Knjige - Poezija

Pokro47

Pošumljavam, svićem, primičem i razmičem nebo

Ptice

Danijel Dragojević, pjesnik i esejist (Vela Luka, 28. 1. 1934). Podjednako drži i do stihova i do pjesme u prozi, a u esejistici proširuje tematski krug i nenapadno, u maniri postmodernističkog pjesnika, u svoj diskurs uključuje lektiru. Umjetnički tumačeći svijet kao veliki tekst u kojemu su svi odnosi, tj. zamjene, mogući (Razdoblje karbona), Dragojevićevo pjesništvo zauzima jedno od najistaknutijih mjesta u suvremenoj hrvatskoj književnosti
Triang 01 S

Četiri pesme

Ti si spomenik, a ja letim

Ja sam stranica tvoga pera./ Bela stranica. Ja sve primam./ Ja sam čuvar tvoga dobra./ Ja uvek stostruko vraćam
Vinaver 02 S

Pantologija novije srpske pelengirike

Kukumavke guču, paunice brekću

"Jovan Dučić. Usled oskudice u zlatu otpočeo da piše carske sonete, za koje je rekao profesor Ariljske gimnazije, Branko Lazarević, da 'svaki vredi tri tovara suva zlata'. Ako ovako nastavi, Jugoslavija će uskoro biti preplavljena suvim zlatom njegovih stihova i tako će dinar skočiti i biti kao dolar" – ovako je o Jovanu Dučiću pisao Stanislav Vinaver u "Pantologiji novije srpske pelengirike" pre više od 90 godina. U istoj knjizi objavio je i nekoliko parodija na Dučićeve pesme koje vam ovde donosimo. Sreća da u Vinaverovo doba parodirani pisci nisu bili skloni tužbama za duševnu bol i da je pravosuđe bilo prilično ravnodušno prema parodijskim književnim postupcima. Da je tadašnje pravosuđe bilo kao ovo današnje, Vinaver bi još uvek plaćao odštetu Dučiću i desetinama drugih pisaca koje je parodirao u svojoj Pantologiji
klovn

Konj je crkao, klovn vaskrsao

Cirkus

Konj je crkao. Klovn vaskrsao. Ljubavnik je umro u Honolulu. Muž je postao slon. Crnac je još uvek bio crn, zbacio mantiju i pisao pesme. Konj je postao kobasica.
Aarat 01 S

Dva bolničara, ko na bal, vode ga među ljude

Legenda o mrtvom vojniku

No ratu još ne beše kraj/ Te caru dođe žao/ Što mu je skončao vojnik taj:/ Nekako rano mu pao.
Detha 01 S

Nespretni ubica

Smrti bez preterivanja

Ko tvrdi da je svemoćna,/ sam je živi dokaz/ da svemoćna nije./ Nema života/ koji bar za časak/ nije besmrtan
Terors 01 S

Mržnja, jedina naša zastava

Pesma teroriste

Mi ništarije i ništitelji, svadbari smrti, sedimo i u Hagu kao zaslužni Srbi, naša lica ne govore ni o čemu, naša tajna je šupljina, prezir, nedostatak, tišina posle pokolja
Blod 01 S

Rapsod kome domovina na čelo nije udarila prosvetni žig

Rade Drainac

Neprijatelj Akademija, Crkava i Muzeja,/ Pobornik/ trgova i pisoara, / Dirigent telegrafskih žica iznad bolnica i bordela, / U hajdučkom liku sa lavovska oka dva: / Eto to sam ja!
Fantomatik 01 S

Po sunčaniku tvog života

Pesme tajanstvenoj

Toliko sam sanjao o tebi da možda više nije ni vreme/ da se probudim. Stojeći spavam izložen telom
Mark Fisher

Tako nas je lako ubiti

U spomen Marku Fisheru

Crvena svijeća, druže Mark/ Za tebe, za sve nas/ Tako nas je malo ostalo/ Tako nas je lako ubiti
Aputija 01 B

Kad bi mogla da živi rečju, a ne pesnicom

Kad bi Rusija

U teško vreme rusofilske histerije, kad se niko ne seća slavne 1948. godine kad su Tito i Partija rekli istorijsko ne Staljinu, donosimo vam jednu pesmu koja bi možda mogla navesti nekoga na onu opštepoznatu pomisao, da se istorija ponavlja u svojim najljepšim trenucima
Anet 03 S

Pesme iz novog rukopisa

Smrt na netu

Kad pomislimo na postmortem komentare zavrti nam se u glavi. Ne gasimo akaunt, nema nikoga da pridrži ruku
devojčica

Mufica

Kad prođem pokraj kojeg velikog automobila

Šta je to što "Muficu" u potpunosti razlikuje i dijeli od tzv. duha vremena, od vladajućeg kanona, od norme ove epohe? Prije svega, rekao bih, odsustvo svake patetike, apsolutno izbjegavanje prenemaganja i one vrste djetinjarenja, koje s normalnim djetetom zapravo nema nikakve veze budući da djetetu najčešće prilazi kao kretenu te se tako prema njemu i odnosi. "Mufica" je ozbiljan rukopis o odrastanju djevojčice, koja mora da se, bez majčine pomoći i brige, suoči sa svijetom i njegovim čudesima (iz pogovora Gorana Babića)
Vermer 01 S

Sve dok ona žena

Vermer

Mlekarica je jedna od najpoznatijih slika holandskog slikara Jana Vermera. Nije tačno poznata godina nastanka ovog Vermerovog ulja na platnu, a Rijksmuseum u Amsterdamu u kome se ono čuva daje godinu 1658. kao okvirnu godinu nastanka
Giljotina

Krv prska, čoveka više nema

Žozef Injas Gijoten (1738 – 1814)

Dželat je tradicionalista, tvrdoglav, nikako da se navikne. Kasnije, u Velikom amfiteatru bolnice Bisetr, pet svežih leševa. Čist trijumf: Mehanizam se strovaljuje kao grom, krv prska, čoveka više nema