Knjige - Poezija

Okrv 21 S

Davno sam ti legao

Zapis o vremenu

U znak sećanja na Maka objavljujemo pesmu iz njegove kultne zbirke “Kameni spavač”
Nuk 01 S

Veleposlanici kapitala

Litanija ratnog profita

Pesnik i prevodilac Vojo Šindolić pre nekoliko godina preveo je širok izbor iz američke poezije o ratu, represiji, ropstvu i sličnim temama za antologiju Tomice Bajsića “Urezi”
Jolandd 08 B

Tri godine već ptice slušaju metke

Sloboda

Generalno posmatrano, celokupno Davičovo pesničko delo upućuje nas na to da je poezija magija nižih svetova, ali nije stvarnost niti je njena evokacija. Poezija je čudo ravno pojavi samog čoveka (Vujica Rešin Tucić). Ova pesma napisana 28. juna 1944. godine, na Crnom vrhu.
Drcl 04 S

Sve vrste pištolja i pušaka

Prva lekcija o čovjeku

Pesnik i prevodilac Vojo Šindolić pre nekoliko godina preveo je širok izbor iz američke poezije o ratu, represiji, ropstvu i sličnim temama za antologiju Tomice Bajsića “Urezi”
Grobz 01 S

Antiratna akcija (9)

Rat

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Mror 02 S

U našem srušenom gradu

Ogledalo

Bilo je kao na raspustu –/ u njemu se ogledalo živo nebo,/ pokretni oblaci u divljem vazduhu,/ prašina ruševina spirana blistavim kišama
Dradovic 05 S

Pesnik za večnost

Nikad više onog leta

Duško Radović bio je pisac, pesnik, novinar, aforističar i televizijski urednik, ali svojim promišljenim delom i neponovljivim talentom zauvek živi u našim mislima i našem sećanju. Nekad mnogo više nego što smo toga i svesni, na primer kroz popularnu pesmu "Milo moje" čiji je autor.
Bba10

Antiratna akcija (8)

Robovima

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Fotoe 01 S

Lepa mladost

Leglo pacova ispod dijafragme

Dok joj nisu nož/ zarili u belo grlo i prebacili/ purpurnu pregaču od mrtve joj krvi/ preko bedara.
Okrv 06 S

Slanina je šmugnula u dvorište Jegorova

Krmak

Henrih Sapgir (1928-1999), pesnik, prevodilac, scenarista, pisac za decu. Objavio je zbirke pesama Dobar dan! (1965), Crvena lopta (1970), Četiri koverta (1976), Soneti na košuljama (1989)
Herbe 01 S

Čuvaj se nepotrebne oholosti

Poruka Gospodina Kogita

Poći će na tvoj pogreb s olakšanjem baciti grumen, a potkornjak će napisati tvoju ulepšanu biografiju. I ne praštaj zaista nije u tvojoj moći da praštaš u ime onih koji su izdati u zoru
Šimborska

Ne znam gde sam ostavila kandže

Govor u birou za izgubljene stvari

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji "kralj života" nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena. (Petar Vujičić)
Inca 01 S

Društvo bez novca o kome sanjamo

Socijalističko carstvo Inka

Zabranjen je bio lov na bisere/ A vojska nije bila omznuta u narodu/ Država je postojala zato/ da bi davala narodu da jede/ Zemlja je pripadala zemljoradniku/ ne veleposedniku/ A Plejade su čuvale kukuruzišta/ bilo je zemlje za sve
Bolnic 09 S

Antiratna akcija (7)

Groznica

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Brut 01 S

Iz života i rada Nastrane Vrane

Jako prijatno stvorenje

Milišić je svoju "Nastranu Vranu" zamislio kao niz pesama iz života i rada nastrane vrane ali je u taj niz uneo i neke druge pesme za koje je smatrao da pripadaju istom žanru. Rukopis nije dakle bio delo u nastajanju mada nije isključeno da bi mu se Milišić vraćao da je kojom srećom ostao živ posle prvog granatiranja Dubrovnika, u jesen 1991. godine. U podnaslovu knjige stoji "Pjesme za djecu", što na neki način određuje ovaj rukopis, usmerava ga ali, možda, i sakriva. Ne zbog toga što se Milišić plašio reakcija cenzure, mada je on jedan od onih retkih časnih pisaca našeg vremena koji je i te kako imao problema sa cenzurom i sudovima (Predrag Čudić)