Knjige - Poezija

Done 08 S

Dotaći zlatnu ribicu za sreću

Horhe Luis Borhes: Danas

Danas bih napokon mogao/ probuditi se sretan/ kad sam već tebe sanjao/ i tvoje usne snom ljubio!/ Sve bih danas mogao/ jer danas je dobar dan :/ za herojski život običnog tempa,/ za ljubav i poneki poljubac...
Aatra 04 S

Ne samo u snu

Anarhija

sanja savršen mjesec/ zategnut/ kao junkerski obraz/ i male lasice/ u snijegu
Alkola 01 S

Šta si ti ono protiv mene...

Gradski mangupi

Šta ja znam: mangupski! Ipak je čovek/ krenuo na Kiša! A i Kiš je, kažu, bio sličan/ Vasoviću: mangup i kavgadžija! Onako,/ na kafanski način
Koen 02 S

Oblak pod noge

Koen stanica

Moj kućni prag na sedmom je peronu/ godinama kuću rastavljam # pakujem u prtljažnik/ napuštam povremeno besmislenu rabotu/ pa kratkim linijama razvozim se ovam-onamo/ noseći jedino glavu u torbici/ u džepovima plajvaz i rokovnik
Fisha 04 S

Pročitah novih usta poruku

Vladimir Majakovski: Da l’ biste mogli

Majakovski se nije ubio u trenutku duševne krize. Njega je ubio višak vlastite snage, „revolverski pucanj iznutra“ (Branko Miljković )
Nero 01 S

Prijatno umoran od ovog putovanja

Konstantin Kavafi: Rok za Nerona

Kavafi za života nije objavio nijednu knjigu pesama; pojedinačne pesme je štampao na odvojenim listovima u malom broju primeraka, koje je zatim spajao u cikluse i delio prijateljima ili svakom onom ko bi mu pisao i tražio ih. Izvestan broj ih je rasut po časopisima onog vremena. Nekih pesama se javno odrekao, dok druge nije stigao da objavi (Angra Maina)
Willi 07 S

Popodnevni odmor

Horhe Luis Borhes: Pepeo

Adresa nekoga/ koji je možda već umro./ San i snovi koji se raspršuju./ Pod našim nogama/ nejasna Rajna ili Rona
Fotke kao takve

U slepom oku ponora

Pesma za (po)grešne heroje

Sustalog me pridrži i spreči, da Parkinson zvizne, a Alchajmer leči. Još mi samo jednu podaj barikadu, poslednji juriš i rafal za premrlu nadu. I umesto zastavom, crvenim me lišćem pokrij, belom zorom, plavetnilom mokrim
Done13

Neba iznad krovova nikad dovoljno

Kraftverk u audiju

ekshumacija/ identifikacija/ tlo i nacija// silni orlovi/ nigde nijednog vrapca/ na grbovima// prokleti novac/ neba iznad krovova/ nikad dovoljno...
Oprt1

Odmakni se od bližnjeg svog

Miš mali

Svaku večer, već osmi put, građani, u znak solidarnosti, u avetinjski praznom gradu, s prozora (kao nekad rafali, kao nekad pojedinačno) aplaudiraju liječnicima
Aacata 03 S

Ne sklapam oči i sav gorim

Danil Harms: Nepoznatoj Nataši

Njegov život se okončao krvavim apsurdom, poput onog kojim su živeli mnogi junaci njegovih tragikomičnih dela, besmislom kojem je posvetio svoj genijalni umetnički rad i život. „Nestao“ je, sklonjen „logikom“ vladara bezdušnog sveta, tzv. ljudi operisanih od „humora“ ili bilo kakvih emocija koje ne podrazumevaju vlast, korist, rigidnu ozbiljnost i život praznih, suvoparnih mrtvaca (Dragan Uzelac)
Inss 08 S

Od mrtve zvijeri razlikuju te

Abdulah Sidran: Ni traga o sebi

U prazan se pogled, ni u što, pretvaraš,/ takav, nit privržen čemu, nit zdvojan./ I dok, tako zgrčen, pod borom ležiš...
Barcoda 03 S

Uživah strasti kakve žudjeh

Konstantin Kavafi: Čulnost

Kavafi za života nije objavio nijednu knjigu pesama; pojedinačne pesme je štampao na odvojenim listovima u malom broju primeraka, koje je zatim spajao u cikluse i delio prijateljima ili svakom onom ko bi mu pisao i tražio ih. Izvestan broj ih je rasut po časopisima onog vremena. Nekih pesama se javno odrekao, dok druge nije stigao da objavi (Angra Maina)
Fntm 02 S

Nalik na moje susede koji ne uživaju

Silvija Plat: Ljubavno pismo

Nakon smrti, mit o Silviji Plat zasenio je njen talenat. Priča o stradanju i depresivnoj ženi nikako nije dovoljna da iskaže njen genij, izvanredni smisao za humor, njenu snagu i herojsku borbu protiv mračnih demona bolesti. Postala je i jedna od ikona feminizma: žrtva nevernog muža i surovog patrijarhalnog društva
Flow 01 S

On je taj što će ovaj svijet razgaziti

Bertold Breht: Teatarski komunist

Ono što je Brecht sa sobom donio iz emigracije bila je imunost na «inozemstvo»; niti mu je imponiralo to što drugi ljudi imaju druge običaje, niti se zbog toga morao potvrđivati kao Nijemac. Njegov gnjev odnosio se prije svega na jedan društveni sustav, a poštovanje je gajio za drugi sustav. Njegovo ponašanje građanina svijeta, čime se uvijek kompenziraju nacionalne predrasude, suvišno je. Čovjek iz Augsburga, s radnim mjestom u Berlinu, vezan jezikom, koji svoje podrijetlo ne nosi kao neki grb nego kao nezamjenjivu uvjetovanost: samorazumljivo priznavanje te uvjetovanosti; umišljenost kao i mržnja prema sebi, nacionalno-kolektivna, tada postaju tek relikti nevrijedni spomena (Maks Friš )