Knjige - Poezija

Sladol1

Izgubio sam se u tvojoj odsutnosti

Jedan petak u stihovima

Moj pas njuši zrak kojim dolaziš./ Neke postavke svemira se ruše u krilo platana/ ljubeći njihovu ofucanu koru./ U predvečerje/ svijet ostaje bez riječi
Okrv 08 S

A ne događa se ništa

Abdulah Sidran: Neko ipak mora

Izmišljasmo: uhode nas, izmišljasmo:/ našim grlima prinose noževe./ I već smjerasmo ubojstva
Samonari 01 S

U telu nisam osećao nikakav bol

Česlav Miloš: Dar

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)
Labudovi

Dijeliš mi neke tihe slasti

Tin Ujević: Blaženo jutro

Kada bi naša Književna zadruga, sabrala spise ovoga značajnoga pesnika, razbacane po časopisima i novinama, dobile bi se tri opširne knjige uzbudljivih lirizama, kristalne proze i majstorskih fraza – a to je mnogo više no što je dao Bodler ili Kits, kojima se gordi Francuska ili Engleska. U stvari, Tin ima mnogo dela sa kojima ide u istoriju naše književnosti i na ime književnika ima pravo kao jedan od prvih u našoj zemlji. Policija proteruje Tina kao besposličara, smatrajući da tri izvanredne zbirke pesama i sve udesne proze njegove ne mogu da se nazovu radom ni poslom. (...) Tragedija Tina Ujevića, u stvari, je tragedija pesnika u našoj sredini... I neka ga svi osude za nerad, ipak će, u svoje vreme, deca učiti u čitankama pesme Tina Ujevića i detalje njegove kukavne biografije (Stanislav Vinaver)
Snowa 01 S

Unutra zver, i bespomoćno dete

Poruka

“Iz perspektive našeg današnjeg iskustva, slobodno možemo reći: Nastasijević je bio prorok. Kako je onda bilo, tako je i sada. Samo – još gore. (…) Slutio je nadolazeći veliki zaborav. Zaborav samih sebe i zaborav drugih. Obesmišljenost istorije. Obesmišljenost budućnosti. Trivijalizovanost vrednosti. Sveopštu pometnju govorenja i življenja. Mišljenja. Srozavanje čoveka. Neubedljivost. Raskorak između uma i lika. Između zveri i deteta” (Petar Jevremović: U potrazi za Nastasijevićem)
Stadd 01 S

Kroz dušu otiču mi pesme u polja predaleka

Rastko Petrović: Bodinova balada

Nad jezerom se oglednu lovac iz srednjeg veka, / Na dnu ugleda nepomičnog strelca da luk zateže; / Trulu mu kožu spiraju talasi pristižuć' iz daleka, / Kao meka dlaka il' runo, alga po njemu leže
Marijpo 20 S

Cvijeće raste, nad njim leptiri lepršaju

Bertold Breht: Mojoj majci

Ono što je Brecht sa sobom donio iz emigracije bila je imunost na «inozemstvo»; niti mu je imponiralo to što drugi ljudi imaju druge običaje, niti se zbog toga morao potvrđivati kao Nijemac. Njegov gnjev odnosio se prije svega na jedan društveni sustav, a poštovanje je gajio za drugi sustav. Njegovo ponašanje građanina svijeta, čime se uvijek kompenziraju nacionalne predrasude, suvišno je. Čovjek iz Augsburga, s radnim mjestom u Berlinu, vezan jezikom, koji svoje podrijetlo ne nosi kao neki grb nego kao nezamjenjivu uvjetovanost: samorazumljivo priznavanje te uvjetovanosti; umišljenost kao i mržnja prema sebi, nacionalno-kolektivna, tada postaju tek relikti nevrijedni spomena (Maks Friš )
Willi 07 S

