Knjige - Poezija

Flowers

Živi svedok silnih strasti, neuspeha i jauka

Vladislav Petković Dis: Pesma

“Savršeno usamljena pojava, preteča pesničkog duha koji će vizionarenje pretpostaviti majstorstvu ‘zlatara reči’ njegovog doba, on ne dozvoljava nikakvo konačno poređenje u srpskoj poeziji, ni kao pesnik halucinantnih otkrovenja ni kao čovek koji kao da je, u životu, produžavao da živi duh svoje poezije” (Radomir Konstantinović o Disu)
Glaa 04 S

Predstava bez probe

Život na licu mjesta

Rđavo pripremljena za počast života,/ teško podnosim nametnuti tempo akcije./ Improvizujem, mada se gadim improvizacija./ Na svakom koraku spotičem se s nepoznavanjem stvari
Fernando Pesoa

Rikardo Reiš: Večito protiče beskrajni sat

U istom dahu i živimo i mremo

Kao duhovni potomak stoičara i epikurejaca, Reiš stvara jednu misaonu, sofisticiranu poeziju zasnovanu na stoičkom geslu Sustine et abstine i na Horacijevom Carpe diem. Od svog latinskog uzora, Horacija, Reiš ne preuzima samo poetiku zlatne sredine već i formu ode koju pokušava da oponaša u svojim stilizovanim pastišima, pišući portugalski kao da piše latinski. To postiže pre svega tako što menja uobičajeni sintaksički red reči, koristeći smele inverzije, razdvajanja, opkoračenja, eklipse itd. Zbog negovanog izraza, stilske prefinjenosti i otmenog tona, Pesoa je tvrdio da Reiš piše bolje od njega, ,,ali sa jednom čistotom koju smatram preteranom". Reiš je ostvario Pesoin apolonijski estetski ideal zasnovan na ravnoteži subjektivnog i objektivnog, jer ,,gde nema harmonije, gde ne postoji ravnoteža suprotnosti, ne može postojati nikakva nauka niti umetnost, jer ne može postojati ni sam život“ (Jasmina Nešković)
Plam2

Sveta pjesma vatre, kaosa i eona

Plameni vjetar

Tako će urlati plameni vjetar jednoga dana, nad piramidom mrtvih domobrana, i crni će stjegovi crveno liznut ko gorući jezici, okna će samrtnoblijedih kuća planut ko luđačke oči, a vatrena nebeska kiša u mlazu na grad će da se toči
Arsen Dedić

Bi li ovdje mogla živjeti sa mnom

Dok gledam kuće

Ne napuštajući tekovine šansonjerskoga imidža i ne odričući se obaveza prema svom pjevačkom i kompozitorskom daru (dapače, uvećavajući količine i tipove tovrsnih angažmana), Dedić ustrajno njeguje i svoju autentičnu lirsku žicu, te je povremenim izdanjima bitno uvećao saldo svoje spisateljske dionice (Tonko Maroević)
Pokris 27 S

Poezija bunta i otpora

U bijelom svijetu djevojke će postati ptice

Ivančica Đerić piše o malim i velikim stvarima, o ratu i inatu, o stvarima prostote i momentima odluke, o porodici i propasti, o orgijama i oholosti Istorije. U vremenima kada se i naša stvarnost i naša nedavna prošlost rutinski i kukavički izbegavaju i falsifikuju, preuređuju i brišu spužvama nehata, ovakva poezija, ukorenjena u iskustvu, retka je i neophodna. Jer Ivančica Đerić nije pesnikinja koje se stvarnost ne tiče. Niti je ta stvarnost od nas bilo kad bila udaljena. Čitajte poeziju Ivančice Đerić. Širite dalje
AAaac1

Čamili su u besposlici

Anđeli civilizacije

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva
Nebb2

Mrava ne zgazih

Gorčin

Pogođen životnim okolnostima koje razvoju pjesničkog talenta nikako nisu išle u prilog, Mehmedalija Mak Dizdar savladao je sve prepreke egzistencijalnih nedaća i stvorio opus kakvog nema na južnoslavenskim jezičkim prostorima
Done59

