Knjige - Preporuka

braca hodac

Hrvoje Jurić: U smrt

Hrvoje Jurić rođen je 1975. u Bihaću. Posle mladalačkih knjiga Moje prve pijesme (1989) i Moj svijet (1991) objavljuje knjige: Nominativ (nagrada Goranovog proljeća, Zagreb, 1997) i O nastajanju i nestajanju (AGM, Zagreb, 2005). Živi i radi u Zagrebu.

Willi 05 S

Postajala sam bespomoćna i to me je plašilo

Donela mi je doručak u krevet i mirisnu mokru krpicu da osvežim ruke. Anđeli postoje. Snovi su budalaštine. Prženice, šunka, sir, jogurt, sve po redu i u zadnji čas jer su mi se tresle ruke i teško sam obuzdavala talase nervoze. Umakala sam prženicu u jogurt, srkala, mljackala, nisam ni videla ni čula ništa oko sebe...

Aagro 01 S

Svaki čovek ima svog oca

David Albahari: Prizor, prozor

U subotu uveče ponovo sam ga sanjao. Za razlilku od stvarnosti, u mom snu on je bio živ, a ja mrtav. Ležao sam na krevetu; kratak beli čaršav pokrivao mi je bedra; stopala i skočni zglobovi upijali su preostalu svetlost. Moj otac je sedeo na oguljenoj kuhinjskoj stolici i plakao. Na njegovom licu pokazivalo se očajanje; rukama je katkad prelazio preko obrva ili nosa, brisao zalutale suze; povremeno je odmarao šake na kolenima, povremeno odmahivao glavom u krajnjoj neverici. Onda je uzeo molitvenik i počeo da čita. Video sam kako se ljulja napred-nazad, dok se hebrejske reči lome u njegovom grlu. Čulo se da su mu usta suva. Tada se zagrcnuo, počeo da kašlje, i naočare su mu se smandrljale niz grudi, preko krila, do kolena, na pod.
Castl 02 S

Strašna osveta (2)

Kao starac gunđa i ropće

Učinilo mu se da se na zamku zasvetleo uzani prozor. Ali, sve je i dalje bilo mirno. To mu se možda samo pričinilo. Čuje se jedino kako dole potmulo huči Dnjepar, i sa tri strane naizmenično odjekuju udari nakratko probuđenih talasa. Ne buni se Dnjepar. On samo kao starac gunđa i ropće, ništa mu nije po volji, oko njega se sve promenilo, on potajno ratuje sa okolnim brdima, šumama i livadama i žalbu na njih odnosi u Crno more.
Private2

Selma ne zna šta je iza brda

Šaban Šarenkapić: Teksture

Kad su došli da raščiste sobu, šakamačke sve su i u naručjima razgrabili mladi Cigani. Agara je jedva zadržala za sebe kutijicu s figuricom balerine na poklopcu. Ne što je Agara bila baš borbena, nego što se pleniku kutija nije svidela.
Houz 01 S

Tuga, priznajem, nije najveće zlo

Marko Pogačar: Adolfove uši

Spasila ih je lakoća kuće, pomalo izdvojene na padini i većim dijelom drvene. Svo troje gledali su iz dvorišta kako se u toj grmljavini bez bljeska ruši, sklapajući se u sebe, poput kakve čarobne dječje kutije.
Deam 01 S

Strašna osveta (1)

Veštac se opet pojavio

Tada u dvorište izvaljaše bure medovine i doneše dosta vedrica grčkog vina, i veselje se ponovo nastavi. Svirači grmnuše, devojke, mlade žene i hitri kozaci u jarkim dolamama zaigraše. U igri im se pridružiše, kad se malo podnapiše, devedesotogodišnje i stogodišnje starine prisećajući se godina koje ne prođoše uzalud.
Bebej1

Rođen sam

Georgi Gospodinov: Fizika tuge

Sjećam se da sam rođen kao šipkov grm, jarebica, ginko biloba, puž, oblak u lipnju (sjećanje je kratko), ljubičasti jesenski šafran kraj Halenseea, rana trešnja okovana kasnim travanjskim snijegom, kao snijeg koji je okovao prevareno trešnjino stablo...
Andrr 03 S

Iz pripovijetke "Priča o vezirovom slonu"

Ivo Andrić: Nemaju ljudi hrabrosti ni srca

Tako je to već odavno ovde u nas: ko je srčan i ponosan, taj brzo i lako gubi hleb i slobodu, imetak i život, ali onaj koji povije glavu i preda se strahu, taj opet toliko izgubi od samog sebe, toliko ga strah pojede, da mu život ne vredi ništa.
Kess 03 S

Moja godina odmora i opuštanja (odlomak)

Umirivalo me je šuškanje pocepanih najlon kesa

Počela sam da „hiberniram“ koliko mogu sredinom juna 2000. Imala sam dvadeset šest godina. Kroz polomljenu lajsnu na roletni gledala sam kako leto zamire a jesen postaje hladna i siva.
Galo 01 S

Stvarni život Sebastijana Najta

Vladimir Nabokov: Stanje neprestane potpune budnosti

Čini mi se da ne dotičući zemlju prelazim preko avetinjskih travnjaka i kroz sale za igru, gde cvili havajska muzika, i duž dragih jednoličnih uličica simpatičnih imena, dok ne dođem do izvesne tople duplje gde nešto vrlo nalik najličnijem meni samom čuči u tami.”
Done75

Knjige za krizne periode

Umor s unutarnjim izgaranjem

Svi znamo da je u današnjoj formi svakodnevice i rada jedan od većih problema psihičko iscrpljivanje. Knjige mogu pomoći da to postane malo lakše ili manje bolno
Aansta1

Ravnodušnost mudraca

Strah je glavni pokretač mržnje

Spustimo li se sa čistih zamisli na mukotrpne putove ljudskoga ponašanja, strah, još više nego oholost, postaje glavnim pokretač mržnje.
Alkoko1

Prepečena?

Sergei Dovlatov: Čirkov i Berendejev

Berendejev je podigao obrve. Pogled mu je zablistao i zamaglio se. Kao da se setio prve ljubavi, fakulteta i dana provedenih u Osoaviahimu. Zatim je sumnjičavo rekao: – Od repe?