LGBTIQ - Tema

Kada je dvadeseti vek u pitanju, tokom Velike depresije 1932. godine mnogi muškarci okrenuli su se prostituciji kao 'straight-acting' muške prostitutke, preuzimajući posao od feminiziranih muškaraca koji su bili poznati kao 'fairies'. Situacija će se kasnije bitno promeniti, a kako su gej muškarci postajali vidljiviji zbog gej oslobodilačkog fronta, heteroseksualni i oni poznati kao 'straight-acting' prostitutke počeli su da se povlače iz posla, budući da nisu želeli da ih poistovećuju sa homoseksualcima.

Da, mislim da će to odigrati zanimljivu ulogu, koja me fascinira: pitanje gej kulture - pri tome ne mislim samo na romane o homoseksualnosti koje su napisali homoseksualci, mislim na kulturu u širem smislu, kulturu koja izmišlja raznovrsne načine povezivanja, vrste egzistencija, tipove vrednosti, tokove razmene između pojedinaca koji su zaista novi i nisu identični sa postojećim kulturnim formama, niti su nadgrađeni na njima. Ako je to moguće, onda gej kultura neće biti samo izbor homoseksualaca za homoseksualce, već će stvarati odnose koji su, u nekim aspektima, prihvatljivi i za heteroseksualce. Treba da stvari malo obrnemo. Umesto da kažemo ono što smo već rekli — „Hajde da ponovo uvedemo homoseksualnost u opšte norme društvenih odnosa", hajde da kažemo sledeće - „Ne! Hajde da izbegnemo koliko je to moguće odnose koje nam društvo nudi i pokušamo da stvaramo, u praznom prostoru u kom se nalazimo, nove mogućnosti za odnose". Predlažući nova „prava na odnose", videćemo da nehomoseksualne osobe mogu obogatiti svoje živote menjajući modele sopstvenih odnosa.

Biti svjestan/na svoje homoseksualnosti i pritom priznati je kao takvu, sebi i drugima, praktikovati je, imati homoseksualne odnose, ne mora nužno da znači i prestanak autohomofobnih manifestacija. Put do potpune sinteze identiteta uključuje i preuzimanje političke odgovornosti i opće pozicioniranje u odnosu na uslove i okolnosti sistema unutar kojeg živimo. Ovakva struktura i način propitivanja identiteta ne mora se odnositi samo i isključivo na LGBTIQA zajednicu. Ovo se može interpretirati i kao odnos pojedinca ili pojedinke i opće političke kulture u bilo kom drugom kontekstu. U odnosu na autohomofobiju to bi značilo osvještavanje važnosti političke validacije homoseksualnih identiteta. Političko u ovom kontekstu ne podrazumijeva isključivo pravne regulacije ovih pitanja, nego način preispitivanja sveopćih društveno-kulturnih standarda.

Dolores sam upoznala na fudbalu. Tu gore je metalna kutija, tamo, sa kafom. Pogledam tu metalnu kutiju i shvatim da je ona nepomeriva, da je vučem godinama iz stana u stan. Ona, zvaću je Dolores, pravi prve korake. To me i sjebava. Dok zakuvavam kafu, nedostaje mi. Izravni dodir sa nedostajanjem učini da se još više tresem. Jebao me fudbal.

Drugi slučaj bratotvorenja (adelphopoiesis) pronalazimo u hronici, mada se Vasilijeva veza sa novim partnerom Nikolom pojavljuje i u Žitiju Vasilijevom. Kontekst je Vasilijev put u Carigrad u potrazi za srećom. U grad stiže u suton i prolazeći kroz Zlatnu kapiju odlučuje da noć provede na tremu crkve Svetog Diomeda. Čuvaru crkve (prosmonarios) Nikoli „božanski glas" nalaže da ode i uvede cara. Ovo se događa tri puta, ali tek na kraju će Nikola shvatiti da je taj na koga se misli čovek koga je držao za skitnicu. Nikola je uveo Vasilija ,,i sutradan ga je odveo u kupatilo, okupao ga i presvukao, a kada su se vratili u crkvu, izveo je obred adelphopoieesis i tako su uživali jedan u drugome". Boswell izdvaja ,,taj neobičan izraz na kraju rečenice", koji bi, kako on smatra „grčkog čitaoca hrišćanina podsetio na ono biblijsko - uživaj sa ženom svoje mladosti".

Naravno da sam znala. Svako zna. Ali rijetko ko i kaže. Jako sam pazila da svoje razloge ne otkrivam. Čak ni neuropsihijatrici, koja je iz ladice vadila Rorschachove testove. Pred mene bi stavljala jednu po jednu karticu s mrljom od tinte i pitala: Šta vidiš? Možda neki neće vjerovati, ali stid je nekad jači i od ludila. Ni za živu glavu nisam htjela priznati da mi iz svake mrlje izranja lice jedne žene. Samo bih prekrižila ruke, zavrtila glavom i rekla: Kukce, vidim kukce.*

„U društvu gde se dobro definiše kao profit, a ne kao ljudska potreba, uvek mora postojati neka grupa ljudi koja, kroz sistematizovanu represiju, može biti prisiljena da se oseti kao višak i da zauzme mesto dehumanizovanih bića nižeg ranga." (Odri Lord, Sestra autsajderka: Eseji i govori)

Đovanijev dodir uvek je u meni budio želju; međutim, sada me njegov vrući, slatkasti dah terao na povraćanje. Odmakao sam se koliko sam god mogao i otpio gutljaj konjaka.

