Knjige - Preporuka

Aatk 64 S

Zanimljiva lingvistička geografija

Maternji

Od svih Feđverovih i Grgurićevih, a ima nas, jer svi su se svojski potrudili, baš sam ja, tako mi i treba, odlučila da pišem. I da ostanem Jugoslovenka. Pored svih seoba i "seoba". I tuđih i mojih. Ima me u knjigama, zbornicima, časopisima, listovima, novinama... Nema me, zašto li se uopšte ne čudim mom neuspehu, ni u srpskim, ni u hrvatskim, ni u mađarskim, ni u jevrejskim antologijama
Done91

Beskrajno dosadna država

Naš jadni individualizam

Svet je za Evropljanina kosmos u kojem je svako duboko u skladu sa svojom ulogom; za Argentinca, svet je haos. Evropljanin i Amerikanac sa severa zaključuju da je neka nagrađena knjiga sigurno dobra; Argentinac dopušta mogućnost da nije loša, uprkos nagradi
Snowa 01 S

Tako sam ležao i čekao

Most

Pred veče, u leto, potok je tamnije žuborio, kad začuh nečije muške korake! Ka meni, ka meni. – Opruži se, moste, dobro se opri, gredo bez priručja, održi onoga ko ti je poveren
Mahatma Gandi

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Gandi (6)

Čovek koji je bio sinteza indijske istorije

Gandi je čovek koji je dobio nezavisnost od najveće demokratije na svetu a da nikad nije držao oružje u ruci. Gotovo neverovatna pojava: bilo je dovoljno da otpočne štrajk glađu, pa da se uzdrma Britansko carstvo ili barem njegova vlast nad Indijom. Nikada istorija nije spoznala silu takve prirode, odakle je nastala i Gandijeva izvanredna popularnost koja je osvojila svet. A iz te akcije pokazivanja neposlušnosti, koju je vodio od 1922. do 1944, izrodilo se ono što sasvim lepo treba nazvati kultom
Dbojic 02 S

Drago Bojić: Kraljevstvo božje i nacionalizam

Sunovrat u ambis neljudskosti

Bojićeve analize retrogradnih društvenih pojava mogu se primeniti na Hrvatsku, Bosni i Hercegovinu i Srbiju gotovo jednako, pogotovu kada je reč o srastanju verskog i nacionalnog identiteta, te nacionalizmu i njegovim pojavnim ratnim i posleratnim obličjima
Vladimir Majakovski

Jednoipooki strelac: Šamar vladajućem ukusu i Ribnjak sudija (4)

Ništa dobro iz Nazareta

Službeni glasnik objavio je knjigu Benedikta Livšica “Jednoipooki strelac”, neku vrstu privatne istorije ruske avangarde. Prevoditeljka ove knjige Milica Nikolić kaže: “Godine 1933. Livšic je štampao značajne ‘teorijske memoare’ Jednoipooki strelac, koji nisu samo prvi pokušaj sistematskog izlaganja istorije futurizma i njegovih teorijskih postulata, već i dragoceni dokument o nastanku moderne umetnosti u Rusiji i Evropi, s akcentima na obrazlaganju njene estetike i ideologije. Zbog toga su ovi memoari i nazvani teorijskim, a pojedine stranice gotovo i ne liče na žanr kojem pripadaju, već na celovito i sistematsko teorijsko zaključivanje”. Iz Livšicove knjige prenosimo četvrtu glavu u nekoliko nastavaka
Bracca31

Ludilo

Zamalo da padnem i poginem

Bernhard, jedan od najznačajnijih austrijskih pisaca druge polovine XX veka, u svojim proznim i dramskim delima skoro uvek opisuje očajničku borbu pojedinca u procesu nezadržive destrukcije svega postojećeg. Junaci obično doživljavaju potpuni neuspeh u razumevanju stvarnosti, koja na kraju i nije ništa drugo do nametnuta slika sveta
Delhi Indija

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Delhi (5)

Zapanjujući grad, šteta što ne postoji

Službeni glasnik objavio je ove godine knjigu Žan-Kloda Karijera “Rečnik zaljubljenika u Indiju” u prevodu Olgice Stefanović. Indija se opire pogledu ništa manje nego razumu: mnoštvo naroda, jezika, običaja, verovanja, zanimanja. Mnoštvo prošlosti u mnoštvu sadašnjosti. Mogli bismo pomisliti da takva zemlja ne postoji. Ipak, indijska demokratija funkcioniše i svi ti narodi deluju kao jedan. Kojim čudom? Ovaj rečnik – u kome bi ljubav želela da ne bude slepa – pokušava da odgovori na to pitanje tokom neprestanog i veoma indijskog cikcak putovanja od mesta do mesta, od boga do boga, od čoveka do čoveka i od slučaja do slučaja. Vodič nam je Mahabharata, veliki epski spev koji čini nevidljivo ali svemoćno vezivo Indije, iluzije koja svoju stvarnost nalazi samo u spevu. Žan-Klod Karijer (1931), francuski pisac, dramaturg i scenarista. Kod nas su prevedene njegove knjige Razgovori sa dalaj-lamom, Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga (razgovori Žan-Filipa de Tonaka sa Žan-Klodom Karijerom i Umbertom Ekom), Rečnik gluposti i grešaka u rasuđivanju (koautor sa Gijem Beštelom), Letovanje gospodina Iloa i Gojine utvare (koautor sa Milošem Formanom)
Kazn 02 S

