Knjige - Poezija

Fntm 07 S

Noć novoga zaveta

Dvadeset neprikosnovenih stihova

Skoro me straši silna mudrost ove ruke, moj mozak je nemoćan da bude gospodar svih njenih pokreta (ne, duhovnost mojoj pustolovini mišićnoj samo smeta!)
Vešanje

Ameriko, opraštam ti

Blagoslov

Opraštam ti što razapinješ crnog Isusa na uvezeni križ svakih šest tjedana u Dawsonu, Georgija. Ameriko, opraštam ti… opraštam ti što proždireš crnu djecu, poznam tvoju glad
Koude 04 S

I nove psovke, i grehe stare

Dušan Vasiljev: Nedelje

Oh, svete moje Nedelje,/ časovi mojih nadahnuća,/ vidite moje pune stolove/ praznih, belih papira,/ i staklenih putira/ sa plavim i crnim mastilom
Willi 06 S

Gledaj desno, gledaj levo

Silvija Plat: Bolje uskrsnuće

Nakon smrti, mit o Silviji Plat zasenio je njen talenat. Priča o stradanju i depresivnoj ženi nikako nije dovoljna da iskaže njen genij, izvanredni smisao za humor, njenu snagu i herojsku borbu protiv mračnih demona bolesti. Postala je i jedna od ikona feminizma: žrtva nevernog muža i surovog patrijarhalnog društva
Done74

Odrasla je u šumi

Bertold Breht: Pjesma mojoj majci

Ono što je Brecht sa sobom donio iz emigracije bila je imunost na «inozemstvo»; niti mu je imponiralo to što drugi ljudi imaju druge običaje, niti se zbog toga morao potvrđivati kao Nijemac. Njegov gnjev odnosio se prije svega na jedan društveni sustav, a poštovanje je gajio za drugi sustav. Njegovo ponašanje građanina svijeta, čime se uvijek kompenziraju nacionalne predrasude, suvišno je. Čovjek iz Augsburga, s radnim mjestom u Berlinu, vezan jezikom, koji svoje podrijetlo ne nosi kao neki grb nego kao nezamjenjivu uvjetovanost: samorazumljivo priznavanje te uvjetovanosti; umišljenost kao i mržnja prema sebi, nacionalno-kolektivna, tada postaju tek relikti nevrijedni spomena (Maks Friš )
Marijpo 43 S

Riječi su me napustile i ostavile nagog

Pjesma koju se ne usuđujem napisati

Trebao bih barem istetovirati neku poruku/ na savršenoj koži pjesme koja mi izmiče./ Moram je zapisati, makar i potpuno pogrešno,/ suočiti se sa strahom od njezine mladosti
Silvv 01 S

Nesebično nasmiješena

Sylviji Plath

ja ne znam/ a niti vas pitam/ jer kako bi vi to pobogu mogli znati/ ta vi se smijete samo goropadno/ kao da vas smrt ne iščekuje/ s ove strane nespremnosti
Elle 03 S

Svakodnevni posao

Dan živih

Eva Lipska rođena je 1945. u Krakovu. Završila je Likovnu akademiju, ali se opredelila za poeziju. Pored poezije piše prozu, drame, tekstove za krakovski kabare „Podrum kod ovnona“ i za rok grupe. Nije pripadala nijednoj književnoj grupi ni pravcu, iako je kritičari svrstavaju u Novi talas. Dobitnik je najprestižnijih poljskih i svetskih književnih nagrada. Poslednjih godina ozbiljan je kandidat za Nobelovu nagradu. Prevođena je na četrdesetak jezika. Čest je gost najpoznatijih festivala u svetu
Pucanj1

Reči nam zvižde brže no kuršumi

Ovo o jednom pesniku

Ali pred zoru, preko svih gubera, ubiti treba / Pesnika; da ne poteže ličnost svoju iz detinjstva: / Kao slučajni, zamešeni, kanap iz hleba / Kim neće nahraniti nikada sebe, kao ni zverstva
Aadone3

Gde bih svoju glavu od zla vremena zaslonio

Prosjački zamak u srcu

Gavril Stefanović Venclović bio je sveštenik, propovednik, iluminator, ikonopisac, prevodilac i pesnik koji je živeo u XVII i XVIII veku (1680 — 1749). Njegovo delo otrgao je od zaborava Milorad Pavić (dok je bio normalan), objavivši izbor iz Venclovićevih rukopisa pod naslovom “Crni bivo u srcu”. Pavić je odabrao samo mali deo od 20.000 stranica koliko je Venclović napisao (od toga 9.000 stranica na narodnom jeziku). Ostatak Venclovićevog dela ostao je do dana današnjeg nedostupan, toliko o nadaleko čuvenom čuvanju tradicije o kojem nacionalistički intelektualci grme na sav glas
Done76

Što da uvijam?

Marina Cvetajeva: Ja ću te oteti

Stihovi Marine Cvetajeve nisu bili poželjni u Sovjetskom Savezu (pored ostalog, smatralo se da se previše bavila temama ženske seksualnosti i emocija), sve do šezdesetih godina prošlog veka. A od tada su više puta izdavana njena izabrana dela (Marina se bavila i pisanjem proze). Smatra se da istraživači moderne ruske književnosti još nisu rekli pravu reč o njenoj poeziji (mada joj se ne osporava poetska genijalnost)
Cvetanje1

U jedno najljepše veče

Bilo je nekoć

Bilo je smijeha, pogleda dugih/ Što sve no izreći znaju,/ Bilo je sreće, uzdaha sjetnih,/ I himna čarobnom maju.
Sladol1

Izgubio sam se u tvojoj odsutnosti

Jedan petak u stihovima

Moj pas njuši zrak kojim dolaziš./ Neke postavke svemira se ruše u krilo platana/ ljubeći njihovu ofucanu koru./ U predvečerje/ svijet ostaje bez riječi
Okrv 08 S

A ne događa se ništa

Abdulah Sidran: Neko ipak mora

Izmišljasmo: uhode nas, izmišljasmo:/ našim grlima prinose noževe./ I već smjerasmo ubojstva
Samonari 01 S

U telu nisam osećao nikakav bol

Česlav Miloš: Dar

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)