Knjige - Preporuka

Zajedno smo govorili savršenim jezikom. Imali smo kristalnu konkretnost njemačkoga, posutog talijanskim labijalima koje smo si izmjenjivali vrhom usana, uza sva žuborenja i šaputanja na hrvatskom koja su imala okus Nenadova jezika. S njim su odjednom porušene sve moje jezične barijere, raskriljeni svi kapci na mome tijelu. Kad je naša priča završila, morala sam se vratiti natrag i ponovno se ujediniti s Italijom. U svakom slučaju, Nenad mi je vratio moje slavenske jezike

Te druge odaje bejahu prepune, a u njima grozničavo kucaše srce života. Pir je bio na vrhuncu, kad na časovniku poče da izbija ponoć. Tada, kao što rekoh, svirka umuče, igrači stadoše, nastade nelagodni prekid u svemu kao i pre

Kroz vrata je koso sjao zrak podnevnog sunca, pravo majci u oči; bile su krupnije i bistrije, sva nebeska svjetlost sjala je iz njih, sva nebeska blagost i ljubav. Usne su se osmjehivale kao u djeteta koje donosi radostan dar

U engleskom jeziku bog i pas neraskidivo su povezani. Dog i god. U potrazi za Bogom moj je život postao pseći, dog’s life. Google je u meni razvio pseću odanost, isplažena jezika pokorno kaskam za svojim gospodarom. Pred mojim očima titra božanska kost koju moj gospodar drži u ruci, ali je nikada ne ispušta. I eto me na početku. Bog je trikster. I božji sin, Isus, je trikster

Bez obzira na to putujete li ovog ljeta ili ne, knjige iz ovog nefikcionalnog narativnog žanra nude vam mogućnost za upoznavanje i opisivanje nepoznatog, različitog, drugog...

Mislio je o njoj dok je ležao nauznak u hotelskom krevetu. Gledao je pravo u vlažnu, neprovetrenu hotelsku pomrčinu. Tako gust prostor pogodovao je njegovoj mašti. Ležao je i razmišljao kako je biti neko kao što je ona. Kako to osećaš iznutra? Kako vidiš svet tim svinjskim očima, kako udišeš vazduh deformisanim nosem, kako osećaš iste mirise? I kako je to kad svakog dana dodiruješ sebe, dok se pereš, češeš, izvodiš sve te sitne, banalne pokrete

Da, živeći s mačkama, počeo sam da se pitam šta je zapravo instinkt. Ranije sam mislio da je to neka vrsta automatskog delanja, nešto unapred programirano i za životinje nezaobilazno, pored to malo misli i osećanja koje imaju, te da je pripitomljavanje samo usađivanje novog sistema, jednako automatskog, koji potiskuje instinkt ili ga navodi u drugom smeru

Prаvilo ispаštаnjа i аnаteme nikаd nije bilo potrebnije nego sаdа! Jer, filozofi nikаd nisu bili mаnje osetljivi nа prokletstvo vlаstitog pozivа nego što je to dаnаs slučаj. Eto zаšto previše imа filozofа koji to nisu, а premаlo onih koji su dostojni svog imenа. Štа god dа se dаnаs misli o prаksis filozofiji, onа je posedovаlа nešto od tog bаksuzlukа/bezobrаzlukа kogа je oličаvаlo prokletstvo filozofije. Nаjmаnje što u sаdаšnjem trenutku možemo dа očekujemo od pozivа filozofа je to dа se filozofiji vrаti njeno prokletstvo, tаko dа ubuduće filozof, po cenu ispаštаnjа, postаne ponovo bezobzirni kritičаr svih okružujućih vrednosti, dа bude onаj koji će uvek dа trаži drugo ili, аko hoćete, Đаvolа

U svojim mislima odavno se ona pomirila s tim da se njena muka ne može nikome ni nagovestiti, kamoli kazati, i prema tome da joj nema ni leka

Ja se ne sećam ništa, ali baš mi lepo priča i vrlo tužan je, mogu da zamislim da tako bi izgledo tužan neki što mene jebo je, a ja se ne sećam. Možda mene jeste jebo

Lukav kao lisica, krijući se da ga ne bi ko ugledao, priđe blizu kuće i primiri se u žbunju. Sada je dobro vidio – na drvljaniku blizu čatmaruše jeste ćilim. Kad je bio načisto da ga niko nije opazio i da nikoga nema oko kuće – četveronoške, ali brz kao životinjče, priđe drvljaniku i povuče ćilim

Nije da nemam još starih krajeva. Često sam se selila, prodjem i tim ulicama, u jednoj sam bila duže nego u starom kraju, srećem bivši komšiluk, no kao da nikada nisam u tim ulicama živela. Samo stanovala. Sada sam sasvim običan prolaznik ili posmatrač. Istina, opažam sve što se promenilo, ali me to ne dotiče, ne pokrene nijedan damar

U Sarajevu će se od 7. do 10. jula održati šesti po redu Međunarodni festival književnosti Bookstan

U Sarajevu će se od 7. do 10. jula održati šesti po redu Međunarodni festival književnosti Bookstan

Mogu se videti takva sanjarska stabla koja zatvorenih očiju misle o životu kojeg nigde nema. Stabla uznemirena lica, potonula u skrivene zadovoljštine. Život im je previše loš, ne zato što je loš, nego jer je lakše izmišljati; kao da se zagrize u vlastitu sudbinu, kao što grabljivica zagrize meso, kao što puzavica uguši u mračnom zagrljaju sve čega se dohvati. Mogu se videti luckasta stabla koja poput bezumnika svijaju svoje grane i nerazumnim pokretima strše, izvode neprikladne plesne pokrete, ironiziraju sebe jer se ne slažu sa sobom. Postoje patetična stabla, ima mrkih, osamljenih. Ima stabala idiota, opscenih, perverznih, glupih stabala. Konačno, lica stabala ne mogu se pogrešno shvatiti