Knjige - Poezija

Wonder Wheel

Ko se vrti ne boji se smrti

Ringišpil

Vrte se livade planine stogovi slame, vrte se pozorišta klanice prenoćišta, vozika prosijak dobročinstva dobrih ljudi
Aalio1

Okovana vizija

Noć duža od snova

Strah da dan ne ode u priviđenja jeste strah od sopstvenoga svog prestanka, od svog pada u muk nekog zamrlog sveta, strah koji se razgoni pesmom ili buđenjem svetlosti u sebi, i u svetu, svetlosti kojoj će on ispevati himnu, stihovima ove iste pesme, i koja je sama ovo pevanje, to pevanje protiv smrti, ali to je, jednovremeno, i strah od gubljenja bića, strah da se ono nikada neće nigde naći: ni u kakvom obliku, simbolu ili reči, da će ostati samo ovaj grč, i drhtavica, u napuštenosti, produžena ona “immemorial-noć”, iz Pariza, iz 1925, koja nikada nije ni prestala, noć kiše i vetra, i od svega, posle svega, samo neka “nepotpuna reč”. (Radomir Konstantinović: Biće i jezik)
Ostrakizam

Haiku o izbrisanima

Najduža zima

"Izbrisani" su cvet slovenačkog nacionalizma: više od 25.000 stanovnika Slovenije poreklom iz drugih Jugoslovenskih republika izbisano je u potaji 26.2.1992 iz zvaničnih knjiga izgubivši (ilegalno) stalni boravak, među njima i 6.000 dece. Približno 12.000 je bilo prinuđeno da napusti Sloveniju ostavivši svoju imovinu, dok je druga polovina, nastavila da živi bez dokumenata sledećih 17 godina, među kojima i autor ovih pesama. Cilj brisanja bio je istorijski revizionizam domobranske desnice koja se ustoličila (osveta Jugoslovenima za poraz u drugom svetskom ratu) i na drugoj strani, stvaranje paravana za pljačku društvene imovine
Mladen Blažević

Post scriptum, nagrada za književnost na društvenim mrežama

Izvadio je lubanju iz vrećice i stavio je na šank

Pisac iz Rijeke Mladen Blažević ovogodišnji je dobitnik nagrade Post scriptum za književnost na društvenim mrežama. Blaževiću je nagradu uručio član žirija Kruno Lokotar na KaLibar bestivalu u Zadru, 27. septembra. Post scriptum je jedina nagrada na celom svetu koja se dodeljuje za književnost na društvenim mrežama, a Blažević je treći dobitnik, nakon Hrvoja Marka Peruzovića i Bojana Krištofića
Aabra 21 S

Bez stepenica, bez plota

Male nevešte kuće

Miodrag Stanisavljević je jedan samosvojan čovek i osoben glas u srpskoj poeziji. On već četiri decenije ispisuje prepoznatljive stihove, poeziju i drame za decu, filmsku i pozorišnu esejistiku, i u poslednjih desetak godina komentare na naša društvena zbivanja u listu Republika. No i pored vrhunskih književnih rezultata koje ostvaruje desetljećima, on nije postao miljenik književne kritike. Njegova višeslojna poezija oduvek je tražila tumače, a znamo, kritičari ne vole da se udubljuju (Ibrahim Hadžić)
Awar 01 S

Antiratna akcija (11)

Svitanje u rovovima

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Marijpo 18 S

Škrgutava tugo hajdučka

Srbija, deset godina posle

Srbijo moja mala,/ nežnosti jedna velika,/ Srbijo, jedina ljubavna pesmo mog jezika./ Jer ti si kao svet koji volim, ista i uvek razna,/ veseli lik življenja i zaborav bola bez lika,/ pa si mi jedinica i ljubav neprolazna,/ spora kao večnost nebesa i prsati val ćuvika/ na kom raonik sunca oštrim zracima ore/ tihe, zelene mrmore
Ceslav 01 S

Ko pati morao bi da bude istinoljubiv

Recept

Veoma su moderna kukanja, nesrećno detinjstvo, trauma i tako dalje. Čak kad bih sazreo do jovovske žalbe, bolje je ućutati, hvaliti nepromenljivi poredak stvari
Mror 02 S