Jednoipooki strelac: Šamar vladajućem ukusu i Ribnjak sudija (3)

Bacanje Puškina i Dostojevskog u vodu

Službeni glasnik objavio je knjigu Benedikta Livšica “Jednoipooki strelac”, neku vrstu privatne istorije ruske avangarde. Prevoditeljka ove knjige Milica Nikolić kaže: “Godine 1933. Livšic je štampao značajne ‘teorijske memoare’ Jednoipooki strelac, koji nisu samo prvi pokušaj sistematskog izlaganja istorije futurizma i njegovih teorijskih postulata, već i dragoceni dokument o nastanku moderne umetnosti u Rusiji i Evropi, s akcentima na obrazlaganju njene estetike i ideologije. Zbog toga su ovi memoari i nazvani teorijskim, a pojedine stranice gotovo i ne liče na žanr kojem pripadaju, već na celovito i sistematsko teorijsko zaključivanje”. Iz Livšicove knjige prenosimo četvrtu glavu u nekoliko nastavaka
Done33

Vetar koji ti duva u lice za vreme mećave

Neporeciva je činjenica da više nisi mlad

Neporeciva je činjenica da više nisi mlad. Za mesec dana navršićeš šezdeset i četiri godine, pa iako to i nije duboka starost, niti ono što bi se moglo nazvati poodmaklim dobom, ne možeš da prestaneš da razmišljaš o svima onima koji nisu uspeli da dođu u godine u kojima si ti sada. Još jedan od brojnih primera toga da, zapravo, ništa i ne mora da se desi, ali da se, ipak, sve dešava
Pokri2

Čarobni breg

Simptom bolesti je samo prerušeno ljubavno dejstvo

Ta borba između sila čednosti i ljubavi – jer to je u stvari posredi – kako se ona završava? Ona se na izgled završava pobedom čednosti. Strah, pristojnost, čedno gnušanje, drhtava potreba za čistotom, sve to potiskuje ljubav, drži je sputanu u mraku, dopušta njenim konfuznim zahtevima da samo delimice, ali ni izdaleka ne u svem mnoštvu i snazi, dođu do svesti i izražaja
Bombaj Mumbaj Indija

Rečnik zaljubljenika u Indiju: Bombaj-Mumbaj (4)

Nema ničega za razgledanje, ali sve treba videti

U Bombaju je zvanično popisano 28.000 glumaca koji su već dobili glavnu ulogu; ne računajući sporedne uloge i statiste (njih više stotina hiljada). Što se tiče velikih zvezda, tu kao i u drugim državama, njih jednostavno obožavaju. Postoji neobično poistovećivanje glumca i likova koje tumači. Kada je reč o nekom božanstvu, deo njegove svetlosti i legendi o njemu spusti se i na glumca
Aix-en-Provence

Pohvala putovanju: Sezanova osveta

Poslednja šuma sveta, iza koje više nema ničega

Službeni glasnik objavio je knjigu iz ostavštine Radomira Konstantinovića “Pohvala putovanju” koju je priredila piščeva udovica Milica Konstantinović. To je priča o šestomesečnom putovanju kroz Evropu na koje su Kaća Samardžić i Radomir Konstantinović krenuli u proleće 1962. godine. Itinerer: Beč–Hamburg–Amsterdam–Brisel–London–Pariz–Provansa–Italija–Švajcarska. „I daleko je blisko, pa i dugačka putovanja prebrzo prolaze. Nadam se da vam je lepo i želim da znate da lepšega nema“, piše im u pismu Oto Bihalji Merin. Bila je ovo i jedna vrsta putovanja kroz umetnost, pa su se u knjizi našli i eseji o Rembrantu, Mirou, Pikasu i Sezanu. Iz Konstantinovićeve knjige prenosimo nekoliko eseja
Smbrr 01 S

Još me nisu ukinuli

Ateista

Onda su ukinuli Jugoslaviju, pa ukinuli Dvadesetdeveti novembar... A mene? Mene još nisu, ali i pored prilagođavanja sve više se osećam prevarenom. Ne zato što nisam vernik, već zato što me stalno ranjavaju, a onda ravnodušno, pomalo brišu. Kao i moju domovinu. (Misle, zacelila sam?) Sve više me spaljuju, nešto kradu, nešto naizgled dodaju, ali, u stvari, neprestano amputiraju. I stalno sam, kao i ovaj tekst, u nekim zagradama
Ruski futuristi

Jednoipooki strelac: Šamar vladajućem ukusu i Ribnjak sudija (2)

Dole slava! Mi je preziremo!

Službeni glasnik objavio je knjigu Benedikta Livšica “Jednoipooki strelac”, neku vrstu privatne istorije ruske avangarde. Prevoditeljka ove knjige Milica Nikolić kaže: “Godine 1933. Livšic je štampao značajne ‘teorijske memoare’ Jednoipooki strelac, koji nisu samo prvi pokušaj sistematskog izlaganja istorije futurizma i njegovih teorijskih postulata, već i dragoceni dokument o nastanku moderne umetnosti u Rusiji i Evropi, s akcentima na obrazlaganju njene estetike i ideologije. Zbog toga su ovi memoari i nazvani teorijskim, a pojedine stranice gotovo i ne liče na žanr kojem pripadaju, već na celovito i sistematsko teorijsko zaključivanje”. Iz Livšicove knjige prenosimo četvrtu glavu u nekoliko nastavaka