Knjige - Poezija

Courbet 02 S

Savladaće te pesnicama svet

Preinačenja

Iz tela bolnih i iz voća, isisao si svetlost, / A potom sa rođenom jetrom izbljuvao to u besmrtnost, / Bio si pusta sprava za premeštanje stvarnosti
Prack1

Ne sakupljati, ništa ne sakupljati!

Praćke

Zabranjuje fotografiranje, odbija intervjue i pojavljivanje u javnosti, u svojim zbirkama nema ni predgovore i pogovore, nije član nijednog društva ili organizacije, ne pojavljuje se na društvenim događanjima, nitko ne zna njegova politička uvjerenja, a malo tko i ljudske navike (Damir Petranović o Danijelu Dragojeviću)
Crows 01 S

Odbačena lješina

Turoban zimski krajolik

Masaoka Šiki je rođen u Macujami, gde provodi mladost i završava niže škole; potom studira na Univerzitetu u Tokiju. U ratu sa Kinom 1895. godine dobija nameštenje kao ratni izveštač. Veoma rano oboleva na plućima, ali ostaje trajno produktivan kao pisac i istraživač klasičnih japanskih književnih, naročito pesničkih, formi: haikua i tanke
Jastuk

A sad ni glasa, ni jezika nemam

Abdulah Sidran: Mora

Pjevam, majko, kako sam imao kuću./ A sad nemam kuće. O tome pjevam, majko./ Kako sam, majko, imao glas, i jezik svoj imao
Flowers

Svedena na vlastitu pojavu

Vislava Šimborska: Preblizu sam

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena (Petar Vujičić)
Math 05 S

Mislile su strine ispod oka

Pre polaska u školu znala sam šta je oduzimanje

ovaj kadar je drugačiji/ volan je utešna nagrada/ dali su mi udžbenike/ i držali me dalje od alata/ šteta što nije muško
Firr 05 S

Sve što je lepo u meni

Dušan Vasiljev: Noći

Tada bih voleo zagrliti sve Tužne,/ Ismejane, Ostavljene, Ružne,/ i Sve koji srce nose na dlanu./ I na tvrdom odru snova
Anhel 01 S

Potajno ih upleti u riječi svoje

Konstantin Kavafi: Što se od prolaznosti spasiti može

Kavafi za života nije objavio nijednu knjigu pesama; pojedinačne pesme je štampao na odvojenim listovima u malom broju primeraka, koje je zatim spajao u cikluse i delio prijateljima ili svakom onom ko bi mu pisao i tražio ih. Izvestan broj ih je rasut po časopisima onog vremena. Nekih pesama se javno odrekao, dok druge nije stigao da objavi (Angra Maina)
Fernando Pesoa

Beleška

Moja se duša razbila kao prazna vaza

Alvaro de Kampoš, najkontroverzniji od svih heteronima Fernanda Pesoe, rođen je u znaku Vage, 15. oktobra 1890. godine na jugu Portugala, u gradiću Tavira, čije su bele kuće nalik na mnoga slična primorska mesta na Siciliji ili u Grčkoj. Kao tipičan južnjak i Mediteranac, voleo je more i prekomorska putovanja, te ih je slavio u svojim odama. Opsesivna upućenost i sudbinska vezanost za okean, koji je Portugalce oduvek i spajao i odvajao od ostalog sveta, kod Kamposa je naglašena i njegovim zanimanjem pomorskog inženjera, koji je stekao diplomu pomorske akademije u Glazgovu, da bi se, posle jednog putovanja na Orijent, opisanog u poemi „Opijarijum", trajno nastanio u Lisabonu i prepustio dokonom životu pomalo ekscentričnog dendija. Ovaj ekstrovertni dvojnikFernanda Pesoe, kome je bilo dozvoljeno sve što je Pesoa sam sebi uskraćivao, opsednut žudnjom da oseti sve na sve moguće načine, proživeo je svoj fiktivni život ispitujući krajnje granice i mogućnosti ljudskog čulnog i duhovnog iskustva (Jasmina Nešković)
Fntm 11 S

Preko blata i gliba

Autoportret

Kada bi naša Književna zadruga, sabrala spise ovoga značajnoga pesnika, razbacane po časopisima i novinama, dobile bi se tri opširne knjige uzbudljivih lirizama, kristalne proze i majstorskih fraza – a to je mnogo više no što je dao Bodler ili Kits, kojima se gordi Francuska ili Engleska. U stvari, Tin ima mnogo dela sa kojima ide u istoriju naše književnosti i na ime književnika ima pravo kao jedan od prvih u našoj zemlji. Policija proteruje Tina kao besposličara, smatrajući da tri izvanredne zbirke pesama i sve udesne proze njegove ne mogu da se nazovu radom ni poslom. (...) Tragedija Tina Ujevića, u stvari, je tragedija pesnika u našoj sredini... I neka ga svi osude za nerad, ipak će, u svoje vreme, deca učiti u čitankama pesme Tina Ujevića i detalje njegove kukavne biografije (Stanislav Vinaver)
Father1

Zajedno smo jedan nježni div

Tata

trava je uredno pokošena/ nosiš me na ramenima/ držiš me za noge/ ja se protežem/ sretna/ nasmijana
Hosp1

Mi tihi samostanci

Antun Branko Šimić: Bolesnik

O okna naša udare pokadšto/ krik ples i radost života iz grada/ – O grad!/ O nemir nemoć naših srca!/ O mi smo davno izišli iz života
Courbet 01 S

Podjednako ste mračni i ćutljivi vas dvoje

Šarl Bodler: Čovek i more

Ti uživaš roneći u sopstvenoj toj slici;/ Tvoj pogled je miluje, tvoj zagrljaj je hvata;/ Srce ti se raduje odjeku svoga bata/ U toj neukrotivoj i divljoj tužbalici
Done75

Onaj što čita moje reči izmišlja ih

Horhe Luis Borhes: Sreća

Knjige u biblioteci nemaju slova./ Kada ih otvorim, naviru. Kad prelistavam atlas,/ ocrtavam oblik Sumatre./ Onaj koji pali šibicu u mraku/ pronalazi vatru
Hrist

Svetom danas otmica i nebratstvo vlada

Hrist na predgrađu

O, ti, što si bos lutao Vitlajemom i krvavio noge o jerusalimske ploče/ Bio pljuvan, uhođen i nikad počašćen sa bogataške trpeze,/ Brate u plaču, prijatelju u velikoj tuzi miliona;/ Ti koji si zavoleo Magdalenu kao i raspevane breze/ Pojmi ovaj težak bol nesrećnog Skarona:/ Dođi i spasi nas bede!