Knjige - Poezija

Konjs 01 S

Odnesi me u noć, gde Jenisej žubori

Vek-vukodav skače da me kolje

Da ne vidim kukavice, ni meko blato,/ Niti na točku krvave neke kosti,/ Da u noći sijaju prašnici, ko zlato,/ U svojoj prvobitnoj lepoti
Bba5

Bolesnici leže. Ud nadire.

Posao cveta, brda su daleka

Oblaci plove./ Vagina bubri./ Lišće opada./ Mleko kipi./ Bolesnici leže./ Ud nadire./ Stolovi škripe./ Smrt smrdi./ Supa se hladi.
Handz 01 S

Zar su kraljevi vukli kamenje?

Pitanja radnika koji čita

Mladi Aleksandar osvojio je Indiju. Zar on sam? Cezar je potukao Gale. Nije li uz njega bio bar njegov kuvar? Filip Španski plakao je gorko Kad mu je potopljeno brodovlje. Nije li plakao još kogod?
Pokri22

Jedna nemirna kuja krila se iza stena

Strvina

A ipak, ti ćeš biti đubretu ovom slična,/ užasu ovom punom gnoja,/ sunce mog bića, zvezdo ti moja nepomična,/ anđele moj i strasti moja!
Dosn 04 S

Ostaci snošaja

Dnevni nespokoji

Kuhinja nakon čorbe od paradajza/ kao/ poslednja/ velika/ kazna./ Ostaci snošaja./ Pogled na predeo/ i izvestan broj/ ptica.
Kosmo 01 S

Dve pesme

Ko svoje srce čupa iz grudi prema noći

Njegov je njen list i njen trn,/ njemu ona stavlja svetlost na tanjir,/ njemu dahom puni čaše,/ njemu šume senke ljubavi
Marijj 77 S

Bog je visio tri dana u dubinama visokih nebesa

Bog XX veka

Pročitan gvozdeni je spisak,/ U svetu veveričju jesen,/ Kroz kraj stadima presečen,/ Čuo se cokot, šum i pisak./ Bacite granu, nek jeknu krici!
Flowers

U mahovini otkriva zvijezde

Meteori

Uzdrhtala, ona kroči k ponoru premda bi htjela pobjeći. To nije ponor, jastreb je to što joj se ustremio na goli vršak dojke. Ona se smije. Opsjena je to, kaže sebi.
Hotelska soba

O! Edward Hopper (1882-1967), Hotelska soba, Thyssen collection, Lugano

Kakav očaj, nesvjestan da je očaj

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)
Poees 01 S

Oblik glave, crte lica, visina, silueta

Portret po sećanju

A kada bi mu docrtali neku pozadinu?/ Na primer još nepokošenu livadu?/ Ševar? Breze? Lepo oblačno nebo?/ Možda nedostaje neko pored njega?/ S kim se prepirao?/ Šalio?/ Igrao karte? Pio?/ Neko od porodice? Prijatelj?/ Nekoliko žena? Jedna?
Fernando Pesoa

Uvek je bolje ono što je prošlo

Božić

Rođen sa organskom i konstantnom težnjom ka depersonalizaciji, prerušavanju i pretvaranju, Fernando Pesoa, čije prezime na portugalskom znači ,,ličnost“, osećao je sebe kao različita bića i stvorio u svom duhu mnoštvo likova koje je ,,zadužio“ da umesto njega prožive drugačije živote. Pesnikov imperativ da „postane drugi“ i „bude mnogostruk kao svemir“, ispuniće članovi njegove imaginarne porodice bližih i daljih duhovnih srodnika, ,,heteronima“ koji imaju razgovetne fizionomije, karakter, poreklo, biografiju, u pojedinim slučajevima i smrt. Svaki od njih ima svoj izgrađeni pogled na svet, senzibilitet, moral, rukopis i stil, i svaki predstavlja ovaploćenje jedne od mnogobrojnih mogućnosti ljudske egzistencije koje realizuju na pozornici pesničke imaginacije i ispoljavaju u jeziku (Jasmina Nešković)
Batt1

Šapuće se o cvijeću

On se zove nar, ona kiša

Prsti su poravnali ćilim/ Potom se uvukli u rukavicu/ Klavirštimerova slijepa kćer/ Jasno čuje kako se vrapci probijaju kroz pljusak/ Kao crn tepih...
Aaa 01 S

I pred čovekom će pasti bog!

Pesma bune

Ali kad ponovo počne da sviće,/ mi ćemo svojom rukom/ svoje rasporiti grudi;/ i pozvaćemo na hajku/ sve žene i decu i ljude
Voder1

Moja žena u koje je struk vidre u raljama tigra

Slobodna veza

Moja žena vretenastih nogu/ Kojoj su kretnje kao u urarstva i u očaja/ Moja žena u koje su nožni listovi od bazgove srčike/ Moja žena u koje su noge inicijali/ U koje su noge svežnjići ključeva
Stalli 04 S

Pjesma o Staljinu

Živimo a zemlju pod sobom ne ćutiš

Pjesma koja je bila glavni okrivljujući materijal nakon pjesnikovog hapšenja u noći 13/14 maja 1934.