda i duže
Jazik 02 S

Bauk jugoslavizma nad jezičkim čistunstvom

Zašto ciče bardovi nacional-lingvistike

Ono što je Deklaracija međutim uspjela već na svom početku jeste da je izazivala buku i bijes, odjeke & reagovanja, širom nekadašnjih jugoslovenskih prostora. Ona je u ovom trenutku samo konačno otjelotvorena neprijateljica za kojom su nacional-lingvistike i njihove pripadajuće strukture sve ove godine čeznule. Dakako, ona je i povampirena Jugoslavija, i teror serbokroaštine i želja da se “naš” jadni narod ponovo tiranizira socijalističkim mantrama o bratstvu i jedinstvu
Falis 01 S

Festival alternative i ljevice Šibenik

Nemoj da FALIŠ

Festival alternative i ljevice Šibenik (FALIŠ) je jedini lijevo profilirani događaj koji potencira dijalog suvremene ljevice i religijskih zajednica, točnije crkava u, prije svega, Hrvatskoj, ali i na širem području, kao i dijalog među njihovim predstavnicima
Kletva 01 S

Predstava "Kletva" povredila zverska osećanja poljskih katolibana

Malj za veštice, lomača za Olivera Frljića

Pošto ih je zapala nesreća da žive u XXI veku, zvernici nisu u mogućnosti da obnove instituciju inkvizicije, pa da jeretike, veštice i ostale otpadnike spaljuju na lomačama po hitnom postupku. Ništa bolje ne greje zverničko srce od gorućeg mesa na ljudskoj buktinji podloženoj jeretičkim spisima, ali šta da se radi kad su se vremena promenila. Umesto zloglasnog "Malja za veštice", tog priručnika za srednjovekovne progonitelje, sada imamo "povređena verska osećanja", dogmu u čije ime treba zlostavljati, cenzurisati, progoniti i ubijati
Jossipa 02 B

Koncert Josipe Lisac u Beogradu: 50 godina karijere

Uprkos svemu, magija traje

Nastupom u beogradskom Sava centru Josipa Lisac je 14. februara započela proslavu 50 godina svoje karijere – bez pompe i banketa, već koncertno, svečano, uz publiku, onako kako i zaslužuje karijera koja tako dugo traje
Lekcije 07 S

Izložba “Lekcije iz '91”: Ratne godine na tlu bivše Jugoslavije

Zamrznuti krik bola i patnje 

Neformalni zaključak posetilaca, autora i stručnjaka ukazuje na to da ratne strahote i dalje žive, te da, iako zamrznute, nose jasnu antiratnu poruku
Bajkk 04 B

Frank Herfort, fotograf, saradnik XXZ-magazina

Rusija u objektivu

Jedan od najpoznatijih i najboljih evropskih fotografa, Frank Herfort, u septembru prošle godine imao je u zagrebačkom Muzeju za umjetnost i obrt izložbu "Rusija: Život, mjesta, trenuci" u organizaciji Russia Beyond The Headlines i Muzeja za umjetnost i obrt, uz potporu Sberbank Hrvatska, Veleposlanstva Rusije i kompanije Parisienne. Herfort već godinama fotografira u različitim delovima Rusije, a njegovi radovi prikazuju najproturječnije i najneobičnije trenutke ruske svakodnevice. Povodom ove izložbe, hrvatsko-ruski sajt “Russia Beyond The Headlines” objavio je prigodni intervju sa nemačkim umetnikom, a Frank Herfort ustupio je XXZ-magazinu ekskluzivne fotografije
Sveljo 01 S

Srđan Veljović:  Devedesete, foto izložba

Lična i kolektivna istorija

Prošlo je neko vreme i ja na te slike gledam kao da ih je radio neko drugi, njima pristupam kao arhivskom materijalu i upravo mi se čini da to lično, autentično, daje širi upliv na opštu stvar  
Karmee1

Beogradska opera: Karmen Žorža Bizea (ženski ugao)