Podaci pokazuju da se u Evropi i kasnije, tokom 18. veka, nastavilo sa smaknućima homoseksualaca, dok o slučajevima smrtne kazne za lezbejstvo do sada nisu pronađeni nikakvi podaci. Zatim se počinju osećati uticaji Prosvetiteljstva. Godine 1791. sodomija između dve odrasle saglasne osobe prestaje biti smatrana prestupom po odluci Francuske nacionalne skupštine i svrstava se u kategoriju takozvanih zastarelih prestupa, zajedno sa veštičarenjem, jeresi i blasfemijom. Ta je revolucionarna reforma kasnije uključena u Napoleonove zakone. Ne postoje podaci o eventualnim smaknućima muškaraca i žena u kontinentalnom delu Evrope tokom 19. veka. U Engleskoj se, s druge strane, nastavilo s vešanjima još 40 godina, sve do 1845. godine, kada se košmar konačno završio.

Već je svitalo, a On i ja još smo bili budni. Ležali smo potpuno goli, pripijeni jedan uz drugog, kao Adam i Eva usred Edena prije nego što su ubrali jabuku. Nikada nisam mogao razumjeti kako se ljudi mogu odreći života, svijeta, svih onih sitnih užitaka koji čine život. Tog jutra shvatio sam: tek kad se odreknemo svega onog što omeđuje naš bitak, kad potpuno odbacimo sve nametnute norme, sva izučena pravila, znanja, običaje, instikte, reflekse... kad ostanemo potpuno ogoljeni od svih naslaga konvencionalnog ponašanja, onog svjesnog i onog podsvjesnog, kad postanemo čisti kao eter, tek tad možemo dotaknuti ono najintimnije, najbitnije, ono temeljno, elementarno u sebi.

Baba je šal, igle i vunu uzela i sklonila negdje, možda ih je i bacila. Gregora nitko nikad poslije nije pitao ništa vezano uz pletenje. Oni baba i djed pokraj Sombora ubrzo su umrli, umrle su i Ceca i Brena.

Jedna od antinomija pokreta počiva u činjenici da gej pokret - koji je doprineo podsećanju da je, poput porodice, nacije i svih drugih kolektivnih entiteta, gej i lezbejski status samo društvena konstrukcija utemeljena u kolektivnom verovanju - želi takođe da izvrši simboličku revoluciju sposobnu da učini vidljivom, poznatom i priznatom ovu konstrukciju, sposobnu da joj da puno društveno postojanje i celovitost ostvarene kategorije. Obrće se znak žiga da bi se dobio amblem - to je smisao Gay pridea kao javne manifestacije, preciznog i izvanrednog izraza kolektivnog postojanja nevidljive grupe koja zahteva od države, banke simboličkog kapitala, da zvaničnim državnim činom pruži pokretu trajno priznanje i uobičajen status javnog i objavljenog.

Perverzno je podklasa neprirodnog. Kada osoba uskrati sebi ili drugom neko od osnovnih ljudskih dobra (ili sposobnost za iste) i ako iz toga ne proizilazi nijedno drugo ljudsko dobro, i kada je užitak motivacija za uskraćivanje, onda je takav čin perverzan. Kada je užitak seksualan, perverzija je seksualna. Iz ove definicije perverzije trebalo bi da bude jasno da se užitak ne uzima za osnovno ljudsko dobro.

Ružičastih trouglova, poput onih u Hitlerovim konclogorima, na njihovim reverima, bar za sada, nema. Ali logori diljem Bosne i Hercegovine i za lezbijke i za gay-muškarce, kao i za sve Drugačije, više su nego zloslutni znak.

Primetio sam, na primer, kako desnica ima široku, sveobuhvatnu agendu, kako mi se čini da žele da osvoje sve. Žele moć u najširem i najvećem smislu reci. Desnica često govori o „gej agendi", ali ne budimo naivni - ti religiozni konzervativci imaju svoju agendu, takođe. Oni imaju agendu za preoblikovanje Amerike od glave do pete, za očuvanje i proširenje nejednakosti i privilegija - posebnih prava u najistinitijem smislu reci. Desnica je puna inicijativa, dok progresivni ljudi danas - građani i aktivisti koji uistinu brinu o nepravdi, koji su motivisani dubokim opredeljenjem za saosećanje, solidarnost i pravednost - često su preokupirani samo svojim malim ćoškom univerzuma.