O zalasku uđe u moju sobicu

Ljubomoran, nemiran

U gоdinama obeleženim ratоvima, revоlucijama i prоgоnima, Ana Ahmatоva bila je jedna оd retkih pesnikinja kоja je оdabrala оstati u Rusiji radije negо emigrirati. Čestо zabranjivana za Sоvjetskоga Saveza kaо dekadentna i individualistička buržujka, u dоmоvini i svetu prоslavila se pоemama u kоjima prоgоvara prоtiv surоvоsti staljinističkоg režima, оdlučna da ne prepusti tragediju svоga narоda zabоravu vremena
Viil 01 S

Crni luk blizu očiju

Moja mama zna šta se dešava u gradovima

ovde čudan znači dobar/ a budak znači smrt/ moja mama nema sina da je zaštiti/ razumno je bilo jedino napustiti nas/ naopako, mama
Dgra 02 S

U toj pustoši izložena je jedna skulptura

Tomas Transtremer: Palata

Tomas Transtremer (1931) rođen je u Stokholmu. Nakon završenih studija radio je kao psiholog u popravnoj ustanovi za mlade delikvente i bavio se obrazovanjem osoba sa posebnim potrebama. Spada u red najprevođenijih evropskih pesnika. Njegova poezija je prevedena na preko 60 svetskih jezika, a prevodili su ga između ostalih i Česlav Miloš i Genadij Ajgi, a značajni pesnici posvećivali su mu svoje stihove (Josif Brodski, Lase Sederberg). Dobitnik je većine evropskih književnih nagrada, od kojih je najznačajnija Nobelova nagrada za književnost 2011. godine
Lavir 01 S

U spletu beskrajnom kamena strah seje

Horhe Luis Borhes: Lavirint

Sudbina je stroga/ kao i tvoj usud: tvrda od bronze je./ Ne očekuj napad bika što je biće/ ljudsko čije grozno i brojno obličje
fernando pessoa

Bio sam srećan i niko nije bio mrtav

Rođendan

Alvaro de Kampoš, ekstrovertni dvojnik Fernanda Pesoe, kome je bilo dozvoljeno sve što je Pesoa sam sebi uskraćivao, opsednut žudnjom da oseti sve na sve moguće načine, proživeo je svoj fiktivni život ispitujući krajnje granice i mogućnosti ljudskog čulnog i duhovnog iskustva. Za razliku od Alberta Kaeira i Rikarda Reisa, koji bi mogli pripadati bilo kojoj drugoj epohi i čiji je se život odvijao u jednom metafizičkom prostoru, izvan vremena, Kampos je potpuno ukorenjen u svoje doba i, po svom temperamentu, pogledu na svet i senzibilitetu, predstavlja paradigmu čoveka i pesnika XX veka. Kao kosmopolita i pustolov neutoljive radoznalosti, kome ništa ljudsko nije bilo strano, Kampos je putovao, „oplovio sva mora i otkrio sve Indije“, voleo i mrzeo na svim meridijanima, učestvovao u javnom životu Lisabona, vodio polemike, osnivao časopise, potpisivao provokativne avangardne manifeste zbog kojih je bio žestoko napadan, formulisao nove avangardne pravce, stvarajući jednu biografiju koja ima uverljivost stvarnog života (Jasmina Nešković)
Ceslav 02 S

Drugi prostor (14)

Ti koji se rodi

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)
Mror 02 S

Za uspomenu na dugo sećanje

Eugenika

Setio sam se da je Vojislav Despotov, osim na stotine svojih poetskih pronalazaka, smislio i jedan, sudbinski. Proglasio je, jedne godine, Mesec dana borbe protiv smrti. Malo zatim, kad minu taj jesenji mesec, on reče da je to malo i proglasi Godinu dana borbe protiv smrti. Ali i to prođe, pa smo se suočili sa projektom pod imenom Život borbe protiv smrti. I to je trajalo (Vujica Rešin Tucić)
Gho 01 S

Tako sam i ja kad sam bila mlada

Ana Miković: Mama

Ana Miković je rođena 1987. godine u Beogradu. Diplomirala je na katedri za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima. Deo je muzičko-poetske trupe Nebograd