Knjige - Poezija

Vitlajic 01 S

Milisav Rosić: Sakuba

Poetska kreacija, ukoričena pod naslovom "Drugi svijet", autora Milisava Rosića, i te kako je poetska kartografija pjesničke putanje, koja je tek započela svoju trasu. Ovaj poetski prvjenac, hrabro istupa svojom tematikom, sa težnjom ka modernoj poeziji. Daleko od svijeta koji nas okružuje, autor svoju poetsku nit prepušta novom svijetu, čije širine tek spoznaje. Pri prvom dodiru sa ovom zbirkom, već se da naslutiti duboka misao, kao vodilja sigurnom poetskom izrazu. (Nataša Žurić)

Brapok 40 S

Ursula Le Gvin: Menade

zajedno/ bile su poput ovaca i krava na noćnim poljima/ čuvajući ih tako i motreći na njih/ kao njihove majke/ bdijući nad njima

Sexu 03 S

U nižim razredima sam sanjala

Ekonomija žudnje

Radmila Petrović (1996, Užice) provela je detinjstvo u Stupčevićima kod Arilja, a njeno odrastanje pojaviće se kao veoma značajan motiv u njenom sirovom pisanju, punom ironijskih otklona i duboke samosvesti. Šmeker-devojka – kako sebe naziva u jednoj od pesama – objavila je do sada zbirku „Miris zemlje“ (Dom kulture „Pivo Karamatijević“, Priboj, 2014.), a kao pobednik 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović“ i knjigu pesama „Celulozni rokenrol“ (SKZ i Valjevska gimnazija, Valjevo, 2015)
Eggija1

Rastrča se sivi mrak

Duško Radović: Gde je dlaka

Duško Radović, pesnik za decu i osetljive, pripovedač, scenarista radio i TV emisija, pozorišni pisac, aforističar, novinar, urednik "Poletarca" i još koječega, ukratko - jezički čarobnjak. Ili "primenjeni književnik", kako je sam sebe nazivao. U zaparloženoj književnosti koja je brigu za naciju proglasila vrhunskom estetskom kategorijom, nije nikakvo čudo što se Radović drži za "neozbiljnog" pisca. U smrtno ozbiljnoj kulturi (koja se takvom smatra jer ozbiljno seje smrt), Radovićev humor deluje otrežnjujuće. Kao podsetnik da ljudski život ima apsolutnu vrednost, čak i najmanje stvari u njemu. I da su naši pojmovi o malom i velikom, o važnom i nevažnom, prilično poremećeni
Šetnja noć

Žena pod ključem

Nešto divlje usred nečeg ludog

Ona koja ne veruje u svoj glas/ rasplakati ljude/ Mazohista/ doći po to/ Psihopata/ goniti nagone/ Razlog za nesreću/ biti srećan
Tttle 01 S

Bliža bolu

Šaban Šarenkapić: Usud drukčijosti

Otad iz svijesti svoje ne mogu da izbijem/ Ponor prvenog stida pred nemarnim/ Skarednicima koji/ Nad nama razgolićeni...
Instrra 05 S

Hladne sobe spokoj skoli

Jesen usamljenika

Trakl ima slike šuma, noći, uglavnom jeseni i zime, germanska bajkovita zlokobna bića. U pesmama se susreće sa pastirima, kopljima, crnim mesecom, istrošenima zvezdama, crnom crvenom i plavom zveri - i mrakom
Rsju 01 S

Ili poludi, ili se otruje

Danilo Kiš: Boce

U njima se napije vetar/ pa počne da posrće/ ili poludi/ ili se otruje/ ili im grudi sisa/ ili im usne ljubi...
Pokri3

