Knjige - Poezija

Aapee 05 S

Sjećati se znači ne vidjeti

Bolja je ptica…

Sve ono što jesmo, a tako će biti i za one koji za nama slijede u različitim vremenima, sve će biti onako kako ćemo mi to duboko zamisliti, odnosno, onako kako ćemo mi s maštom u našim tijelima to proživjeti. Ne vjerujem da je povijest, u svojoj golemoj izblijedjeloj lepezi, išta više od niza tumačenja, zbrkanog podudaranja rastresenih svjedoka (Pesoa)
Balz1

Nije ljubav Lidl da dođe sa Zapada

Sanjam oca i noževe, noževe, noževe

obići ćeš sve vračare da me spasiš/ nema vajde, ja ću misliti o njoj/ ti o ženi na koju inače misliš/ kad slušamo Šabana Šaulića
Hupp1

Moraju skupa da spavaju noću

Samoća

Uvek usamljenom i u sebe povučenom, sada već mrtvom Rilkeu, čoveku uostalom koji je još za života voleo smrt — više ne daju mira sada no dok je bio živ. Imenu njegovu povećavaju sjaj i zvuk, umnožavaju broj dela izdavanjem neizdatih radova, sakupljanjem i objavljivanjem pisama (Isidora Sekulić)
Ledos1

Probudi se čovjek sleđena srca

Decembarska

A pluća, prepuna zime. koliko li je/ minulo godina? Koliko godina još/ treba da mine? Sve tuplje, i tiše,/ iznutra, bije ledeni stvor. Što ono/ mrmori fosfor, u modrom mraku sobe?
Instaj 03 S

U žilama vučja krv

Monolog psa utopljenog u istoriju

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Piše zadivljujuće malo. A ipak u tom pisanju postoji neverovatno bogatstvo, čak rasipništvo, jer u klici pojedinih pesama (kako piše kritičar Ježi Kvjatkovski) — ima materijala dovoljno za čitavu pesničku zbirku. (Petar Vujičić, Savremena poljska poezija)
Marijj 77 S

Poverovali smo kako ćemo povratiti izgubljeni raj

Ako Boga nema

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)
Pokris 28 S

Nekoliko pesama

Nova razdoblja ne počinju najednom

Ono što je Brecht sa sobom donio iz emigracije bila je imunost na «inozemstvo»; niti mu je imponiralo to što drugi ljudi imaju druge običaje, niti se zbog toga morao potvrđivati kao Nijemac. Njegov gnjev odnosio se prije svega na jedan društveni sustav, a poštovanje je gajio za drugi sustav. Njegovo ponašanje građanina svijeta, čime se uvijek kompenziraju nacionalne predrasude, suvišno je. Čovjek iz Augsburga, s radnim mjestom u Berlinu, vezan jezikom, koji svoje podrijetlo ne nosi kao neki grb nego kao nezamjenjivu uvjetovanost: samorazumljivo priznavanje te uvjetovanosti; umišljenost kao i mržnja prema sebi, nacionalno-kolektivna, tada postaju tek relikti nevrijedni spomena (Maks Friš )
Danil Harms S 2

Iz prevodilačke radionice

Pljus i Pljas

Pesnik Ibrahim Hadžić poslao nam je prevod pesme Danila Harmsa „Pljus i Pljas“ (u ruskom originalu - “Плих и Плюх”) koju sa zadovoljstvom objavljujemo. Uživajte u Harmsovim i Hadžićevim jezičkim majstorijama
Nebes1

Trebalo bi da mi je svejedno

Šta će biti

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva
KAff 01 S

To liči na one kapi crne dubine

Espreso

Tomas Transtremer (1931) rođen je u Stokholmu. Nakon završenih studija radio je kao psiholog u popravnoj ustanovi za mlade delikvente i bavio se obrazovanjem osoba sa posebnim potrebama. Spada u red najprevođenijih evropskih pesnika. Njegova poezija je prevedena na preko 60 svetskih jezika, a prevodili su ga između ostalih i Česlav Miloš i Genadij Ajgi, a značajni pesnici posvećivali su mu svoje stihove (Josif Brodski, Lase Sederberg). Dobitnik je većine evropskih književnih nagrada, od kojih je najznačajnija Nobelova nagrada za književnost 2011. godine
Kurt 01 S

Pesnički svet Kurta Kobejna

Dođi kakav jesi

Bio je to krik jedne generacije, koja se pobunila protiv kulture konzumerizma i zaglupljivanja. Sa svojim distorziranim gitarskim zvukom, ubitačnim snažnim bubnjevima i cvilećim glasom vokala, “Grunge” je bio poslednja muzička revolucija našeg doba. Revolucija jede svoju decu, to znamo. Ni Kurt Cobain od toga nije mogao pobeći, sve da je i hteo
Aansta 01 S

Sišli smo s uma u sjajan dan

Svetkovina

Sumnja u ljubav — najteži nam jad —/ Min’o, i čase blažene ne muti./ Iz prošlih dana ljubav i znak njen/– Spojenost srca — ostala nam još;/ Naš život ovde svetao je tren,/ Srdačan, krotak...
Kaddo 01 S

Silvestarski nokturno godine hiljadu devet stotina i sedamnaeste

Što si nam dala, bludnice stara?

Godina nova kolje Godinu staru./ O, u New Yorku, Genovi i Hong Kongu/ sad sve sirene usidrenih lađa/ viču,/ i sve antene sad, u ovaj čas, pregršti siplju modrih iskara/ po pojasima svih merdijana
Instrra2

U prazničnim danima

Divlje mačke

Okružena ljudima/ koji su ustajala voda/ postajem kamenje/ (potonem kad me ubace u sebe)/ Hoću da budem mačka...
Done59

A tata gde je?

Iz zbirke Jato galebova

Stihovi Marine Cvetajeve nisu bili poželjni u Sovjetskom Savezu (pored ostalog, smatralo se da se previše bavila temama ženske seksualnosti i emocija), sve do šezdesetih godina prošlog veka. A od tada su više puta izdavana njena izabrana dela (Marina se bavila i pisanjem proze). Smatra se da istraživači moderne ruske književnosti još nisu rekli pravu reč o njenoj poeziji (mada joj se ne osporava poetska genijalnost)