Knjige - Poezija

Fntm 12 S

Djetinjstvo je kao izlizani lik

Kesten

Sa velikim nepoverenjem gledam na svoja pesnička ostvarenja. Sa velikim nepoverenjem ta dela slušam. Nisam mogao da shvatim da poezija postoji mada je ubijen čovek. Ubijen je onaj koji je dozvao u život poeziju, ugovoreni jezik koji treba da izražava ono što se ne da izraziti. Pravi pokretač, uzrok moga stvaranja bila je mržnja prema poeziji. Bunio sam se zbog toga što je preživela, što postoji i nakon „kraja sveta“. Ravnodušna. Božanstvena. Neprikosnovena u svojim zakonima, propisima, poetikama. Podozrivo gledam na ta ostvarenja. Sastavio sam ih iz preostataka reči koje su pretrajale, iz nezanimljivih slika, iz velikog smetlišta, iz velikog groblja
Dkis1

Oprostiti svakom

Naricati, naricati, naricati

Prvi put smo sami sedeli u jednoj od njegovih sobica, kroz koje se selio kao kaluđer-isposnik, iz ćelije u ćeliju, iz iskušenja u iskušenje, iz lične u opštu dramu, i govorili o mojoj prvoj knjizi. Knjizi jednog tridesetpetogodišnjaka. Nismo, u stvari, govorili. On je govorio. Toliko ponesen, s takvom strašću da sam na kraju, taštinom savladan, ali sumnjom u sebe obuzdan, pomislio: „Dobro bi bilo da sam tu i takvu knjigu uistini napisao“ (Borislav Pekić )
Floww 01 S

Jedan bezveznjaković je izmislio da ljubav postoji

Dvadesetprvi. Noć. Ponedjeljak

U gоdinama obeleženim ratоvima, revоlucijama i prоgоnima, Ana Ahmatоva bila je jedna оd retkih pesnikinja kоja je оdabrala оstati u Rusiji radije negо emigrirati. Čestо zabranjivana za Sоvjetskоga Saveza kaо dekadentna i individualistička buržujka, u dоmоvini i svetu prоslavila se pоemama u kоjima prоgоvara prоtiv surоvоsti staljinističkоg režima, оdlučna da ne prepusti tragediju svоga narоda zabоravu vremena
Bbfant2

Ustajte! Ustajte! Ustajte!

Besani grad

Neka bude panorama rastvorenih očiju/ i gorkih upaljenih rana./ Nitko na svijetu ne spava. Nitko, nitko./ Već sam rekao./ Ne spava nitko
Bloss 01 S

Alberto Kaeiro: Čuvar stada

Ako je Bog cveće i drveće, onda verujem u njega

U razgranatoj porodici Pesoinih velikih i malih heteronima, Alberto Kaeiro zauzima najistaknutije mesto budući da je Pesoa pesme potpisane ovim imenom smatrao najoriginalnijim i najvrednijim što je ikad napisao, a za ostale heteronime, naročito za Kamposa i Reisa, Kaeiro je bio nedostižni uzor i Učitelj prema kome su se obojica odnosila s podjednakom ljubavlju, divljenjem i poštovanjem kakve su Platon i Ksenofont iskazivali prema Sokratu ili jevanđelisti prema Hristu (Jasmina Nešković)
Pokris 02 S

Pored tebe ja sam naložio vatru

Čega smo zbir

Treba maštati, kažeš. Maštati, ne znači li/ To: o budućim danima po sjećanju govoriti?/ O šetnjama drugim i davnim, kad ruka se/ Drukčije bližila ruci, s nešto više strepnje/ Čula u provjeri...
Strr2

Zemlja na pidžamama

Poslednji dan rata

U ono malo sunca/ Što mi je još ostalo/ Ladovine već/ Uzimaju bjelančevinu/ Na vjetru/ Svici razbijenih lampi/ Drže se za ruke...
Drvas1

