LGBTIQ - Tema

Noel Alejandro se bavi filmom i pornografijom, i pripada grupi novih umetnika koji seks kombinuju sa umetnošću. „Call Me A Ghost“ je njegova prva drama, a radi se o erotskom filmu koji ne otkriva mnogo

Prošlo je pet godina od smrti Davida Bowiea, a sećamo ga se kao neverovatnog muzičara, ali i kao čoveka ispred vremena u kojem je živeo. Rušio je mnoge predrasude, između ostalih i one o seksualnim identitetima

Televizija (regularna ili on-demand) više nego ikad prikazuje manje vidljive društvene skupine. Posljednjih nekoliko godina svjedočimo svojevrsnom boomu LGBTIQ filmskog i serijskog sadržaja pa može biti teško odlučiti što gledati

Britanski slikar Duncan Grant (1885-1978) je bio najpoznatiji po tome što je pripadao Bloomsbury grupi. Razvio se i kao nezavisni umetnik, te je kvir zajednici tog doba ponudio vidljivost i portrete u kojima su mogli da se ogledaju, ali samo tajno, u četiri zida

Od kada su se pojavili, filmovi su postali neizostavni deo života, pričanje priča, jedno od osnovnih tkiva postojanja. Kada ste drugačiji, a vašeg indentiteta nema na filmu, ili u okviru nekog drugog životnog sadržaja, počnete da osećate da nešto istinski nije u redu. Osećate se nevidljivim, kao duh u kojeg niko ne veruje. Budući da smo večito gladni za slikama o sebi često se dešava da nas prijatelj pozove i kaže: "O, prikazuje se taj film koji moraš da vidiš! Sve ono što se meni dogodilo u životu!" Do nedavno gejevi, lezbejke, te transrodne osobe nisu mogle da zamisle da će jednom izgovoriti sličnu stvar. Danas je homoseksualnost uključena u film, te umetnost uopšte, i stvari se ubrzano menjaju. O onome što se nekad čitalo i naslućivalo iz konteksta, danas se priča mnogo slobodnije

Kvir književnost je pisana, čitana, kritikovana i promišljana u prilično neprijateljskom okruženju. Iako danas možemo da raspravljamo o stepenu tog neprijateljstva, ili o njegovoj prirodi u odnosu na različite vrste pritisaka i potiskivanja, njegova konstantna prisutnost je neosporna. Stvaranje, čitanje, pa i podučavanje o homoseksualnoj književnosti potčinjeno je političkom položaju gejeva i lezbejki u našem društvu. Razumevanje mašte u homoseksualnom kontekstu pre svega zahteva razumevanje one u homofobičnom kontekstu. Budući da su do sada kvir autori uglavnom pisali za čitaoce koji su bili neprijateljski nastrojeni, morali su da prilagode svoj rad očekivanjima te i takve publike

Kvir književnost je pisana, čitana, kritikovana i promišljana u prilično neprijateljskom okruženju. Iako danas možemo da raspravljamo o stepenu tog neprijateljstva, ili o njegovoj prirodi u odnosu na različite vrste pritisaka i potiskivanja, njegova konstantna prisutnost je neosporna. Stvaranje, čitanje, pa i podučavanje o homoseksualnoj književnosti potčinjeno je političkom položaju gejeva i lezbejki u našem društvu. Razumevanje mašte u homoseksualnom kontekstu pre svega zahteva razumevanje one u homofobičnom kontekstu. Budući da su do sada kvir autori uglavnom pisali za čitaoce koji su bili neprijateljski nastrojeni, morali su da prilagode svoj rad očekivanjima te i takve publike

Od serije „Tiger King: Murder, Mayhem and Madness“, preko dokumentarnog filma „Welcome to Chechnya“, pa sve do filmskih priča koje prate odrastanja onih koji su drugačiji, 2020. je obezbedila dovoljno prostora za kvir kinematografiju, TV serije, ali i rijaliti programe. Čini se da je vremenu tišine došao kraj, i da, uprkos tome što se i dalje bore sa teretom auto i internalizovane homofobije, filmski kvir junaci brže rastu i dobijaju jače okvire u kojima se lica jasno vide, a imena dobro čuju

Sinopsis za neki film je obično dobar putokaz da li će vam se ono što planirate da pogledate dopasti ili ne. Kada je kratki film Lidérc úr (Mr. Mare), u pitanju, to funkcioniše donekle, ali nas ne priprema za emocionalnu dubinu nadrealne priče

Annie Proulx, autorka kratke priče po kojoj je napravljen film „Brokeback Mountain“, žali što je priču ikada napisala, budući da je mnogo onih koji je nisu razumeli

Priznajem da sam osećao i zavist. Te 2000. godina sam punio 36 i tek sam se mirio sa svojim identitetom, a po merilima serije sam već bio „star“, budući da su junaci od prve epizode paničili zbog tridesetih rođendana. Bili su mladi. Ja nisam. Za njih sam bio nešto iz praistorije, neko čije je vreme prošlo

Upravo je to (toplina, osobenost, vitalnost), reklo bi se, udarni adut tog nesvakidašnjeg ostvarenja koje od većine problemsko-opservacionih dokumentarnih filmskih ostvarenja jasno izdvaja, između ostalog, i srčanost glavne autorke, odnosno, potpuno odsustvo cinizma, mudrosti sa tačke sigurnog odstojanja, antropološkog tihog prezira spram izabranog predmeta proučavanja…