Knjige - Poezija

Fernando Pesoa

Čak i mene dotiču ljudske laži

U razgranatoj porodici Pesoinih velikih i malih heteronima, Alberto Kaeiro zauzima najistaknutije mesto budući da je Pesoa pesme potpisane ovim imenom smatrao najoriginalnijim i najvrednijim što je ikad napisao, a za ostale heteronime, naročito za Kamposa i Reisa, Kaeiro je bio nedostižni uzor i Učitelj prema kome su se obojica odnosila s podjednakom ljubavlju, divljenjem i poštovanjem kakve su Platon i Ksenofont iskazivali prema Sokratu ili jevanđelisti prema Hristu (Jasmina Nešković)

Instrra 03 S

Mačka

Premda ga najčešće dovode u vezu s predstavnicima Beat generacije, Ferlinghetti (poput Charlesa Bukowskog ili Raymonda Carvera) predstavlja sasvim osamljenu, izdvojenu, ali i jednu od najoriginalnijih književnih ličnosti u Americi dvadesetog stoljeća. Ferlinghettijeva poezija bavi se zbiljskim problemima čovjeka kao društvenog bića i čovječanstva uopće, ali pjesničkim stilom sasvim oslobođenim usiljenosti i konvencionalnosti akademskih pjesnika (Vojo Šindolić)

Pokro69

Kad smrtni greh njemu godi

Stručnjaci razdevičenja i gospe kurvarenja

Dođite svi u ovaj bordel muza bluda:/ Svaki će ljubitelj podrugljivog zbora/ Svršiti bez sumnje uz zvuke ovog hora.
Pokri2

Poezija bunta i otpora

Svjež pogled na moju ustajalost

Ivančica Đerić piše o malim i velikim stvarima, o ratu i inatu, o stvarima prostote i momentima odluke, o porodici i propasti, o orgijama i oholosti Istorije. U vremenima kada se i naša stvarnost i naša nedavna prošlost rutinski i kukavički izbegavaju i falsifikuju, preuređuju i brišu spužvama nehata, ovakva poezija, ukorenjena u iskustvu, retka je i neophodna. Jer Ivančica Đerić nije pesnikinja koje se stvarnost ne tiče. Niti je ta stvarnost od nas bilo kad bila udaljena. Čitajte poeziju Ivančice Đerić. Širite dalje
Okrv 27 S

Temelj moje vere i očaja

Reci

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva
AAcata 01 S

Ljudi su trčali u skloništa

Dve kaplje

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva
Bracca14

Tamo gdje ljudski život nema smisla

Teleskop

Na drugom si mjestu,/ tamo gdje ljudski život nema smisla./ Ti nisi tjelesno biće./ Već postojiš, kao što zvijezde postoje/ u svojoj neizmjernosti
Bugz 02 S

Na usnama lepim

Artur Rembo: Samoglasnici

Rembo je rođen 20. oktobra 1854. godine u Šarlevilu (Charleville-Mézières), gradiću na severu Francuske. Rastao je u porodici bez oca, pod tutorstvom prestroge i neosetljive majke. Od najranijih školskih dana pokazao je izuzetnu darovitost dobijajući nagrade iz književnosti i prevođenja i pišući, sa velikom virtuoznošću, pesme na latinskom jeziku. Sa petnaest godina dobio je prvu nagradu na konkursu za sastav napisan na latinskom. Tim povodom direktor škole je rekao: "U glavi ovog deteta ne nastaje ništa banalno. On će biti genije ili Zla ili Dobra"
Pokro68

I ja sam izliječio bolesti konvencionalnosti

Manifest gospodina AA Antifilozofa

Vratit ću se jednom u maniri vaših oživljenih urina kao obstertički vjetar joie de vivre/ i osnovat ću internat za pjesničke fanove i došao sam opet da započnem ponovno
Guzv1

Da ne postane dosadan kao da je tuđ

Konstantin Kavafi: Ono što možeš

Kavafi za života nije objavio nijednu knjigu pesama; pojedinačne pesme je štampao na odvojenim listovima u malom broju primeraka, koje je zatim spajao u cikluse i delio prijateljima ili svakom onom ko bi mu pisao i tražio ih. Izvestan broj ih je rasut po časopisima onog vremena. Nekih pesama se javno odrekao, dok druge nije stigao da objavi (Angra Maina)
Usti1

Poezija bunta i otpora

S vanglom u svijet

Ivančica Đerić piše o malim i velikim stvarima, o ratu i inatu, o stvarima prostote i momentima odluke, o porodici i propasti, o orgijama i oholosti Istorije. U vremenima kada se i naša stvarnost i naša nedavna prošlost rutinski i kukavički izbegavaju i falsifikuju, preuređuju i brišu spužvama nehata, ovakva poezija, ukorenjena u iskustvu, retka je i neophodna. Jer Ivančica Đerić nije pesnikinja koje se stvarnost ne tiče. Niti je ta stvarnost od nas bilo kad bila udaljena. Čitajte poeziju Ivančice Đerić. Širite dalje
Flowers

Živi svedok silnih strasti, neuspeha i jauka

Vladislav Petković Dis: Pesma

“Savršeno usamljena pojava, preteča pesničkog duha koji će vizionarenje pretpostaviti majstorstvu ‘zlatara reči’ njegovog doba, on ne dozvoljava nikakvo konačno poređenje u srpskoj poeziji, ni kao pesnik halucinantnih otkrovenja ni kao čovek koji kao da je, u životu, produžavao da živi duh svoje poezije” (Radomir Konstantinović o Disu)
Glaa 04 S

Predstava bez probe

Život na licu mjesta

Rđavo pripremljena za počast života,/ teško podnosim nametnuti tempo akcije./ Improvizujem, mada se gadim improvizacija./ Na svakom koraku spotičem se s nepoznavanjem stvari
Fernando Pesoa

Rikardo Reiš: Večito protiče beskrajni sat

U istom dahu i živimo i mremo

Kao duhovni potomak stoičara i epikurejaca, Reiš stvara jednu misaonu, sofisticiranu poeziju zasnovanu na stoičkom geslu Sustine et abstine i na Horacijevom Carpe diem. Od svog latinskog uzora, Horacija, Reiš ne preuzima samo poetiku zlatne sredine već i formu ode koju pokušava da oponaša u svojim stilizovanim pastišima, pišući portugalski kao da piše latinski. To postiže pre svega tako što menja uobičajeni sintaksički red reči, koristeći smele inverzije, razdvajanja, opkoračenja, eklipse itd. Zbog negovanog izraza, stilske prefinjenosti i otmenog tona, Pesoa je tvrdio da Reiš piše bolje od njega, ,,ali sa jednom čistotom koju smatram preteranom". Reiš je ostvario Pesoin apolonijski estetski ideal zasnovan na ravnoteži subjektivnog i objektivnog, jer ,,gde nema harmonije, gde ne postoji ravnoteža suprotnosti, ne može postojati nikakva nauka niti umetnost, jer ne može postojati ni sam život“ (Jasmina Nešković)