LGBTIQ

Nebrigic 01 S

Dejan Nebrigić (1970-1999): Povodom sećanja na prvog jugoslovenskog gej aktivistu

Tragove njihovih konja zavejaće sneg

Bio je homoseksualac, ali ni njima, homoseksualcima, nije lako praštao u ovo ratno doba olako stečen spokoj "dok deca okolo stradaju". Mogao je da je hteo, da se bolje ekonomski "snađe" uz njih priznate i jake. Ništa od toga. Kao sledstveni pobornik prava seksualnih manjina nije se dao zavesti pod okrilje ljudi od uticaja. Nikakvo mestašce u konzulatu, ni uloga asistenta asistenta režije, ni savetnika savetnika za dizajniranje beogradskih prostora, ni puko urednikovanje, ni sporadična rubrika u kakvom elitnom časopisu. Bio je to njegov alternativni izbor: karijerističkom domunđavanju "ja tebi - ti meni" u često podrazumevanoj "podršci" istorodne seksualne grupacije, podsmevao se gnušajući se, suprotstavljen tom socijalnom kiču slabih ljudi željnih društvene moći ispoljenom silinom čežnje za ostvarivom ljubavi.
Binary 02 S

Rodno nebinarne osobe u BiH

Život uprkos preprekama koje postavljaju jezik, kultura i država

“Prvi put kada sam rekao nekome da moj rodni identitet nije muški, reakcija je bila smijanje sa pitanjem ‘pa šta si onda, jesi ti to žena?’ A ja, onako naivno, pokušavam objasniti da nisam ni žena, već da sam jednostavno fluidna osoba. Umjesto podrške dobijem ismijavanje i rečenicu ‘Pa imaš kurac između nogu, brate, sjedi i šuti.'”
Eva 02 S

LGBT Čitaonica

Živila pička

Slobodna novinarka Barbara Matejčić prvobitno je napisala ovaj tekst za književni časopis Sarajevske sveske. Na svom Facebook profilu je tom prilikom dodala: "Ovaj tekst mi baš znači: urednica Sarajevskih sveski me pitala da napišem nešto na temu maskuliniteta, "Živila pička" je odgovor na to. Tekst o svemu što se događalo curama koje su bile napadnute u Splitu tjedan dana nakon Prajda zbog toga što su prepoznate kao lezbijke, a zapravo o tome kako je biti žensko izvan standarda krute sredine. Beskrajno im hvala što su mi pristale govoriti o vrlo intimnim stvarima."
Anagrd 02 S

Nagrade hrvatske udruge Zbeletron

Lez Of The Year: Tús Nua, fAKTIV i Ana Opalić

Prošlog je petka u zagrebačkom Jiggy baru održana 6. Lez Of The Year dodjela nagrada u organizaciji udruge Zbeletron. Nagrada se dodjeljuje djevojkama, ženama, organizacijama i inicijativama koje svojim djelovanjem pridonose vidljivosti lezbijki, biseksualnih i trans žena u Hrvatskoj. 'Lezbijkom' godine proglašen je bend Tús Nua, drugo mjesto otišlo je u ruke feminističkog kolektiva fAKTIV, dok je treće mjesto pripalo glazbenici i fotografkinji Ani Opalić
Okto 01 S

Životna priča Čarne Ćosić, aktivistkinje NLO- a (1974-2006)

Lutkice za devojčice

Novosadska lezbejska zajednica (NLO) je ostvarila potrebu da se lezbejke organizuju, imenuju svoj način života i započnu političko angažovanje. Grupu su osnovale, u privatnom prostoru, dugogodišnje feminističke aktivistkinje Biljana Stanković Lori, Veronika Mitro, Čarna Ćosić i njihove prijateljice. Prvi projekat koji je NLO započela 2004. godine bio je Sakupljanje životnih priča lezbejki aktivistkinja. Projekat još uvek traje i podrazumeva kreiranje lezbejskog dokumentacionog centra, a 2008. godine iz ovog projekta nastala je prva knjiga “Lutkice za devojčice“ - životna priča Čarne Ćosić , aktivistkinje NLO- a.
Aaulu 04 S

Sokratska Ijubav (2)

Posrnuće u platonsku požudu

Nedavna podsticajna rasprava o „istorijskom sklopu homoseksualca" (potencirana od strane autora kao što su Plummer, Weeks, Foucault i dr.) bavila se pitanjem - od kada su oni koje danas nazivamo „homoseksualcima" sebe počeli da identifikuju kao „drugačiju" kategoriju, i kada je društvo počelo na njih da gleda kao na posebnu manjinu. Drugim rečima, kada je „homoseksualac" zauzeo mesto „sodomita". U poslednje vreme, prvašnja pretpostavka da je kategorija homoseksualnosti nastala sredinom 19. veka, dijagnostifikovanjem i klasifikovanjem od strane lekara, fizijatara i neurologa, ustuknula je pred drugim teorijama, te je postanak homoseksualne potkulture, sa odlikama uporedivim sa našim, modernim, stavljen - za sada - na početak 18. veka.
Kviroslavija 01 S

