LGBTIQ - Tema

Jasno nam je da pojedinac/ka ne može da bira svoj identitet, a film "Goodbye Blue Sky" to potvrđuje - „Nemaš mnogo izbora na ovom svetu – ne možeš da biraš koga ćeš da voliš i kako ćeš da završiš, ali možeš da biraš kako ćeš da se ophodiš prema onima na koje usput naiđeš“

Osobe sa invaliditetom, uključujući osobe sa senzornim, fizičkim, neurološkim ili intelektualnim invaliditetom ili kombinacijom, svakodnevno bivaju diskriminirane od strane našeg društva. Međutim, LGBTI osobe sa invaliditetom suočavaju se sa mnogo većim izazovima, te doživljavaju dodatnu stigmu. Često njihov seksualni identitet utiče i na kvalitet usluge i potpore od strane pružatelja usluga s kojima ostvaruju određeni vid interakcije i komunikacije

Kraj devedesetih godina prošlog veka obeležio je jednu od najvećih kriza kada je kruzing sistem u pitanju, pa su one vojske muškaraca koje su se vekovima suočavale sa rizicima koje nosi anonimni seks na skrovitim mestima, često usput rizikujući i život, jedva dočekale pojavu interneta, te brzo i radosno migrirale ka onome što će uskoro postati digitalni kruzing

Želje ne prestaju sa zabranama, pa je na svetu mnogo onih koji trpe zbog predrasuda većine. Zajedništvo, brak i porodica nisu posebna, već osnovna ljudska prava

LGBTIQ zajednica je termin koji se već dugo koristi kako bi se pod jedan krov smjestile sve osobe koje nisu isključivo heteroseksualne, odnosno kako bi se napravila razlika između njih i dominantne, heteronormativne većine. Iako se pojam zajednice, kao najdugotrajnijeg društvenog oblika čovječanstva, najčešće definira “kao jedna ili nekoliko skupina ljudi međusobno povezanih radom i drugim aktivnostima i/ili zajedničkim interesima te simbolima kolektivne pripadnosti”, kada govorimo o LGBTIQ zajednici, ovaj pojam poprima drugačije značenje

Stephen Fry ne dobija onoliko priznanja koliko zaslužuje, bar kada je gluma u pitanju. Oni koji se interesuju za kvir istoriju i kulturu, znaju ga bo brojnim esejima, ali je mali broj onih koji su svesni i njegovih glumačkih kapaciteta. Nedavno se pojavio i u seriji „It’s a Sin“, ali je pre toga oživeo različite kvir junake

Ovo istraživanje polazi od arhivske građe – zaostavštine Vere Holm (Vera Holme) – i rekonstruiše jednu moguću „lezbejsku istoriju“ britanskih žena koje su s Prvim svetskim ratom došle u Srbiju, nakon toga održale međusobna prijateljstva i kroz stečena poznanstva ostale vezane za Jugoslaviju. Britanskim ženama Veliki rat je otvorio neke prilike za redefinisanje rodnog i društvenog položaja koji su do tada žene zauzimale. Istraživanje pokazuje koliko je sam Balkan bio plodno tlo za takav razvoj. Beleške Vere Holm na kojima je baziran ovaj tekst otkrivaju stepen njihove integrisanosti u visoko društvo ratne Srbije, i daju primer za transponovanje i održanje nekonvencionalnih životnih stilova u novi kontekst i podneblje. Analiza arhivske građe svedoči o kompleksnoj međuigri promenljivosti i modifikovanju rodnih i klasnih statusa, ali govori i o karakteru veze koju su britanske žene uspostavile sa Srbijom. Na kraju, istraživanje govori o tome koliko rodne uloge mogu postati nestabilan koncept kada se dovedu u vezu sa socijalnim i klasnim statusom i proklamovanim nacionalnim ciljevima, te koliko je kompleksno preklapanje društvenog statusa, klase i etniciteta

Na samom početku veze Tammy želi da saopšti nešto svom potencijalnom partneru Marcusu. Pitanje je koji je trenutak za to najpovoljniji, te da li je u obavezi da to uopšte učini

Voljela bih da zajedno odemo na more – rekla mi je moja djevojka. Oh, da, mislila sam u sebi, presretna i uzbuđena od same pomisli na naše prvo putovanje na more. Nas dvije. Same. Na moru. Kupamo se. Šetamo. Dočekujemo izlazak Sunca i ispraćamo zalazak. Zagrljene. Ručamo sendviče u osamljenoj uvali. Ronimo. Tražimo biljke. Sunčamo se. Čitamo naglas. Ušteđevinu od mog džeparca iskoristim za to da je bar jedno večer izvedem u neki otmjen restoran. Pijemo vino. Dani smijeha i sreće – eto, to mi je prošlo kroz glavu kada je rekla: Voljela bih da zajedno odemo na more

Ovo istraživanje polazi od arhivske građe – zaostavštine Vere Holm (Vera Holme) – i rekonstruiše jednu moguću „lezbejsku istoriju“ britanskih žena koje su s Prvim svetskim ratom došle u Srbiju, nakon toga održale međusobna prijateljstva i kroz stečena poznanstva ostale vezane za Jugoslaviju. Britanskim ženama Veliki rat je otvorio neke prilike za redefinisanje rodnog i društvenog položaja koji su do tada žene zauzimale. Istraživanje pokazuje koliko je sam Balkan bio plodno tlo za takav razvoj. Beleške Vere Holm na kojima je baziran ovaj tekst otkrivaju stepen njihove integrisanosti u visoko društvo ratne Srbije, i daju primer za transponovanje i održanje nekonvencionalnih životnih stilova u novi kontekst i podneblje. Analiza arhivske građe svedoči o kompleksnoj međuigri promenljivosti i modifikovanju rodnih i klasnih statusa, ali govori i o karakteru veze koju su britanske žene uspostavile sa Srbijom. Na kraju, istraživanje govori o tome koliko rodne uloge mogu postati nestabilan koncept kada se dovedu u vezu sa socijalnim i klasnim statusom i proklamovanim nacionalnim ciljevima, te koliko je kompleksno preklapanje društvenog statusa, klase i etniciteta

Upravo zahvaljujući Evelyn Hooker se moglo početi raspravljati o mogućnosti da se homoseksualnost ne klasificira kao bolest

Ukoliko nedelju ne sačuvate za sebe, a razlikujete se od svojih bližnjih, ručak s porodicom vam garantuje seriju neprijatnih pitanja. Naravno, pod uslovom da imate sreće da vas članovi porodice uopšte poznaju