Za sledeći nastup naše baba Jace molim donaciju kiseonika

Da li je aplauz neuke, ali divne dece merilo za kvalitet pevača koje ste nam dovukli? A naši? Heroina? Kao na ostatku heroina! Otužno, falš, paradno - smešno, uobičajeno muzički i glasovno karikira i sve više šapuće, kao doživljava ulogu, a realno nemoćna, ma već rečeno, večeras sa malim pomakom nekog razuzdanog ludila u glumi. Ali, ovo nije kako klinci zamišljaju Broadway, ovo je opera! Za sledeći nastup naše baba Jace molim donaciju kiseonika, neophodna je
Karmee7

Beogradska opera: Karmen Žorža Bizea (muški ugao)

Gostovanje, gluvom radovanje

Don Hoze i Mikaela, Voren Mok i Bing Bing Wang nisu ništa pokazali što ne možemo da čujemo od naših pevača. Koliko je on, kako je predstava odmicala bio sve bolji i bolji, toliko je ona ostala u niskoj ravnoj liniji kvaliteta. Čemu gostovanja ovakvih umetnika? To služi samo kao hrana našim lošim operskim tenorima, koji mogu svoju sujetu da nahrane konstatacijom: „Nismo mi mnogo ispod svetskog nivoa!“
Logog5

Stanislav Vinaver u nacističkom logoru (2)

Hitlerovština je u kvislinzima produžila svoju egzotičnu agoniju

Oni koji nisu imali nadu o slobodi, oni koji nisu uspeli da ostanu slobodni iznutra, već su podlegli ropstvu, doživeli su strašnu sudbinu: "Bilo ih je koji su prešli u fašizam: čim se čovek duhovno pomiri sa ropstvom, on postaje njegov nesvesni i jarosni pristalica, i želi da ga proširi na druge. Takvi su kod nas pokreti reakcije generala, dražinovaca, nedićevaca i ljotićevaca, svih onih koji žele da produže hitlerizam pod našim podnebljem, i pokolju svakoga koji drukčije misli, one koji ne žele da budu robovi ili da pripadaju novome ropstvu. Hitlerovština, koja je ugušena u Nemačkoj, svom zavičaju, produžuje u njima svoju egzotičnu agoniju"
Logog1

Stanislav Vinaver u nacističkom logoru (1)

Četnici su po ceo dan maštali o klanju

Kad se vratio iz nemačkog zarobljeništva Stanislav Vinaver napisao je knjigu "Godine poniženja i borbe. Život u nemačkim 'oflazima’" koju je objavio 1945. godine. Vinaverova sećanja na boravak u nemačkom zarobljeništvu dragoceno su svedočanstvo o jednom zlom vremenu, pogotovo o izdaji i kolaboraciji oficira koji su pristali uz Dražu, Nedića i Ljotića
Vajru1

Tajni agent 0,000007: Ispovest srpskog mikroba

Kako sam postao izdajnik i žderorista

Zaokupljeni megdanom protiv vekovnih neprijatelja koji nam milenijumima rade o glavi, neprestance budni na polumrtvoj straži srpstva, netremice motreći na velike svetske sile koje su mobilisale sve raspoložive snage ne bi li naš slobodarski narod porobile, držeći na oku krupne kapitaliste koji bi da nas načine uznicima i da nas sliste, baveći se isključivo agresorima koji su nas dostojni, dakle kapitalcima po meri naše velelepne veličine, potpunce smo zanemarili mikrosvetove, a oni su bezočno zloupotrebili naš nehaj i prišunjali nam se iza leđa, namerni da zabodu hiljade i milione ubojitih milinoževa tamo gde nas najviše boli
Stepenice

Pismo u tuđinu

Patriotizam, zanat najstariji

Al’ šta ću s tobom da radim Stefane, parazitu nezahvalni? Ti si, kako kažeš, shvatio da je muzika tvoj život. U trideset i drugoj godini odlučio si da se posvetiš sviranju gitare. A što lepo ne nastaviš da sviraš kurcu? U tome si virtuoz