Poezija bunta i otpora

Zapis pijeska u ušima

U uvodnom delu svoje knjige „Rajska lopata” Senadin Musabegović eksplicitno objašnjava njenu nameru. On kaže: Tek u miru rat počinje da kreira našu unutrašnjost, da nam iznutra kožu steže i da nas kroz tišinu pritišće i u sebe umotava. Rječju: tek u miru počinjemo odista biti svjesni koliko je rat u nama ucrtan, iako mi više nismo neposredno u njemu. Odakle, međutim, vreba smrt u miru, pita se Musabegović i odgovara: Smrt sada dolazi iz nas samih, iz naših nevezanih misli, preplašenih pokreta. Kako onda uopšte da u miru, u kakvom sada živimo, artikulišemo i izrazimo sva unutrašnja rasula kroz koja smo prošli i koja su u nama? Jer: ako ih ne artikulišemo, onda će ona nastaviti da nas, kao potisnuti krik, iznutra razjedaju i rastaču. (...) Ova je poezija samo jedan napor da se ispusti krik koji će probiti opnu tišine što nas pritišće i steže (Dragoljub Stanković)
Aadone20

Snom pohodiš me tuđa

Gospi

Zavapim,/ al’ izvije se glas./ Miloglasan je negde na zvezdi spas,/ što bolni pevač promucah ovde dole./ Jer nema ruke da razdreši nam čvor./ Al’ tamo, i na veke...
Aapee 01 S

Junakinje čeznu

Za slobodom

Obližnja crkva oglasi se četiri puta svakog sata./ Nedjeljom i češće./ Topla voda mekša napetost nagomilanu u mišićima./ Naći ćeš kakvog muža ili se zarediti – eto opcija!/ Muž ili Bog, na isto izađe./ Bradonje su opet u modi
Dth 01 S

Crkavanje maskirano u vodoinstalatera

Eto zašto volim smrt

Vojislav Despotov je rođen u Zrenjaninu 1950. godine. Umro je 2000. godine. Objavio knjige pesama: Prvo tj. pesmina slika reči (1972), Trening poezije (1977), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi ( 1989), Veseli pakao evropoezije (1990), Neočekivan čovek, esej u stihovima (1991), Deset deka duše (1994). Pisao je i romane, eseje. Objavio je više od dvadeset radio-drama, kao i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost Hey Joe
rasizam

Sažalimo se na Taja Kendriksa

Policajac sa juga

Kada je video zašto je crnac trčao, bilo je suviše kasno. Taj crnac baš nije imao sreće. I to je sve što možemo reći, jasno i glasno
Fernando Pesoa

Rikardo Reiš: Puštam da život kroz mene protiče

Više volim ruže, ljubavi moja, od otadžbine

Kao duhovni potomak stoičara i epikurejaca, Reiš stvara jednu misaonu, sofisticiranu poeziju zasnovanu na stoičkom geslu Sustine et abstine i na Horacijevom Carpe diem. Od svog latinskog uzora, Horacija, Reiš ne preuzima samo poetiku zlatne sredine već i formu ode koju pokušava da oponaša u svojim stilizovanim pastišima, pišući portugalski kao da piše latinski. To postiže pre svega tako što menja uobičajeni sintaksički red reči, koristeći smele inverzije, razdvajanja, opkoračenja, eklipse itd. Zbog negovanog izraza, stilske prefinjenosti i otmenog tona, Pesoa je tvrdio da Reiš piše bolje od njega, ,,ali sa jednom čistotom koju smatram preteranom". Reiš je ostvario Pesoin apolonijski estetski ideal zasnovan na ravnoteži subjektivnog i objektivnog, jer ,,gde nema harmonije, gde ne postoji ravnoteža suprotnosti, ne može postojati nikakva nauka niti umetnost, jer ne može postojati ni sam život“ (Jasmina Nešković)
Frann 02 S

U gnjilom truplu zločina

Evropa godine tisuću devet stotina četrdeset i druge

Evropa leži mrtva. Na pogrebu tom čovječnosti mrtve, uz posmrtnu počast topova i ognja, tko ne može da bude Fortinbras, nek govori to glasnim ćutanjem što treba da kaže pokoljenjima: glupost nas je zamrljala krvlju i u toj krvi povorke fantoma izdimit će se ko mračan, paklen dim