Jabuka pada pored stabla

Gospodin Kogito posmatra u ogledalu svoje lice

Čelo ne mnogo visoko, misli vrlo malo - žene zlato zemlja ne dati da te zbace s konja – knez je mislio za njih, a vetar ih je nosio putevima
Erotta 03 S

Jer ona beži i svuda mi izmiče

Ljubav, prezir, nadanje

Jer ko može da uhvati ko može da obumji oblak/ ko može svoju ruku staviti na prikazu/ I kako se duboko vara onaj što još uvek misli/ da je svoje ruke ispunio nebeskim plavetnilom
Chee 01 S

Poezija bunta i otpora

Che Guevara u prodavnici brze hrane

Početak rata dočekao u Sarajevu, evakuisan u Arapušu, gdje je poslije deset dana "humano preseljen" u Sanski Most, tu preživljava četiri mjeseca terora „oslobodilačkih“ vlasti, a nakon toga je "još humanije preseljen" u Travnik, gdje provodi prvu ratnu zimu. U ratu pogazio sva svoja načela (pucao na ljude). Poučen smrću bliskih prijatelja prodaje ideale, kupuje dokumenta i odlazi za Ljubljanu. Tu nastavlja studiranje na Biotehničkom fakultetu. Istovremeno živi i u Ilirskoj Bistrici, radi kao nastavnik hemije i biologije u školi za djecu izbjeglice. U Ljubljani apsolvira, preseljava u Ilirsku, gdje sa Mohetom dijeli "apartman 32" u izbjegličkom centru Trnovo. U atmosferi izbjegličkog beda sa grupom sličnomišljenika organizuje pokret SPRUNG. Unutar pokreta djeluje samostalno pod scenskim imenom Gee, te u design timu BH4 i bendu Nešto Između.
Bukbu 01 S

Na bojnim poljima smrti

Izjasnite se

Pesnik i prevodilac Vojo Šindolić pre nekoliko godina preveo je širok izbor iz američke poezije o ratu, represiji, ropstvu i sličnim temama za antologiju Tomice Bajsića “Urezi”
Pucanj1

Antiratna akcija (10)

Na Istoku

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
admiral mahić

I kažem nacionalistima: nemojte mi se približavati

Lična karta

Pesnik Admiral Mahić rođen je 19. januara 1948. godine u Banjoj Luci. Završio je tehničku školu. Bio je vanredno upisan na Filozofski fakultet u Sarajevu, ali je pred rat napustio studije. Radio je kao mornar, ribar, konobar, poštar, radiospiker, novinar… Nakon njegove smrti, septembra 2015. godine, u oproštaju od Admirala Mahića Faruk Šehić je napisao: "U jednom od svojih posljednjih intervjua Admiral Mahić je rekao da nije sretan kada ga ljudi zovu boemom, jer, prema njegovim riječima, on u svom stanu nikad ne puši niti pije. Htio je time reći da je potpuno predan svome poslu. Htio je reći da je pisanje pjesama skroz ozbiljan posao, kojem on pristupa kao bilo koji drugi inžinjer, arhitekta ili radnik za strojem. Iako on zaista jeste bio jedan od posljednjih boema i bitnika, koje sam poznavao iz književnog i neknjiževnog svijeta. Imao je ogromnu fizičku snagu koja ga je i održala da toliko godina živi svojim načinom života, koji je podrazumijevao gorke mahmurluke, doručak i ručak od alkohola, žrtvu da se bude sam sa svijetom i s ljudima. Davno sam upoznao Admirala. Dao sam mu svoju prvu knjigu u Buybooku i poslije mi je rekao: 'Ušao si u predvorje poezije'. Njegov način izražavanja u običnom govoru je često znao biti metaforičan. Sam je za sebe znao reći: 'Kad kihnem, eto metafore' (…) Njegova poezija je obilovala svemirom, i mnogi će ga po tome pamtiti. Recimo po rečenici iz Doma pisaca neposredno pred rat: 'Ovo je svemir, a nije štala'. Ili: 'U galaksiji sam poznat, a u selu sumnjiv'". Pesmu Lična karta prenosimo iz časopisa "Re"
Okrv 21 S

Davno sam ti legao

Zapis o vremenu

U znak sećanja na Maka objavljujemo pesmu iz njegove kultne zbirke “Kameni spavač”