Knjige - Poezija

Embrion

Mora li to biti da se čovek rodi

Embrionu

Jovan Subotić (Dobrinci, 1817 — Zemun, 1886) je bio doktor filozofije, advokat, srpski pesnik i političar. Pisao je lirske pesme, klasicističke ode i elegije, herojske pesme, romantične epove, sentimentalne pripovetke, kritike, radove iz teorije i istorije književnosti, članke razne sadržine, ogledao se u romanu, napisao opsežnu autobiografiju, uz to je sastavljao antologije, školske udžbenike, dva puta bio urednik Srpskog letopisa. Najviše uspeha je imao sa dramama sa nacionalno-istorijskom tematikom kakve su „Herceg-Vladislav“, „Nemanja“, „Miloš Obilić“ i „Zvonimir“. One su mu donele popularnost kakvu je kod Srba imao još jedino Sterija Popović. Međutim, na osnovu pesme koju donosimo vidimo da je Subotić imao štofa za velikog metafizičkog pesnika. Nažalost, tzv. nacionalni zadaci bili su preči, na štetu književnosti, duha i samog Subotića
Hirošima

Ne zaboravimo Nagasaki

Dan Hirošime

Dan Hirošime je ime praznika-komemoracije 6. avgusta kada se obeležava prva atomska bomba bačena na Hirošimu 1945. To je praznik mira i pacifističkih stremljenja. Istovremeno Dan Hirošime je poetska tema haiku pesnika. Pesnik ovde upotrebljava temu na nov način, u kontekstu nuklearne nesreće u Fukušimi koja se dogodila 11. Marta 2011, želeći da skrene pažnju na kompleksnost fenomena atomske energije
Beaa 01 S

U dobru i u zlu

Svatovi

"Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti."
Done82

Ptica je tako dugo ćutala

Smeh

Tadeuš Ruževič, pesnik, pripovedač, autor filmskih scenarija, dramski pisac, polemičar, esejist, već svojom prvom zbirkom pesama stekao je ugled jednog od vodećih posleratnih poljskih pesnika. Ruževič se od prve zbirke odlučio za slobodan stih, na šta se tada gledalo sa neodobravanjem; zlobnici su pesniku prigovarali da je pod uticajem Eliota, što je već bilo neka vrsta denuncijacije. Međutim, veći šok je bilo Ruževičevo pevanje o ratu i pokretu otpora. To je bio krik, optužba. Ruževič je jako uticao na sve mlađe poljske pesnike (Petar Vujičić)
Labudis 01 S

Odjeknu li cestom korak nepoznata stranca

Noć u provinciji

Sve je gluho. Potom opet lavež počima./ Psi laju. Laju bijesno, bezumno i suludo,/ psi laju glupo, krvavo i uludo/ na sve što se krene: na svjetiljke, na glasove i sjene
Hitler

Vi što opevate Hitlera!

Pisma o pročitanom

Čak kad bi Hitler zemlju učinio nepodesnom za življenje time što bi je osvojio, ne bi mogla da opstane nijedna pesma koja njega opeva
Fernando Pesoa

Poezija Alvara de Kampuša

Odlaganje

Već imam nacrtan plan; ali ne, danas ne crtam planove, sutra je dan planova. Sutra ću sesti za stol da osvojim svet; ali svet ću osvojiti tek prekosutra
Floww 01 S

Kada bi ona umrla

Odrešene ruke

Tadeuš Ruževič, pesnik, pripovedač, autor filmskih scenarija, dramski pisac, polemičar, esejist, već svojom prvom zbirkom pesama stekao je ugled jednog od vodećih posleratnih poljskih pesnika. Ruževič se od prve zbirke odlučio za slobodan stih, na šta se tada gledalo sa neodobravanjem; zlobnici su pesniku prigovarali da je pod uticajem Eliota, što je već bilo neka vrsta denuncijacije. Međutim, veći šok je bilo Ruževičevo pevanje o ratu i pokretu otpora. To je bio krik, optužba. Ruževič je jako uticao na sve mlađe poljske pesnike (Petar Vujičić)
Zakrp 01 S

Čitanje poezije

Ako me zaboraviš

Ali/ ako svaki dan,/ svaki sat,/ pristaneš da mi budeš sudbina/ s neumoljivom slašću,/ ako se svakoga dana popne/ jedan cvet do tvojih usana tražeći me/ o ljubavi moja, o moja/ u meni se sva ta vatra ponavlja
Crnjanski

Pantologija novije srpske pelengirike

Crnjanski postao drvo, a Ujević guverner Narodne banke

Samo za sutkinju Vesnu Sekulić i pesnikinju Radmilu Lazić donosimo mali izbor iz “Pantologije novije srpske pelengirike”, tačnije iz “Pomenika za 1922. godinu” u kojem ovaj navodni parodičar ruži, vređa, zlostavlja i nanosi silne duševne boli jugoslovenskim piscima, bez ikakvog ustuka i zazora. Još jednom ukazujemo na Vinaverov zulum koji je prošao nekažnjeno, te sudijskoj pažnji preporučujemo čitanje svih izdanja “Pantologije”, skupa s “Alajbegovom slamom”. Smrt parodiji, sloboda lezionoj sposobnosti i načelu proporcionalnosti!
Miodrag Stanisavljević

Pucati, pucati na sve

Pesma ratnih zločinaca

Dolaze ljudske zveri – šapću gradski gušteri bežeći u zidne fuge. Odaju ih pokret ruku odviše masni i vonj kuge
Partijska knjižica

Kako sam se učlanio u SKJ

Balada o partijskoj knjižici

Gnušao sam se četničke ikonografije i ustaša, i domobranskih himni, koje su najavljivale revizionizam istorije, novo doba fašizma
Kostu 01 S

Gdje smo plesali ili pjevali ili ljubav vodili

Uzdasi poslužioca iz Dakara

Gijom Apoliner je u prvom svjetskom ratu bio artiljerac, a ova pjesma je monolog poslužioca na topu, jednog od senegalskih crnaca koji su se borili za Francuce, i strašno izginuli, jer su ih slali, naravno, na najteže zadatke i najgroznije položaje.
Bolnic 03 S

Ni za koga od nas nije pitao

Izvještaj iz bolnice

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji “kralj života” nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena. (Petar Vujičić)
Izets1

Izet Sarajlić: Sarajevska ratna zbirka (2)

Staneš u red za hljeb i završiš na Traumatologiji sa odsječenom nogom

Upućuje Sarajlić reči svojim prijateljima iz bivše Jugoslavije pitajući se gde je nestalo to prijateljstvo. Pominje on "paljanske koljače" kao i ljude poput Matije Bećkovića, Šešelja, Bate Živojinovića. Saznajemo šta je bila sreća u ratnom Sarajevu, kako se živelo, patilo i sanjalo o kajgani sa tri jaja. Veruje pesnik u borbu kao u sukob poput onog koje je imao sa Oskarom Davičom pre rata, ali ne kao kada "Ćosić, Isaković, Ekmečić, Crnčević, Nogo -/ oni ne napadaju,/ oni – ubijaju"