Franko Dota: Žrtve progona homoseksualaca u SFRJ, dio našeg sjećanja

Kad partija raspravlja o seksualnom moralu

U bivšoj Jugoslaviji homoseksualnost se do sedamdesetih godina prošlog stoljeća smatrala kaznenim djelom i brojni pripadnici LGBT populaciji stradali su u obračunu s tzv. protuprirodnim bludom. Koliko je takvih osoba, na koji način se sustav do liberalizacije društva sedamdesetih obračunavao s hrvatskim lezbijkama i gejevima, kako je došlo do dekriminalizacije i depatologizacije homoseksualnih odnosa u SR Hrvatskoj u intervjuu za Crol.hr otkriva povjesničar i aktivist dr. sci. Franko Dota.
Lll 04 S

Biseksualnim ženama i lezbejkama

Mentalno zdravlje i naša četiri zida

Veza mentalnog zdravlja i seksualne orijentacije može nekog da navede na krivi put. Nisu sve lezbejke i biseksualne žene izložene problemima sa mentalnim zdravljem niti je lezbejstvo ili biseksualnost neka vrsta mentalnog poremećaja. Važno je da naglasim da su homofobija i pritisak društva to što lezbejke i biseksualne žene ostavlja u ranjivoj poziciji, narušavajući kvalitet naših života.
COmi 01 S

Film ‘Quiero decirte’ autora Stefana M. Mladenovića

Odlična studija coming out procesa

Prva priča prati Alejandra, koji sjedi na stolici i gleda direktno u kameru. Želi nekome nešto reći, i sintagma se širi u nekoliko rukavaca značenja. Šta je sve što pomislimo kada se navedena rečenica otkotrlja sa naših jezika. Alejandrov slučaj je specifičan. S jedne strane, film prikazuje kako se govori, kada se dugo nije komuniciralo.
Itall 01 S

Sokratska Ijubav (1)

Paravan za istopolnu Ijubav u italijanskoj renesansi

Nedavna podsticajna rasprava o „istorijskom sklopu homoseksualca" (potencirana od strane autora kao što su Plummer, Weeks, Foucault i dr.) bavila se pitanjem - od kada su oni koje danas nazivamo „homoseksualcima" sebe počeli da identifikuju kao „drugačiju" kategoriju, i kada je društvo počelo na njih da gleda kao na posebnu manjinu. Drugim rečima, kada je „homoseksualac" zauzeo mesto „sodomita". U poslednje vreme, prvašnja pretpostavka da je kategorija homoseksualnosti nastala sredinom 19. veka, dijagnostifikovanjem i klasifikovanjem od strane lekara, fizijatara i neurologa, ustuknula je pred drugim teorijama, te je postanak homoseksualne potkulture, sa odlikama uporedivim sa našim, modernim, stavljen - za sada - na početak 18. veka.
Aashade 01 S

TED: iO Tillet Wright

Fifty shades of gay

iO Tillet Wright fotografisala je preko 2.000 ljudi koji sebe smatraju delom LGBTQ spektra i postavila im sledeće pitanje: Možete li u procentima da odredite koliko ste gay ili strejt? Mnogi od njih, kako se ispostavilo, sebe smeštaju u sivu zonu seksualnosti, te nisu ni 100% gay, niti 100% strejt. To predstavlja problem u slučajevima kada dolazi do diskriminacije: Gde je granica, i da li uopšte postoji, te, na kraju, zašto je to uopšte važno?
Kucej 01 S

Neka je sila sa vama

Život LGBTI osoba u malim gradovima

“Imao sam vezu koja je trajala tri pune godine. Što se tiče daljine, meni ona ne predstavlja problem, ali većini zapravo smeta. Kada se uđe dublje u konverzaciju sa osobom, onda shvatiš da ih ta ‘daljina’ odbija od tog gay muškarca”.
Snig 01 S

LGBT Čitaonica

Granica

“I ne proganjam ja nju. Proganja je onaj idiotski muž što je ubija otkako su se uzeli. Nikog ja ne proganjam, nas dvije smo zajedno. Eto sad sve znaš, istinu.” Osjetim kako se okrenula soba i kava mi se zajedno s kiselinom iz želuca vratila u grlo. Udahnem naglo, tako da me zaboli. “Otkad se tebi sviđaju žene? Prije si imala neke mladiće.”
Out 01 S

Od nevidljivosti i izolacije do intimnosti i zajednice

Brišu nas, kao da ne postojimo

Uprkos tome što se vidljivost LGBT populacije u regionu povećala poslednjih godina, gejevi, lezbejke, biseksualne, transrodne, te interseks osobe još uvek nisu dovoljno prisutne u medijima i javnom životu. Projekat OutSpoken napravljen je kako bi se ukazalo na probleme, te kako bi se edukovalo i senzibilisalo opšte stanovništvo.
Bath 01 S

Intervju sa Džefijem Viksom (1991)

Usmena istorija starijih gej ljudi

Može biti da postoji suština (essence) svih vrsta stvari, može biti da postoji suština rodne ili rasne podele ili seksualne podele. Ja lično sumnjam, ali možda postoji. To nije krucijalna stvar kad je u pitanju moja perspektiva. Ključna stvar su uvek društveni uticaji koji čine nužnim da se u datom vremenu kuju identiteti i zajednice oko tih razlika jer sve vrste razlika postoje i uvek će postojati. Ljudska različitost je zdrava! Ali te razlike postaju smislene samo u izvesnom istorijskom kontekstu i ja sam zainteresovan za to zašto izvesne stvari bivaju smislene u ovo ili ono vreme, a ne u druga vremena. To je problem koji me preokupira.