Knjige - Poezija

Aalo 01 S

Krilato zlato i druge pesme

Reda radi

Umreću rastavljen od bolne od blede od razočarane prošlosti/ Čarobnom iglom jezik probosti/ Glava mi se okreće/ svojevoljno
Simborr 02 S

Sveštenik je stvarno isti Belmondo

Pogreb

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena (Petar Vujičić)
Fisho 01 S

Hteo bih da znam gde se završava ubeđivanje

Razmišljanje o problemu naroda

Bunio sam se/ali mislim da taj okrvavljeni čvor/ treba da bude poslednji koji ćemo/ oslobađajući se/ pokidati
Sexu 03 S

Dobro je što se ne uzesmo, i ne nazva me dragom svojom

Iz crnih pjesama

Ne biste poznali me sada/ na nekoj postaji posljednjoj/ u toj što bješe, jao, mlada,/ u toj Parižanki poslovnoj
Pasolini 03 S

Pjer Paolu Pasoliniju

Ucmekan

Pokušava da ustane iz mrtvih/ vuče se/ na sunce leti/ u stisnutim rukama/ ljudsko krvavo nosi/ splovilo kao ptiče
Feve 01 S

Mlitavi su jezici pakla

Groznica 41

Dragi, svu noć/ Gasih se i palih, gasih se i palih./ Preteški postaju čaršavi kao bludnikov poljubac
Dijalolo1

U samoj stvari, gde su te ptice?

Plitka filozofija na dubokim mestima

Crknuta riba usamljena sred vode./ Ko slomljena krilca -/ peraja trag./ I pliva tako, i ode vragu
Kaddo 01 S

Sve što sam pisao u tom naselju

Jezerski kraj

Sve što sam pisao u tom naselju/ svodilo se neizbežno, na tri tačke./ Obučen, padao sam u postelju,/ i obnoć, ležeći nauznačke,/ hvatao zvezdu duž tavanice
Strajn 01 S

Ono što pojedem otimam gladnome

Rođenima posle nas

Kažu mi: Jedi i pij! Budi srećan što imaš šta!/ Ali kako da jedem i pijem/ Kad ono što pojedem otimam gladnome,/ A čaša vode koju popijem nedostaje žednome?/ A ipak jedem i pijem
Owll 01 S

Ispoved sa pesmama

Redovno sam spaljivao stihove i prozu

Viktor Sosnora piše ironičnu, basnoliku poeziju. Ličnosti njegovih pesama su često vrana, sova, miš, roda, koje dovodi u vezu sa čovekom-prilikom, kućepaziteljem, policajcem ili nekom mitskom ličnošću. Njegove pesme takođe uporište nalaze u legendi, imaju crte fantastike, imaju nadrealni siže, ali i onaj intelektualni nivo, koji u sadejstvu sa raskošnim pesničkim jezikom, uzdižu ovog pesnika iznad drugih brojnih glasova. Sosnora je objavio na ruskom više knjiga poezije i roman "Holanđanin lutalica", a na srpskom mu je 1996. štampan roman "Kula" i zbirka pesama „Sova i miš” 1997.
Simborr 01 S

Brze oči snajpera

Mržnja

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena (Petar Vujičić)
Jeloo 01 S

Ničiji vjerenik nećeš biti, ja ničija žena

Osvojit ću te

Osvojit ću te od svih vremena, od svih noći,/ Od svih zlatnih stjegova, od mačeva svih,/ Bacit ću ključe i pse ću otjerati s praga,/ Zato što u zemaljskoj noći ja sam vjernija od psa
Munnas 03 S

Dve pesme

Ja sam nakazno stvorenje!

Kaže: "Ja sam izgubljen! Ja sam nakazno stvorenje!/ Idem pešice u Rim na poklonjenje!"/ Čovek se pita da li je on čovek./ Sveti Pavle kaže: vi ste bogovi.
Done37

U kanjonu rijeke Gostović

Usputna stanica našeg pakla

13. kilometar/ neću ga nikad zaboraviti/ pokušavao sam, nije išlo/ zazivanje Allaha i odsijecanje ljudskih glava/ ovdje je išlo jedno s drugim
Tadeuš Ruževič

Mrtvi prebrojavaju žive

Posmrtna rehabilitacija

Tadeuš Ruževič, pesnik, pripovedač, autor filmskih scenarija, dramski pisac, polemičar, esejist, već svojom prvom zbirkom pesama stekao je ugled jednog od vodećih posleratnih poljskih pesnika. Ruževič se od prve zbirke odlučio za slobodan stih, na šta se tada gledalo sa neodobravanjem; zlobnici su pesniku prigovarali da je pod uticajem Eliota, što je već bilo neka vrsta denuncijacije. Međutim, veći šok je bilo Ruževičevo pevanje o ratu i pokretu otpora. To je bio krik, optužba. Ruževič je jako uticao na sve mlađe poljske pesnike (Petar Vujičić)