Knjige - Poezija

Prvi svetski rat

Antiratna akcija (15)

Samoubojstvo u rovovima

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Eva 02 S

Kad se smijah tad i bijah

Slovo o smijehu

(Kako ga je izgovorio Mravac/ tisuću četiri sto pet desetog ljeta/ dva na deseti dan februara u Dubrovniku)
Frida Kalo Lav Trocki

Moć umetnosti izrasta iz slabosti

Još malo o Fridi Kalo

Nisam mogao da odgonetnem da li je priča o vezi između Fride Kalo i Trockog samo dobro smišljena staljinistička propaganda koja Trockog želi da predstavi kao požudnog jevrejskog Satira nesposobnog da se savlada (kako bi takav vodio državu?) i čak u prisustvu žene predaje se satanskom bludu?
Acbra 40 S

To je bila to će biti jedna noć bez noći

Reči stena

Prazne flaše čije staklo razmrskavam u blistavu parčad/ Miris plute naplavljene morem/ Mreže čamaca u mašti devojčica/ Krhotine sedefa što se polako mrvi u prašinu
Bba10

Heraklite, crkni pukni

Panta Rhei

Al utakmica teče dalje / teče čovek teče reka teče groblje / teče moje namršteno čelo / već smo poveli sa dva nula / od radosti je život iz mene kroz rebra iskočio
Kostu 01 S

Pet soneta

Laž nam sumnju blaži

Zašto ona svoje ne prizna mi laži?/ I iskustvo zašto ja ne priznam svoje?/ Privid poverenja ljudsku ljubav snaži:/ u strasti se nikad godine ne broje.
Asek 19 S

Paštunski Landaj: Plamen mojih butina niko da vidi

Pukne li krevet, muž će ga popraviti

Pleme Paštuna u Afganistanu poznato je po svojoj borbenosti, ali i po tome da su njihove žene stvorile jedinstvenu književnu formu LANDAJ. To je asimetrični dvostih gde prvi stih ima 9 slogova a drugi 13. “Landaj” u prevodu sa jezika pašto znači “male otrovne zmije”. Ova forma uglavnom služi za izražavanje seksualnih želja i frustracije u tribalno-vojnoj organizaciji života u kojoj su žene robovi ali i nosioci društvene organizacije. Landai su do juče bili saopštavanin samo usmeno na ženskim sedeljkama, a danas u urbanim centrima ima književnih klubova žena koje pišu Landaj. Takođe, sve više muškaraca se izražava ovom lapidarnom formom
Awar2

Antiratna akcija (14)

Ima ljudi koji nisu bili u ratu

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Acbra 19 S

Pravde, slobode, hljeba

Zadržane sile bića

Oni kažu: "Mi smo duša zbilje./ Mi dižemo dvore, rušimo Bastilje,/ iz nas struji u tvar rumen srca vrela./ Mi bratski volimo željezne mašine,/ plamene mašine,/ ali da nam iz njih nova snaga sine,/ i da svijetla pravda pruži svoju vagu"
Acbra 05 S

Antifašistička poezija

Koljači će zorom od zaklanih pasti

Objavljujemo nekoliko revolucionarnih pesama Oskara Daviča, gotovo zaboravljenih. Pobeda se slavi, ali borba traje i dalje.
Fernando Pesoa

Slučajni gost u životu i u duši

Lisbon revisited

Ponovo te vidim – Lisabon i Težo i sve – / Ja, zaludni prolaznik u tebi i u sebi, / Stranac ovde kao i na svakom mestu, / Slučajni gost u životu i u duši, / Utvara koja tumara u odajama sećanja, / Gde miševi cijuču i škripe natrule daske, / U ukletom zamku neumitnog postojanja
Awar1

Antiratna akcija (13)

Naša elegija

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Kng 01 S

Svi su slični kao blizanci

Ubice kraljeva

Nije bilo zavere zaista su bili sami/ njihova neljudska iskrenost i prostota/ razbešnjava sudije branioce javnost željnu senzacije
Danz 01 S

U svilenim gaćicama

Goli zagrljeni noćni portiri

Za Vujicu Rešin Tucića na početku nije bio jezik, reč, već ljudski pogled, lep i nevidljiv. Gledati, to je veliki rizik, piše on. Kao i za Crnjanskog, život je za Tucića širi i veći od literature, nespoznatljiv i neobuhvatljiv u svojoj veličanstvenosti. Jezički i vizuelni eksperimenti, jednostavnost forme, otvorenost duha dovode ovde do snažnih uvida koji nisu traženi već dolaze kao nagrada za formalnu raznovrsnost i neopterećenost. Te spoznaje se mogu učiniti u nekim pesmama beznačajne i bez poente, obične, prostačke, u drugim urnebesno smešne u rasklapanju i razaranju ideoloških oblandi i tabua, ali one govore samo o jednom, o tom neponovljivom životu i njegovoj nesamerljivoj vrednosti (Dragoljub Stanković)
Ahho5

Ništa nije došlo kad je trebalo

Nostalgija za budućnošću 2

Visoki jedan džentlmen, poznat, već star (“mada izgleda mlad”), a world star, i slova naslova, u Avazu: “John Cleese ručao u restoranu Kod Kibeta”. Ovo, jebote, ko da ste vi pisali, kažem Elvisu kad ste (se) prije trideset godina igrali koševskih Pajtona