Ova pjesma nema mene

Milisav Rosić: Nula

Poetska kreacija, ukoričena pod naslovom "Drugi svijet", autora Milisava Rosića, i te kako je poetska kartografija pjesničke putanje, koja je tek započela svoju trasu. Ovaj poetski prvjenac, hrabro istupa svojom tematikom, sa težnjom ka modernoj poeziji. Daleko od svijeta koji nas okružuje, autor svoju poetsku nit prepušta novom svijetu, čije širine tek spoznaje. Pri prvom dodiru sa ovom zbirkom, već se da naslutiti duboka misao, kao vodilja sigurnom poetskom izrazu. (Nataša Žurić)
Cvetae 01 S

Gluvi zid

Zaočnost

„Čitanje je“ – kaže Cvetajeva – „saučestvovanje u stvaralaštvu.“ To je, naravno, izjava jednog pesnika. Lav Tolstoj tako ne bi rekao. U toj izjavi načuljeno uvo jasno oseća autorsku (i žensku, pri tom), ponosom prigušenu notu očajanja pesnika užasno umornog od sve većeg – sa svakim sledećim stihom – razilaženja sa auditorijumom (Josif Brodski)
Bunar 01 S

Spušta se ka selu

Bojan Brukner: Akrep

I dok,/ kao mulj crne suze,/ padaju na suvo tlo/ puneći stari zdenac čemerom,/ seoski psi bude se i zavijaju,/ a meštani, preko glave pokriveni,/ krste se i mole za oprost...
Vjačeslav Kuprijanov

Vjačeslav Kuprijanov u prevodu Ibrahima Hadžića

Uzlet ruske duše

Pesnike Vjačeslava Kuprijanova, kao i Vladimira Buriča, Junu Moric, Petra Vegina i Nikolaja Zinovjeva (manje-više moje vrsnike), upoznao sam u leto davne 1971. godine prilikom kratkog, iznenadnog spisateljskog boravka u Moskvi. Sudbina je htela da su svi važniji članovi Udruženja knjižvnika Srbije bili na letovanju od Herceg Novog, Dubrovnika do Rovinja, a ja, beskućnik, došao sam iz zavičaja u Beograd da hvatam razne egzistencijalne i pesničke priključke. U hodniku zgrade sreo me sekretar Udruženja Vladimir Stojšin i pitao da li bih hteo da idem u Moskvu na kongres pisaca i prevodilaca. Ja sam se sekretaru pojadao da bih išao ali nemam ni pasoš. Bez brige, to će ti srediti domar zgrade. I tako, obreo sam se u Sovjetskom Savezu. Na moj zahtev domaćinu da bih želeo da upoznam mlađe pesnike koji nastupaju posle estradnih pesničkih veličina Jevtušenka, Voznesenskog, Roždestvenskog i Bele Ahmaduline, domaćin mi je upriličio susret s pesnicima pomenutim na početku ovog teksta. Po povratku u Beograd preveo sam po nekoliko njihovih pesnama. Danas se divim tom mom preduzeću, a ponajviše uvođenju u našu kulturu tragične spisateljske zvezde, Varlama Šalamova, kojeg, nažalost, u Moskvi nisam lično upoznao, ali čije sam mudre i tihe stihove u nekoliko navrata po ciklus preveo i objavljivao. (Prevod poezije i komentar o pesnicima Ibrahim Hadžić)
Silvv1

Oboje gluhi za violinu u rukama

Silvija Plat: Dva pogleda na mrtvaca

Nakon smrti, mit o Silviji Plat zasenio je njen talenat. Priča o stradanju i depresivnoj ženi nikako nije dovoljna da iskaže njen genij, izvanredni smisao za humor, njenu snagu i herojsku borbu protiv mračnih demona bolesti. Postala je i jedna od ikona feminizma: žrtva nevernog muža i surovog patrijarhalnog društva
Gunza 01 S

Onda me je taj policajac ubio

Jericho Brown: Prostrijelne tačke

Kada ubijem sebe, ja ću/ To da učinim na isti način kao i većina Amerikanaca,/ Obećavam vam: dimom cigarete/ Ili komadom mesa kojim se gušim/ Ili tako siromašan da se smrznem/ Jedne od ovih zima koje neprestano/ Nazivamo najgorom...