LGBTIQ - Aktuelno

“Ne odričem se” ima ličnu, ali i političku notu i poruku. “Ne odričemo se ljudi, ali ni vrednosti. Ne odričemo se slobode, ne odričemo se prava, ne odričemo se jednskosti. Odričemo se homofobije i straha u kojem nas teraju da živimo”

Najveći broj LGBTIQ osoba koje su podnele zahteve ima oko 40 godina, te je finansijski obezbeđen, a većina je o starateljstvu počela da razmišlja nakon neke situacije koja im je ugrozila život. Budući da gejevi i lezbijke u ovoj zemlji nemaju dobar odnos sa svojim biološkim porodicama, u slučaju bilo kakve nemoći prepušteni su sami sebi, ili, ako imaju sreće, svojim partnerima/kama

Zakon o lečenju neplodnosti postupcima potpomognute oplodnje donet još 2017. godine, a konačno je krajem aprila dopunjen neophodnim Pravilnicima, koji su i u Srbiji omogućili doniranje reproduktivnih ćelija ili embriona. Tako je stiglo veliko olakšanje za parove kojima je donacija jedini način da postanu roditelji, budući da više neće morati da odlaze u inostranstvo da bi pokušali da dobiju potomstvo. I dok je još jedan problem heteroseksualnih parova dobio svoj epilog, pripadnici LGBTIQ zajednice su još jednom diskriminisani, budući da gej muškarci, lezbejke i biseksualne osobe neće moći da se uvrste u donatore pomenutih ćelija

Usled pogrešnog tretiranja seks rada mnogi koji se bave ovim poslom prinuđeni su da izlaze na ulice, gde se nasilje dešava kako od strane policije, tako i od običnih prolaznika. Najugroženije su trans seksualne radnice, ali ni ostale grupe koje se bave seksualnim radom nisu daleko od njih, te stalna hapšenja i prebijanja utiču i na to da se porodice udalje od onih koji se bave ovim poslom, te ih ostave na milost i nemilost onima koji ih eksploatišu, neretko i ubijaju.

„Osećam se poraženo. Nadala sam se da ću danas moći da izađem pred LGBTIQ zajednicu i podelim radost što je ovaj zakon usvojen. Ovakav ishod glasanja nije samo poraz za civilno društvo, već i za demokratiju i demokratski proces u Crnoj Gori. Očito je da Crna Gora nije spremna da stane u red razvijenih, demokratskih zemalja Evrope, te da radije bira put diskriminacije i predrasuda, koji vodi u mržnju i netoleranciju."

„Stavljati toliko granica i barijera prema ljudima koji su različiti samo prema tome s kim idu i s kim žele da odu u krevet je odlika zaostalosti i primitivizma. Riječ friendly je tu u drugom planu. Sloboda i sigurnost trebaju biti u fokusu. Puno je bitnije osvijestiti ljude koji nisu kao mi“

Ruska aktivistkinja za prava LGBT osoba Elena Grigorjeva nasmrt je izbodena u svom stanu u Sankt Peterburgu, nakon što joj je ime mjesecima bilo na listi za odstrel pod nazivom "Saw" (Pila). Elena Grigorjeva pronađena je mrtva 20. srpnja, četiri dana nakon što je web stranica s listom za odstrel postala nedostupna.

Članovi/ice Organizicionog odbora prve Bh. povorke ponosa sjećaju se svoje prve povorke i zašto im je ona bila važna. Šetajte sa njima 8. septembra u Sarajevu na prvoj Bh. povorci ponosa!

Nasilni sukobi u desetom najvećem gradu u Poljskoj dokazuju širenje anti-LGBT ekstremizma u ovoj zemlji, koji je najvidljiviji putem porasta homofobičnih javnih mišljenja koja su u Poljskoj prisutna sve više u proteklih nekoliko godina.

Napori aktivističkih organizacija nisu beznačajni, ali obično nisu dovoljni, posebno u zemljama u kojima se na ljudska prava i prava manjina još uvek gleda kao na luksuz. Upravo su zbog toga važni pojedinci u čijim su rukama životi onih koji se razlikuju, i čija bi podrška mogla da napravi veliku razliku. Možda ste to baš vi.

Peti Ponos Srbije biće održan u subotu 29. juna 2019. godine. LGBTI osobe i njihovi prijatelji će na paradi u centru Beograda u organizaciji Udruženja “Egal”, Gej lezbejskog info centra i Loud & Queer obeležiti 50 godina od stounvolske pobune u Njujorku, koja važi za početak masovnog svetskog pokreta za prava LGBTI osoba

U razgovoru za Crol.hr dvoje sudionika ovogodišnjeg devetog Split Pridea, 19-godišnji Duje Donadić i 25-godišnja Hana Lilić Prodanović, otkrivaju kako im je bilo na Povorci ponosa za koju se svi slažu da je bila najbolja dosad.