Knjige - Poezija

Koude 07 S

Pakao je zapakovan po uzoru na policijsku geometriju

Tetrapakao

Moderan stan i pravolinijski enterijer/ Osnovu pakla čini običan kvadrat/ Kocka mu je duša ravnostranog zaključka/ Stvarno nigde neke devijacije
Jugoslavija

Partizanski sinovi i kćeri postaju pijani domobrani

Pljuvanje po socijalizmu

Evo bivše profesorke marksizma učlanjene u rasističku partiju... Evo sudije koji sudi ne po babi i ne po stričevima jer mu i babo i stričevi bejahu komunisti, već po komšijama novokomponovanim četničkim vojvodama
Done56

U mome srcu sva krila čudesnog tropskog leptira

Prisluškivanje na školjku

I kad se ponovo rađaš iz feniksa svog izvora/ U metvici sjećanja/ Zagonetna preljeva sličnosti u jednom zrcalu bez dna/ Izvlačeći se vješto iz onoga što će se vidjeti samo jedanput
fernando pessoa

Pustite me da živim ne znajući ništa

Demogorgon

Rođen sa organskom i konstantnom težnjom ka depersonalizaciji, prerušavanju i pretvaranju, Fernando Pesoa, čije prezime na portugalskom znači ,,ličnost“, osećao je sebe kao različita bića i stvorio u svom duhu mnoštvo likova koje je ,,zadužio“ da umesto njega prožive drugačije živote. Pesnikov imperativ da „postane drugi“ i „bude mnogostruk kao svemir“, ispuniće članovi njegove imaginarne porodice bližih i daljih duhovnih srodnika, ,,heteronima“ koji imaju razgovetne fizionomije, karakter, poreklo, biografiju, u pojedinim slučajevima i smrt. Svaki od njih ima svoj izgrađeni pogled na svet, senzibilitet, moral, rukopis i stil, i svaki predstavlja ovaploćenje jedne od mnogobrojnih mogućnosti ljudske egzistencije koje realizuju na pozornici pesničke imaginacije i ispoljavaju u jeziku (Jasmina Nešković)
Auss 14 S

S kandžama na očima

Auschwitz naše ljubavi

Nakon popušene cigarete treba iskopati nekoliko rupa, iz torbe izvaditi pištolje, zavoje i šatorska krila, treba i glavu otvoriti pa istresti uspomene
Aatk 02 S

Ne mariš za osobnu dobit

Ispitivanje dobroga

Ali što si rekao?/ Iskren si, govoriš svoje mišljenje./ Ali kakvo je to mišljenje?/ Hrabar si./ Protiv koga?/ Mudar si./ Za koga?
Done28

Zašto je tako rano ustao naš vladar?

Iščekivanje Varvara

Zato jer varvari danas će doći./ I naš vladar izišo je/ dar noseći pred njihovog vođu. Povelju/ drži u ruci, pergamen gdje utisnuti/ najveća su zvanja, titule i časti...
Bbfant3

Srce moje niz dve duge šine

Testament bludnoga sina

Proteraj čamac, niz krvotok moj pre no što mi kose osede,/ Biće kao da je petao sa bunjišta probudio moje detinjstvo/ Sa kljunom s one strane neba, zaboden u srce jedne zvezde/ Od jutra blede!
Fernando Pesoa

Pustite me da budem list što treperi na vetru

Napomena

Skeptičan a sujeveran, monarhista sa anarhoidnim idejama, hrišćanin i gnostik sklon okultizmu i mistici, ironični sanjar, sentimentalni cinik koji je na samrti tražio da mu se dodaju naočari, kao da se svakim svojim postupkom i stavom rugao „nezajažljivoj banalnosti“ života. Smatrajući književnost najprijatnijim načinom da se ignoriše stvarnost, Pesoa, iako ubeđen u proročku i mesijansku ulogu pesnika, sa gorkom ohološću poriče mogućnost svoje ovozemaljske slave (Jasmina Nešković)
Done16

Srce na krstu razuzdanih udova

Izmisliću za tebe ružu

Đavolja služba večnog Obožavanja/ Prokletstvo moga tela s mojim duhom/ Koje vređa budućnost i proklinje prošlost/ Stvara od svih jecaja automatsku muziku...
Bukks 01 S

Tamo su vrtovi, hramovi

Čuvar knjiga

U sumnjivoj zori/ otac moga oca spase knjige./ Evo ih u kuli u kojoj obitavam,/ podsećaju me na dane koji pripadahu drugima
Joonn 05 S

Fantom slobode

Branimir Džoni Štulić, odbrana prava na sebe

Nije voleo taj svet ni kada mu je pripadao/ Strašno mu je smetalo sve to/ A kamoli sada/ Kada je još sve komercijalnije
Ljubov3

Kad mu prikače orden na grudi u Strašilu se čovjek budi

Budale se zaljubljuju u budale

Tvrd je orah bio Milan Milišić, nastrana neka vrana i u Beogradu i u svom Dubrovniku, istom onom o kome je ostavio najlepše redove u savremenoj poeziji, usuđujem se da kažem, jugoslovenskoj. “Nastrana Vrana” je pomalo i njegova biografija ispričana u ključu poezije za decu, u ključu satirične, ironične vizije savremenog sveta sa komunističkim predznakom, sveta u čijem je znaku Milišić proživeo svojih pedeset godina. To je knjiga malo o njemu malo o drugima, knjiga koja će biti veliko zadovoljstvo za onaj malobrojni ali probrani krug Milišićevih poklonika. Čovek najistinitije piše kad piše o sebi, stvar je umetničke prirode i njegovog dara u kom će žanrovskom ključu takvu pesmu ili priču ispričati. “Drugima su se svidele normalne vrane/ Što lete brinući svoje brige/ Ali ja sam shvatio da samo nastrana/ Pristaje na stranice moje knjige” - piše Milišić u uvodnoj pesmi svoje knjige. I to je neka vrsta poetike, dakako, prikrivene, namerno lišene svakog ulepšavanja, ali ne i oneobičavanja: stvari su izbačene iz dosadne ravnoteže svakidašnjice i optika jedne Nastrane Vrane postaje optika kojom se ovaj milišićevski svet za pametnu decu i odrasle, one koji još čitaju knjige, zaokružuje kao umetnička činjenica (Predrag Čudić)
staro gvožđe

Oglas za staro gvožđe epohe: Gvozdeni ep, najteža pesma

Oslobodite se rđave beskonačnosti!

Čistimo kolektivno nesvesno i glancamo super ego, odvlačimo gvožđuriju na smetlište povijesti! Pozovite nas, procenu traume ne naplaćujemo!
Koude 04 S

Upalio se alarm

Pišanje pod pseudonimom

vraćao sam se kući kad sam shvatio da ne mogu više/ procenio sam da ljudi iza prozorá/ u ulici kojom sam prolazio spavaju/ a i da ne spavaju ja ne mogu više/ tako sam došao do jednog zida i počeo/ ali pre nego što sam počeo/ dao sam sebi novo ime koje ću nositi kratko...