Bujnu prošlost ima čak i neuhvatljiv tren

Može biti bez naslova

Szymborska je bila pjesnikinja topline i naivnosti, ali i pjesnikinja koja otvara etičke i egzistencijalne teme. Ironična i bespoštedna, ali i plaha, delikatna i duhovita, u svom pjesničkom iskazu istodobno mudro i infantilno tematizira život, ljubav, istinu… sve te velike pjesničke teme, koje se čine potrošene i izraubane od pretjerane upotrebe, ali ona se njima bavi na način kako je to prije nje malo tko činio - s ljubavlju, humorom i s velikom odgovornošću (Đurđica Čilić)
Sena 01 S

Mi smo se voleli i ništa nismo znali

Posle dugog ćutanja

Viljem Batler Jejts je rođen u Sandimautu u Irskoj. Obrazovao se u Hamersmitu I Dablinu. Studirao je slikarstvo, bio jedan od osnivača Irskog nacionalnog pozorišta, kao i borac za nezavisnost Irske. Od 1922. do 1928. bio senator slobodne Irske. Godine 1923. dobio Nobelovu nagradu za književnost. Umro je 1939. u Južnoj Francuskoj, u Kap Martenu. Posmrtne ostatke prenela mu je irska mornarica u domovinu 1948. godine, i to je bilo prvo putovanje irske mornarice van teritorijalnih voda. Niti jedan pesnik XX veka koji je pisao na engleskom jeziku nije imao takav razvoj kao Jejts. Od romantičkih tema i magijskih ritmova išao je do najsavremenijih tema i predmeta obrade datih svežim jezikom svakodnevnog govora koji odgovaraju emociji ili misli. Njegov rad na poeziji, hronološki red kojim se taj rad razvijao najbolje je uočljiv u njegovim Sabranim pesmama i Sabranim komadima. Treba spomenuti njegove Autobiografije iz 1926. i delo Vizija iz 1937. godine, koje najoblje prikazuju pesnikove ideje o svetu
Amerika 01 S

Svi negdje žure

Kao Amerika

Slaven Kopanja rođen je 1970. godine u Banjaluci, Bosna i Hercegovina. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a studij sociologije i magisterij ljudskih prava i socijalne pravde u Londonu, u koji je došao 1992. godine. Pisanjem se počeo baviti vrlo rano, iz potrebe da svoje misli i osjećaje zabilježi i tako ostavi jedan trajan trag, prvenstveno zbog samoga sebe, ali i svojih prijatelja s kojima je dijelio najbolje, najteže i najinteresantnije godine života u Banja Luci, Podgorici, Gracu, Londonu i Puli
Orgazm 01 S

Guza mala, nabildana, kao u Princea!

Muškarac

Jako mi je bitan i miris. Ne smije mirisati na konje i znoj, treba mirisati lijepo, upotrebljavati kvalitetne dezodoranse. Mislim, muškarac mora biti i uredan, brinuti se o sebi
Cvetanje1

I miriše, miriše

Jedan maleni cvet

Branko Miljković (1934–1961) nije morao umrijeti da bi postao priznat i slavan; već je to bio za svog kratkog života. Iz pjesničke generacije šezdesetih, Miljković je odmah nazvan “princem poezije” i odmah svrstan u red velikih pjesnika (Mirko Kovač )
Pokri1

Ja za to bogme nemam srca

Dan po dan

Neko je spustio koru hljeba/ Pokraj mu nogu da ga/ Izmami iz sna –/ U ovu bijedu/ Ja za to bogme nemam srca
Eldor 01 S

Srce, o gde si mlado?

Eldorado

Nigde ni trag –/ Toj zemlji Eldorado!/ Očaja plen –/ Kad! Srete sen:/ – Senko, bratska nado,/ Kaži mi ti/ Gde li se skri/ Ta zemlja Eldorado!
Inss 09 S

Ispod besprijekornih manira kozmopolite

Česlav Miloš: Dobrota

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)